Srneća žuč

0
1022

srndac-14-960x600Piše: Radosavljević V. Živko

Lov, danas predstavlja kompleksnu delatnost čoveka. Pored proizvodnje, gajenja zaštite i korišćenja divljači i njanih delova, lov obuhvata i niz drugih aktivnosti lovaca među kojima su lovački običaji, šale, pošalice, anegdote, lovačke priče i razne lovačke ujdurme, koje imaju poseban značaj i vrednost, kako među lovcima, tako i među prijateljima lovaca. Lovačke priče pošalice, šale, pa i ujdurme uvek prati neka pouka, a to se vidi iz teksta koji sledi.

Srneća žuč

Laza i Steva su vršnjaci, rasli su zajedno, zajedno su išli u školu, uvek u isti razred,  sedili su u istoj klupi, zajeno su bili vojnici, istog dana su postali lovci, zajedno su polagali lovački ispit, venčali su se istog dana sa dve ne razdvojne prijatećice Bojanom i Mirjanom. Pobratimili su se na svečanom ispraćaju u vojsku, a pobratimstvo čuvaju i neguju, kao najsvetiju stvar na Svetu i sada. Žive i rade, kao jedna porodica, njihova deca zajedno rastu i stasavaju u prave i čestite ljude, međusobno se pomažu i poštuju, nove kuće su sazidali jednu pored druge, a u lov idu uvek zajedno. Među pobratimima nema tajni.

Laza malo više voli žene i to je, može se reći jedina razlika

među pobratimima. Steva je veoma privržen svojoj Bojani i druge žene ga ne interesuju.

Obojica su dobrano ušli u petu deceniju života, sve se odvija kao i pre, ali ne lezi vraže jednog dana Bojana se požali Mirjani, da njen Steva nije kao nekada, bar što se kreveta tiče i da je to jako tišti i brine. Onako usput upita Mirjanu, kakav je njen Laza, a ova kao iz topa prostodušno i iskreno odgovori: uf, uf Bože dragi bolji je sada nego, kada je bio mlađi.

Bojana prvom prilikom prekori svoga Stevu i reče kako je Mirjana puna zadovoljstva i sreće uz svoga Lazu, kojega stalno hvali. Od tada Steva je sve usamljeniji, ćutljiviji, neraspoloženiji i nervozniji, trudi se da je što više van kuće, kasno uveče leže, rano ustaje, teško opterećen prekorom svoje Bojane.

Laza znajući pobratima u dušu primeti, da sa pobratimom nešto nije u redu i ponudi mu bratsku pomoć. Steva skupi hrabrost i pobratimu ispriča šta ga tištli. Laza pažljivo sasluša Stevu, pa mu vrlo ozbiljan uz prijateljski osmeh reče, pobratime ne brini se to se vrlo lako rešava na lovački način I to ovako: „ja ti jednom  mesečno popijem  žuč od srndaća ili srne i problema nema, perje leti na sve strane“ – to  ti je moj recept.

Steva srećan i zadovoljan, zahvali pobratimu Lazi uz silno kajanje, što ga za savet nije pitao ranije i ode kod svoje Bojane i radosno zbori: Bojo pripemi sve za lov, sutra idem pre zore, pa leže i zaspa snom pravednika. Posle dugih mora i teških snova ujutro rano ustane i pre prvih petlova zauzme mesto na čeki. Srdnać izađe pravo na livadu ispred čeke, kao da ga je sam Bog poslao. Steva se prekrsti i preciznim hicem odstreli srndaća. Brže bolje izvadi mu utrobu, rešen da odmah popije žuč i krene svojoj Boji, ali jada i čemera ovaj srndać, kao za pakost nema žuč.

Očajan i još neraspoloženiji vrati se kući, petljao je po kući i oko kuće jedva čekajući novi dan, da ponovo ode u lovište. Rešio je da uspe, poranio je, kao i prethodnog dana, otišao na susednu čeku i prvo srneće grlo, koje je izašlo na livadu odstrelio. Bila je to srna. Steva rešen, da uspe kod svoje Boje prekršio sve propise i lovačke norme, jer nije poštovao lovostaj na srnu i  najbrže što je umeo izvadi utrobu srne, kad vidi čuda i kod nje nema  žuči. Razočaran, ali rešen, da uspe Steva u nekoliko sledećih dana odstreli još tri grla ove plemenite divljači, ali uvek isto nigde žuči, pa i njegovim mukama nema  kraja.

Steva je uporan čovek, nikada ne odustaje od svojih namera, pa tako i ovaj put. Odluči da od poznatog lovca na srne, iskusnog i krepkog deda Blagoja, kupi ili dobije na zajam srneću žuč. Pretpostavljao je, da i deda Blagoje koristi taj lovački eliksir mladosti.

Deda Blagoje sasluša Stevinu priču, iznenađen i zaprepašćen njegovom naivnošću, pa i neznanjem zaključi, da se radi o nekoj lovačkoj ujdurmi njegovog pobratima Laze, pa sa puno takta i razumevanja objasni Stevi, da su srna, konj i pacov jedne od retkih vrsta sisara koji nemaju žuč: Deda Blagoje reče Stevi: idi sinko kući i nastavi život sa svojom Bojom uz svakodnevne radosti i tuge, kao i do sada, a pobratimu Lazi zahvali na dobrom receptu i uz daljnje druženje čeka priliku, da „plati“ pobratimu dug za dobar recept.

Pobratimi nastaviše život i druženje po ustaljenoj kolotečini više ne pominjući priču o receptu.

U celoj ujdurmi ipak je profitirao Steva, jer je posle 18 godina bavljenja lovom bogatiji saznanjem, da srna nema žuč.

DOBAR POGLED !

NEMA KOMENTARA

POSTAVI ODGOVOR