Bili smo u Minsku: BELORUSKI ZUBROVI SVE BLIŽI SRBIJI

0
183

Međunarodna naučna  konferencija „Problemi zaštite evropskog bizona“  povodom 85-godišnjice rođenja profesora Petra Kozla, održana je od 24-26. septembra u Minsku, u Belorusiji.

Na konfereciji je predstavljeno 20-ak radova iz Belorusije, Rusije, Poljske, Moldavije, Ukrajine i Srbije. Iz Srbije je predstvljen rad pod nazivom „Istorijat i potencijalna staništa za naseljavanje evropskog bizona – zubra (Bison bonasus) u Srbiji – značaj i problemi“ autora Milana Žarkovića i Ljubiše Marinovića. 

U Belorusiju je krenula tročlana ekipa koju su činili Milan Žarković iz Kraljeva, Ljubiša Marinović iz Negotina i Vjekoslav Tica iz Bosanskog Grahova. 

Prvo odmorište na dugom putu bilo je mesto Nova Kelča u Slovačkoj, gde smo u vikendici na obali jezera Velika Domaša bili gosti Štefana Andrejčuka. Uživajući u krajoliku, u prijatnom razgovoru  sa našim domaćinom saznali smo dosta o razvijenosti šumarstva i lovstva u ovoj regiji, kao i da se u mestu Prešov, kroz koje smo prošli, nalazi najstarija srednja šumarska škola u Slovačkoj. Potom smo, mestu Snina, obišli našeg starog poznanika, Miroslava Micenjku, jednog od najpoznatijih sokolara srednje Evrope.  Imali smo priliku da vidimo njegove sure orlove i jastrebove, a proveo nas je i kroz svoju kuću, na kojoj bi mu svaki prirodnjak pozavideo. Obavestio nas je da dolazi na prvi sajam sokolarstva u Srbiji, koji će se održati u novembru, u Bačkoj Palanci. Istog dana u Snini, održavala se priredba pod imenom „Konj, pas i čovek“, gde ljudi dolaze dovodeći svoje kućne ljubimce, održavaju se folklorne priredbe i druženje traje dugo u noć. U  nedostatku vremena, nismo se previše zadržavali da bismo otišli u Narodni park „Polonini“, na tromeđi Poljske, Ukrajine i Slovačke. Upoznavši se sa direktorom parka Mariom i njegovom suprugom Silvijom, kroz veoma zanimljiv razgovor sa njima spoznali smo nove ideje za budući rad, a u njima smo stekli partnere sa kojima planiramo saradnju.

Putovanje smo nastavili preko Poljske, a prolazeći kroz mesto Ursulin saznali smo da se tu nalazi predstavništvo nacionalnog parka „Narodovi“. Posetili smo njihov info centar, gde nas je direktor upoznao sa osnovnim karakateristikama Parka, koji pripada rezervatu biosfere (MAV) i ramsarsko je područje, gde se radi na očuvanju barske kornjače, barskih ptica, tetreba ruževca, a isto stanište naseljavaju jelen i los.

Sa visokim nivoom bezbednosti u Belorusiji smo imali priliku da se susretnemo već na graničnom prelazu Terespol kroz čekanje dugo 3 sata, 5 kontrolnih provera i veliku papirologiju. U Brestu, gradu iza granice, dočekali su nas Dimitrije i Vladimir, predstavnici lovačkog saveza brestske oblasti. Uz nezaobilazni boršč (tradicionalna supa od cvekle) došli smo do saznanja o životu i radu  lovaca u Belorusiji.

Dolazak u Minsk u ranim jutarnjim satima i umor nisu umanjili naš prvi  utisak o gradu. Široki bulevari i osvetljene ulice ukazuju nam na pravu metropolu, ne duge istorije, ali sa velelepnim zdanjima različitih tipova arhitekture. 

Konferncija se održavala na Institutu za zoologiju, koji je u okviru Naučnog i praktičnog centra za biološka istraživanja Beloruske akademije nauka. Nakon registracije i upoznavanja sa šefom katedre za ekologiju populacija, Vasilijem Vasilijevičem Šakunom, domaćinom i organizatorom konferencije, pristupili smo praćenju i izlaganju radova na temu zubra. Radove su izlagali najeminentniji naučni i stručni radnici iz Evrope koji se bave zubrom: Vanda Oleh (Poljska), Taras Sipko (Rusija), Igor Gusarov (Rusija), Serđio Movileanu (Moldavija) i drugi. Radovi koji su predstavljeni pokazali su značaj očuvanja zubra u Evropi, a njihova brojnost, prikazana tabelom, govori o sve većoj zainteresovanosti evropskih država da učestvuju u reintrodukciji ove vrste. Rad koji je predstavljen od strane srpske delegacije, je prihvaćen sa velikom pažnjom i interesovanjem, naročito zbog slikovitih pejzaža naših zaštićenih prirodnih dobara i predela, kao i istorijskog postojanja bizona na tlu Srbije.

U slobodno vreme smo obišli neke od znamenitosti Minska. Velelepna zgrada modernog stila, u obliku brušenog dijamanta, je Narodna bilioteka Belorusije. Ništa manja nije ni zgrada Beleoruske akademije nauka, čime je još jednom pokazano da je u ovoj zemlji znanje vredno kao i ovaj najtrvđi i najsjajniji mineral. Široki bulevari, metro u dva nivoa, veliki sportski centri, univerziteti, instituti, škole, sajamske zgrade, uređeni parkovi, botaničke bašte, zgrade cirkusa, ukazuju na ozbiljan odnos države prema obrazovanju i vaspitanju stanovništva, a na to ukazuje i niska stopa nezaposlenosti (oko 5 %).

Narednih dana smo obišli i Belorusku agenciju za lov i lovni turizam „Bellgosohota“  pri Ministarstvu Šumarstva Republike Belorusije u Minsku, gde nas je ugostio Vadim Krutko, direktor agencije, a posetili smo  i sajam lova i ribolova koji se tih dana održavao u Minsku. 

Završnog dana konferencije smo obišli Specijalni rezervat „Nalibokska šuma“ severno od Minska, blizu granice sa Litvanijom, u kojem su naseljeni evropski bizoni (zubrovi). Ovaj rezervat je od posebnog značaja kao močvarno područje. 

Na povratku u Srbiju posetili smo lovište južno od graničnog mesta Brest. Brest je grad na granici Belorusije i Poljske, koji je dobio nadimak „grad heroj“, jer je pretrpeo veliku štetu i velike gubitke u nemačkoj operaciji „Barbarosa“ na Rusiju u Drugom svetskom ratu. Iako desetostruko manje brojnosti, ruski vojnici su uspeli  da zadrže okupatora skoro mesec dana bez predaje. Lovište koje smo posetili je značajno jer ima losa i evropskog jelena, koji su lovne vrste. Lov u Belorusiji oružjem sa optičkim nišanima za noćno osmatranje je dozvoljen, tako da smo imali priliku da noćnim optikama osmatramo losove.

Nezaobilazno mesto na našem putovanju je bilo i mesto Jankovice, u Poljskoj, gde smo posetili šumarsku kuću Osoviec i centar za edukaciju i uzgajanje zubrova. Ovo mesto svake godine poseti preko 10000 učenika koji se kroz igru, od najmlađeg uzrasta, upoznaju sa značajem očuvanja populacija zubrova, ali i drugih divljih životinja. Naši domaćini su bili Jadviga Dlugajčuk i Elžbieta Vojtovic i od njih smo saznali dosta o organizaciji i rukovođenju ovakvim centrom. Ovaj projekat, vrednosti 7.379.266 zlota (1.757.000 eura) finansiran od strane Evrpske unije, podržan je od strane državnih šuma Poljske (Lasy państwowe), šumarskih fakulteta Poljske, veterinarskog fakulteta u Varšavi, a uzgajališta ovog tipa se u  Poljskoj nalaze na još nekoliko mesta. 

Put nas je dalje vodio ka jednoj od najpoznatijih banja u Slovačkoj, u mestu Podhajska. Tu smo se sreli s našim prijateljem Jozefom Zatkom i šefom uprave za šumarstvo i lovstvo Janom Dankom, koji je bio i naš vodič kroz fazaneriju Palarkovo. U zamku u Palarikovu je 1928. godine osnovan međunarodni savet za lovsvo – CIC. U fazaneriji se proizvode obični, ali i kraljevski fazani, čija cena odstrela zavisi od dužine njihovog repa. Pored fazana, u ovoj fazaneriji se uzgajaju i američke divlje ćurke koje su takođe značajne sa aspekta lovnog turizma u Slovačkoj.

Desetodnevno putovanje automobilom kroz Mađarsku, Slovačku, Poljsku i Belorusiju dugo oko 4000 km, iako naporno, bilo je ispunjeno brojnim aktivnostima, novim poznanstvima  i saznanjima koja će nam poslužiti kao podstrek i motiv za njihovu primenu i u našoj zemlji, uz obećanu pomoć i podršku naših novih prijatelja.

master. inž. šum. Milan Žarković, 

nastavnik u Šumarskoj školi, Kraljevo 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here