Zatvori
субота, март 25, 2017

0

srneca-divljac-zimaDirektor uprave za šume doneo je privremenu zabranu lova zbog vremenskih neprilika koje su pogodile Srbiju. U instrukciji koju je potpisao direktor Saša Stammatović se kaže da se ova zabrana odnosi na sva područja gde je divljač ugrožena snežnim nanosima, poledicom i drugim vremenskim nepogodama.

Izuzetno od ovoga lovne aktivnosti se mogu sprovoditi za sprećavanje šteta od zveri koje mogu pričiniti štretu ljudima i drugoj divljači. U koordinaciji sa lovnom isnpekcijom korisnici lovišta moraju da pojačaju kontrolu lovišta i usklade svoje aktivnosti sa vremenskim prilikama, da obezbeđuju dovoljno hrane za divljač, mir u lovištu i preduzmu sve mere za zaštitu divljači.

Kompletnu instrukciju možete videti na: http://www.upravazasume.gov.rs/lovstvo/obavestenja/

0

26122016_radojevic_lovstvo-01Покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство мр Вук Радојевић, уручио је данас уговоре корисницима који су остварили право на средства из буџетског фонда за развој ловства у Војводини. Уручено је 175 уговора у укупном износу од 33,5 милиона, права на та средства остварило је 70 корисника ловишта: 64 ловачка удружења, два јавна предузећа и четири привредна друштва.

Према речима секретара Радојевића суфинансирана је изградња бунара и појилишта за дивљач, као и изградања прихватилишта за фазанску пилад и полигона за фазане. Ловачка удружења добила су и средства за изградњу и реконструкцију објеката за обраду трофеја, ремиза за дивљач, чека и хранилишта за високу и ситну дивљач, набавку ловочуварске опреме и друго.
Радојевић је додао да се средстава из буџетског фонда за развој ловства обезбеђују од наплате ловних карата и одстрељене дивљачи, тако да се кроз конкурс средства враћају назад ловству. „Сигуран сам да кроз ову меру подршке на прави начин подстичемо развој ловства, али истовремено и ловног туризма“, рекао је Радојевић.
Секретар Радојевић уручио је данас и 12 уговора корисницима који су остварили право на подстицајна средства за побољшање сточарске производње у пољопривредним газдинствима и увођење стандарда Европске уније у производњи меса и мека. Укупна вредност инвестиције јесте 44,4 милиона динара, од чега је Покрајински секретаријат за пољопривреду обезбедио 25,1 милион динара. Средства у износу од 10,2 милиона динара добило је седам мини млекара, док је пет мини месара добило подстицај у укупном износу од 14,9 милиона динара.
Како је Радојевић истакао, циљ ове мере јесте да се кроз суфинансирање адаптације простора и куповине потребне нове опреме, у складу са стандардима ЕУ, унапреди сточарска производња, побољша квалитет производње и прераде меса и млека. Истовремено, циљ је да се повећа упосленост чланова домаћинстaва која се баве сточарском производњом, прошири асортиман новим производима, брендирају производи и повећа стандард живота на селу.
Ресорни секретар је додао да је та мера реализована у сарадњи са Институтом за прехрамбене технологије и Пољопривредним факултетом, кроз чије пројекте газдинства аплицирају на конкурс.
„Те научно-истраживачке институције су задужене да испрате целокупну реализацију инвестиције, како би газдинства била у прилици да изађу на тржиште са квалитетеним производима што је гарант здравствене безбедности наших грађана“, рекао је Вук Радојевић.

 

0

15311610_1268732289861242_541918730_oНа Шумарском факултету у Београду одржана је веома успешна стручна радионица посвећена реинтродукцији краља наших ловишта Јелена европског – Cervus elaphus L. у ловишта Централне Србије. Радионица је одржана 3. Децембра 2016 године.

У раду су учествовали научни и струни радници и студенти Шумарског факултета и Ветеринарског факултета из Београда, Шумарске школе из Краљева, Биотехничког института из Београда, МУП Србије-Сектор за ванредне ситуације, Покрајински секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство из Н.Сада, ЈП „Србијашуме“, ЈП „Војводина шуме“, ЈП НП „Копаоник“, Ловачког савеза Србије, Ловачког савеза Централне Србије, затим из Словеније: Ловачка звеза Словеније, Биотехнички факултетет и Гоздарски инштитуш (ERIC) и поједини стручни радници у области шумарства, ловства, заштите животне средине и других области.

Ж.Р.

1

 

primami-divlje-svinjedsSredstava za primamu divljih svinja danas i kod nas ima na tržištu pa se lovci vrlo često odlučuju za kupovinu istih. Možet li sami napraviti primamu. Evo nekoliko saveta.

Poznato je da divlje svinje vole hrskavu hranu kao što je kukuruz. Otuda se i najčešće upravo kukuruz koristi kao primama. Da li će te aplicirati na terenu kao klip ili krunjeni, da li zakopati u zemljište ili poktriti kamenjem to sad već zavisi od vas i ličnih afiniteta. Tek koliko lovaca toliko i teorija o primama. U poslednje vreme nafta se pokazuje kao izvanredno sredstvo. Čak i prerađeno ulje gde se na stabla nanosi u tankom sloju. Divlje svinje bivaju privučene ovim mirisom.

Ali hajde da vidimo šta kažu iskustva američkih lovaca. Oni kukuruzu dodaju još nekoliko proizvoda koje i naši lovci mogu lako nabaviti.  Radi se o dizelu, kiselom mleku i pivu. U prvom slučaju kukuruzu se dodaje dizel se dodaje u količini jedne četvrtine na 50kg kukuruza. Dakle na 50kg kukuruza treba dodati oko 12 l dizela, izmešati i postaviti kao mamac za divlje svinje. Umesto dizela to može biti i kiselo mleko koje se može nabaviti u nekoj od lokalnih mlekara. Drugi recept za koji se tvrdi da je delotvoran je mešavina kukuruza i piva. Dakle na jednu kofu kukuruza treba nasuti tri flaše piva. Naravno one od pola litre. Pomešati , pokriti i ostaviti na suncu da započne vrenje, držati do početka neprijatnog mirisa i eto izvanrednog mamca za divlje svinje. Uz ovaj recept ide i preporuka da bi mamac trebalo staviti u zemlju. Kažu da je to izvanredan trik.

Ako se prethodni recepti ne pokažu delotvornim , e onda ima ih još kao što je kupovina već  skoro propalih lubenica, šljiva, groždja, jabuka i jagoda. Naravno kupovina ili na pijaci ili u supermarketima koji su spremni da ih bace zbog prezrelosti. Em su jeftini tada em prema tvrdnjama iskusnih lovaca predstavljaju pravi mamac za divlje svinje. I još jedna tvrdnja. Pomešane takve jagode i trešnje tako da se pretvore u pastu predstavljaju kažu ubedljivo najbolji mamac.

Napravljeni mamci ili primame sada treba postaviti. E tu je potrebno lukavstvo i dobro poznavanje gde se svinje nalaze ili kuda se kreću. Izabrati mesto na koje će se postaviti primama je važnije od samog načina  na koji ste je napravili. Dakle potrebno je osmtrati i uočiti staze kretanja divljači. Uz te staze se postavljaju primame.  I za kraj, primama koja se aplicira u zemljište se postavlja u rupe ne dublje od jedne stope a  ne većoj u širini od dve stope. Rupa se pokriva tankim slojem zemljišta ili opalim lišćem.

3

ob8om0oStručnjaci, lovci i lovni radnici se mahom slažu da ne postoji  jedan uzročnik smanjenja broja zečeva, već da je to kombinacija više faktora: cikličnost (rast brojnosti do odredjenog maksimuma populacije, pa onda opadanje, što se naizmenično ponavlja), uticaj predatora, u nekim slučajevima, mada retko, i nesavesnog lova i(li) krivolova, uništavanje staništa, te prekomerne upotrebe pesticida. Kada je ovaj poslednje navedeni  faktor u pitanju, sve češće se spominje “total”, vrlo toksičan pesticid kog ratari, kažu informacije sa terena, sve više upotrebljavaju. Da zlo bude veće, jeftin  je, lako dostupan, pa se u nedostatku kontrole, neumereno koristi.

Ipak struka najviše pažnje posvećuje povećanju broja predatora, posebno lisice. Pored lisice sve veću teritoriju Vojvodine osvaja šakal šireći tako ne samo svoj areal nego i brojnost.  Na žalost ne postoje pouzdani podaci o brojnosti lisica u vojvođanskim lovištima ali broj rupa u kojima obitava, neprestani ulasci u naseljena mesta i kućna dvorišta garantuju da je ova vrsta u strahovitoj ekspanziji. Ako se ovome doda da u ovoj godini nema navale glodara, posebno miševa postoji opravdan strah da će lisice hranu potražiti u lovnim fondovima.

Nemci su u brdovitim oblastima severne Nemačke ispitivali potrebe u hrani evropske lisice (Vulpes vulpes Linnaeus 1958) i ustanovili prosečnu dnevnu potrebu od 850 grama ili 312 kilograma godišnje. Kako  navode kakve su procentualne količine pojednih hraniva u toku godine lisice, za podmirivanje tih potreba svaka lisica treba da ima na raspolaganju u toku godine: 5.320 miševa, 51 zeca, 4.000 raznih insekata i 75 kg raznih biljaka.

Zečevi mogu biti zamenjeni nekom drugom vrstom divljači kao na primer: srnom ili pernatom divljači (fazančićima, prvenstveno iz veštačke proizvodnje puštenih u lovište, divljim patkama, poljskim jarebicama i dr). Potrebno je istaći da  različita hrana smiruje glad lisice za različit vremenski period.

Našim ispitivanjima, utvrđeno je da potrebe u hrani lisice zavise od njene telesne mase, a iznosila je između 0,50 do 1.00 kg dnevno. Vrsta hrane je uslovljena boravištem, godišnjim dobom i raspoloživošću plena. Osnovnu hranu lisici čine: miševi, tekunice, zečevi, fazani i domaća živina.

Ulaženjem lisice u ekonomska dvorišta, ona je izmenila i način svoje ishrane, pa se počela hraniti pretežno nezatrpanim leševima domaćih životinja, mrtvo rođenim mladuncima, placentama i kuhinjskim otpacima. Svojim delovanjem čovek je osigurao lisici još jedan izvor lakog plena, a to je unošenje u lovište velikog broja fazančića koji nisu pripremljeni adekvatno za samostalan život u lovištu.

Bilo kako bilo populacija lisice u Srbiji pa i šire  je enormno velika a odstreli minimalni u odnosu na brojnost. Otuda ne čudi da zeca danas ima pretežno u onim lovištima čiji korisnici redovno vrše redukciju brojnosti. Na žalost lako je danas nabrojati lovišta gde se lovi normalno uz približno optimalnu brojnost zeca. To su lovišta Futoga, Begeča, Bačke Palanke, Mošorina, Gospođinaca, Nove Crnje, Stare Moravice i na prijatno iznaneđenje u Donjem Sremu, posebno u nekoliko revira pećinačkog lovišta. Ostala lovišta su u stanju koje se može okatrektarisati kao loše ili kako kažu u nekim lovištima, nešto bolje nego prethodne godine. Za ove poslednje vreba nova opasnost. Pritisnuti nezadovoljstvom članstva što ne love zeca to stanje kako ga zovu ”nešto bolje” daje im za pravo da ove godine organizuju bar jedan lov na zeca. I tako će taj mali napredak u oporavku brojnosti zeca vratiti nazad jer će jednostavno to što je bilo malo bolje nestati u dimu baruta. A onda Jovo nanovo. I tako u krug. Umesto da se organizuje lov na lisice i spreči dalja eskalacija brojnosti mi radimo obrnuto.

Tek hvatanje zeca u Vojvodini i seljenje u lovišta Srbije južno od reke Save i ove godine će izostati. Da baš ne bude sve crno, ipak 27 zečeva uhvaćeni u lovištu Mošorina uspešno su preseljeni u lovište “Kablar” kojim gazduje LU Čačak. Bar nešto.

Dotle lije caruju šire i uvećavaju svoju populaciju.

0

14962949_10207731899236599_62199974_nU Lovačkom društvu „Ždral“ iz Sakula, reviru “Siget”, odstreljen je divlji vepar težine 210kg. Trofejna vrednost ovog vepra nije velika jer je dužina trofeja svega 15 cm.

Posle dužeg čekanja, oko 23h, lovac iz Sakula  Sreta Kanački imao je sreće da  pred njega izađe ova grdosija od vepra. Pucao je lovačkim karabinom u kalibru 30-06 a sa njim je kao pratilac bio lovočuvar Stevo Vukmirović.

Lovačko društvo “Ždral” iz Sakula gazduje lovištem površine 5.600 hektara i u svom članstvu ima 43 lovaca. Organizaciono pripada Lovačkom udruženju “Opovo” iz Opova.

Aleksandar Piperski

0

dsc_1488U lovištu Ribarskog gazdinstva „Ečka“, odstreljen je albino divlji  vepar koji je merio čak 287 kilograma. Vepar je odstreljen u reviru „Guščara“, u okolini sela Belo Blato.

Ovo je inače prvi albino vepar koji je odstreljen u ovom kraju.

Trofej još nije ocenjen ali se zna da je dužina trofeja 21cm.

Posle višenoćnog čekanja ovu grdosiju od albino vepra odstrelio je Stanko Martić, lovac iz Bašaida u pratnji lovočuvara Uzon Lukača i Vladimira Šofranka. Martić je pucao oko 22 sata, 9 oktobra 2016 godine  karabinom kalibra 7×64.

Ovo lovište se inače nalazi u neposrednoj blizini Carske bare čije područje obiluje izuzetnim bogatstvom divljači.

J.T.

0

Lovačko udruženje „Panos“ Višegrad gazduje sa 42.000 hektara lovišta. Predsednik ovog lovačkog udruženja Vladan Nikitović  je 16.10.2016 godine odstrelio vuka ili bolje rečeno vučinu od 65 kilograma koji po svim mernim elementima za ocenjivanje trofeja zauzima visoko mesto u svetskoj, evropskoj i balkanskoj trofejistici.

vuk-visegrad_nIako ovo lovište nije poznato po vuku jer godišnje odstrele jednog ili ni jednog, ove godine u stručnu službu udruženje stigle su pritužbe da u reonu sela Dubovo nestaju ovce, naravno uz sumnju da su vukovi krivci. Lovačko udruženje je odmah reagovalo i uz  pogonski lov na divlje svinje predvidelo i odstrel vuka. Tog, već pomenutog dana, organizovan je lov na divlje svinje. I gle čuda na predsednika lovačkog udruženja Vladana Nikitovića  izvlačeći se iz pogona izlazi vuk.

– Izašao mi je na 110 metara, , pucao sam samo jedan hitac iz mog karabina kalibra 30-06 i vuk je pao, i to je cela priča, kaže za Lorist skromno predsednik  Nikitović.

Nikitović je inače već četvrtu godinu predsednik udruženja a lovac je od 1994 godine.

I onda je usledilo ocenjivanje trofeja, lobanje i krzna. Lobanja je ocenjena na 42,30 CIC poena, dakle visoka zlatna medalja. Po vrednosti je na prvom mestu na Balkanu. Ocenjivanje krzna pokazalo je vrednost od 162,98 CIC poena i po toj vrednosti se nalazi na osmom mestu na svetskoj rang listi.

Starost vuka odredio je prof.dr Slobodan Kunovac sa Šumarskog fakulteta u Sarajevu i prema toj oceni vuk je starosti između 11 i 12 godina. Bio je težak 65 kilograma.

J.T.

1

medvedMeđunarodni savet za lov i očuvanje divljih životinja ( CIC ), Evropska federacija za lovstvo i zaštitu ( FACE ) i Organizacija evropskih zemljoposednika ( ELO ) osuđuju nedavnu odluku ministra za ekologiju Rumunije zbog jednostrane odluke da obustavi upravljanje velikim zverima bez temeljenih dokaza.

Velike zveri predstavljaju jedan od najvećih evropskih izazova zaštite. Međutim, Karpati se  mogu pohvaliti jednom od najvećih i najgušćih populacije velikih zveri u zapadnom svetu, uključujući Evropu i Severnu Ameriku.

Dalje u saopštenju ovih organizacija kaže se da je dosadašnja praksa pokazala da je suživot velikih zveri i lokalnih zajednica moguć i uravnotežen i izražavaju čuđenje kako su se te odluke mogle doneti bez njih. Stoga, lokalne zajednice moraju biti uključene u očuvanje i gazdovanje  tim vrstama. Kontrolisano pravo na lov igra važnu ulogu u upravljanju i očuvanju, i bez njega, postoji rizik od brisanja društvene tolerancije. Učinkovito očuvanje velikih zveri zahteva saradnju svih učesnika u ovom procesu koji dele i žive sa stanovništvom. Dakle, sve odluke, uključujući i odluke za ograničavanje lova moraju imati neoborive dokaze i podršku lokalnih zajednica. Važno je istaći da su istraživanja o velikim zverima u Rumuniji stara 60 godina, kaže se između ostalog u saopštenju organizacija CIC, FACE i ELO.

Nove odluke u Rumuniji i drugde ne smeju nenamerno i trajno oštetiti osetljivu ravnotežu između ljudi i divljih životinja – posebno velikih zveri u Rumuniji i Karpatima u celini. To je mišljenje CIC , FACE , a ELO smatra da ovu odluku treba odmah  preispitati i ponovo oceniti na temelju nauke i dati preporuke u skladu sa standardima recenziranih priznatih naučnih ustanova uz  opsežano učešće lokalnih zajednica.

Ovo saopštenje u Budimpešti su potpisali zajednički George Aman predsednik CIC , Michel Ebner predsednik FACE  i Thierry de i ‘Escaille glavni sekretar ELO.

Lorist press

 

0

odstrel-medvedaOd 2007. godine, 2.374 medveda, 1.586 vukova, 898 velikih mačaka i 120 risa odstreljeno je u Rumuniji. Rumunija je objavila neočekivani zabranu trofejnog lova. Odluka je navodno iznenađenje za mnoge, ali je bitno da se ožive populacije velikih zveri u zemlji koja se stalno smanjuje od ulaska Rumunije u EU 2007. godine.

Multimilionska evro industrija je privukla lovce iz svih krajeva, koji su navodno plaćali  i do 10.000 € da se odstreljuju razne kopnene životinje. U 2016, najveći odstrel do danas zabeležen je u Rumuniji, javlja Guardian. Lovci bi su smeli pucati 550 medveda, 600 vukova i 500 velikikih mačaka za  12 meseci.

Prema ZMEscience.com , to je ekvivalent kombinaciji populacije vuka Francuske, cela brojnost medveda  u Sloveniji, Norveškoj i Švedskoj, i četiri puta veći broj  broj risova nego u Poljskoj.

Ukupno je 2.374 medveda, 1.586 vukova, 898 velikih mačaka i 120 risova pucanou Rumuniji od 2007. godine do danas, izvestili su lokalni mediji .

Sport može rezultirati velikim profitom, ali u praksi je dramatično smanjena populacija mesoždera u zemlji. Do zabrane trofejnog lova, Rumunija se nada da će populacije medveda, divlje mačke i risa značajno porasti posle ove zabrane.

Zabrana trofejnog lova prema očekivanjima mogla bi dovesti u sukob gradsko stanovništvo  i stanovnike sela jer ovi drugi smatraju da je lov najbolje sredstvo u suzbijanju brojnosti predatora i štreta na poljoprivredi koje oni prave. Osim toga očekuje  se i negativna kampanja ljudi koji rade u lovnoj privredi.

Iako su vrste zaštićene po zakonu EU, zakonodavnu prazninu ili kako se obično kaže rupu u zakonu mogli bi lovci iskoristiti na taj način što će se brojnost predatora kao i štete od njih prikazivati u većim vrednostima a u tom slučaju lov se mora izvesti

Amanda Froelich