0

15311610_1268732289861242_541918730_oНа Шумарском факултету у Београду одржана је веома успешна стручна радионица посвећена реинтродукцији краља наших ловишта Јелена европског – Cervus elaphus L. у ловишта Централне Србије. Радионица је одржана 3. Децембра 2016 године.

У раду су учествовали научни и струни радници и студенти Шумарског факултета и Ветеринарског факултета из Београда, Шумарске школе из Краљева, Биотехничког института из Београда, МУП Србије-Сектор за ванредне ситуације, Покрајински секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство из Н.Сада, ЈП „Србијашуме“, ЈП „Војводина шуме“, ЈП НП „Копаоник“, Ловачког савеза Србије, Ловачког савеза Централне Србије, затим из Словеније: Ловачка звеза Словеније, Биотехнички факултетет и Гоздарски инштитуш (ERIC) и поједини стручни радници у области шумарства, ловства, заштите животне средине и других области.

Ж.Р.

1

 

primami-divlje-svinjedsSredstava za primamu divljih svinja danas i kod nas ima na tržištu pa se lovci vrlo često odlučuju za kupovinu istih. Možet li sami napraviti primamu. Evo nekoliko saveta.

Poznato je da divlje svinje vole hrskavu hranu kao što je kukuruz. Otuda se i najčešće upravo kukuruz koristi kao primama. Da li će te aplicirati na terenu kao klip ili krunjeni, da li zakopati u zemljište ili poktriti kamenjem to sad već zavisi od vas i ličnih afiniteta. Tek koliko lovaca toliko i teorija o primama. U poslednje vreme nafta se pokazuje kao izvanredno sredstvo. Čak i prerađeno ulje gde se na stabla nanosi u tankom sloju. Divlje svinje bivaju privučene ovim mirisom.

Ali hajde da vidimo šta kažu iskustva američkih lovaca. Oni kukuruzu dodaju još nekoliko proizvoda koje i naši lovci mogu lako nabaviti.  Radi se o dizelu, kiselom mleku i pivu. U prvom slučaju kukuruzu se dodaje dizel se dodaje u količini jedne četvrtine na 50kg kukuruza. Dakle na 50kg kukuruza treba dodati oko 12 l dizela, izmešati i postaviti kao mamac za divlje svinje. Umesto dizela to može biti i kiselo mleko koje se može nabaviti u nekoj od lokalnih mlekara. Drugi recept za koji se tvrdi da je delotvoran je mešavina kukuruza i piva. Dakle na jednu kofu kukuruza treba nasuti tri flaše piva. Naravno one od pola litre. Pomešati , pokriti i ostaviti na suncu da započne vrenje, držati do početka neprijatnog mirisa i eto izvanrednog mamca za divlje svinje. Uz ovaj recept ide i preporuka da bi mamac trebalo staviti u zemlju. Kažu da je to izvanredan trik.

Ako se prethodni recepti ne pokažu delotvornim , e onda ima ih još kao što je kupovina već  skoro propalih lubenica, šljiva, groždja, jabuka i jagoda. Naravno kupovina ili na pijaci ili u supermarketima koji su spremni da ih bace zbog prezrelosti. Em su jeftini tada em prema tvrdnjama iskusnih lovaca predstavljaju pravi mamac za divlje svinje. I još jedna tvrdnja. Pomešane takve jagode i trešnje tako da se pretvore u pastu predstavljaju kažu ubedljivo najbolji mamac.

Napravljeni mamci ili primame sada treba postaviti. E tu je potrebno lukavstvo i dobro poznavanje gde se svinje nalaze ili kuda se kreću. Izabrati mesto na koje će se postaviti primama je važnije od samog načina  na koji ste je napravili. Dakle potrebno je osmtrati i uočiti staze kretanja divljači. Uz te staze se postavljaju primame.  I za kraj, primama koja se aplicira u zemljište se postavlja u rupe ne dublje od jedne stope a  ne većoj u širini od dve stope. Rupa se pokriva tankim slojem zemljišta ili opalim lišćem.

3

ob8om0oStručnjaci, lovci i lovni radnici se mahom slažu da ne postoji  jedan uzročnik smanjenja broja zečeva, već da je to kombinacija više faktora: cikličnost (rast brojnosti do odredjenog maksimuma populacije, pa onda opadanje, što se naizmenično ponavlja), uticaj predatora, u nekim slučajevima, mada retko, i nesavesnog lova i(li) krivolova, uništavanje staništa, te prekomerne upotrebe pesticida. Kada je ovaj poslednje navedeni  faktor u pitanju, sve češće se spominje “total”, vrlo toksičan pesticid kog ratari, kažu informacije sa terena, sve više upotrebljavaju. Da zlo bude veće, jeftin  je, lako dostupan, pa se u nedostatku kontrole, neumereno koristi.

Ipak struka najviše pažnje posvećuje povećanju broja predatora, posebno lisice. Pored lisice sve veću teritoriju Vojvodine osvaja šakal šireći tako ne samo svoj areal nego i brojnost.  Na žalost ne postoje pouzdani podaci o brojnosti lisica u vojvođanskim lovištima ali broj rupa u kojima obitava, neprestani ulasci u naseljena mesta i kućna dvorišta garantuju da je ova vrsta u strahovitoj ekspanziji. Ako se ovome doda da u ovoj godini nema navale glodara, posebno miševa postoji opravdan strah da će lisice hranu potražiti u lovnim fondovima.

Nemci su u brdovitim oblastima severne Nemačke ispitivali potrebe u hrani evropske lisice (Vulpes vulpes Linnaeus 1958) i ustanovili prosečnu dnevnu potrebu od 850 grama ili 312 kilograma godišnje. Kako  navode kakve su procentualne količine pojednih hraniva u toku godine lisice, za podmirivanje tih potreba svaka lisica treba da ima na raspolaganju u toku godine: 5.320 miševa, 51 zeca, 4.000 raznih insekata i 75 kg raznih biljaka.

Zečevi mogu biti zamenjeni nekom drugom vrstom divljači kao na primer: srnom ili pernatom divljači (fazančićima, prvenstveno iz veštačke proizvodnje puštenih u lovište, divljim patkama, poljskim jarebicama i dr). Potrebno je istaći da  različita hrana smiruje glad lisice za različit vremenski period.

Našim ispitivanjima, utvrđeno je da potrebe u hrani lisice zavise od njene telesne mase, a iznosila je između 0,50 do 1.00 kg dnevno. Vrsta hrane je uslovljena boravištem, godišnjim dobom i raspoloživošću plena. Osnovnu hranu lisici čine: miševi, tekunice, zečevi, fazani i domaća živina.

Ulaženjem lisice u ekonomska dvorišta, ona je izmenila i način svoje ishrane, pa se počela hraniti pretežno nezatrpanim leševima domaćih životinja, mrtvo rođenim mladuncima, placentama i kuhinjskim otpacima. Svojim delovanjem čovek je osigurao lisici još jedan izvor lakog plena, a to je unošenje u lovište velikog broja fazančića koji nisu pripremljeni adekvatno za samostalan život u lovištu.

Bilo kako bilo populacija lisice u Srbiji pa i šire  je enormno velika a odstreli minimalni u odnosu na brojnost. Otuda ne čudi da zeca danas ima pretežno u onim lovištima čiji korisnici redovno vrše redukciju brojnosti. Na žalost lako je danas nabrojati lovišta gde se lovi normalno uz približno optimalnu brojnost zeca. To su lovišta Futoga, Begeča, Bačke Palanke, Mošorina, Gospođinaca, Nove Crnje, Stare Moravice i na prijatno iznaneđenje u Donjem Sremu, posebno u nekoliko revira pećinačkog lovišta. Ostala lovišta su u stanju koje se može okatrektarisati kao loše ili kako kažu u nekim lovištima, nešto bolje nego prethodne godine. Za ove poslednje vreba nova opasnost. Pritisnuti nezadovoljstvom članstva što ne love zeca to stanje kako ga zovu ”nešto bolje” daje im za pravo da ove godine organizuju bar jedan lov na zeca. I tako će taj mali napredak u oporavku brojnosti zeca vratiti nazad jer će jednostavno to što je bilo malo bolje nestati u dimu baruta. A onda Jovo nanovo. I tako u krug. Umesto da se organizuje lov na lisice i spreči dalja eskalacija brojnosti mi radimo obrnuto.

Tek hvatanje zeca u Vojvodini i seljenje u lovišta Srbije južno od reke Save i ove godine će izostati. Da baš ne bude sve crno, ipak 27 zečeva uhvaćeni u lovištu Mošorina uspešno su preseljeni u lovište “Kablar” kojim gazduje LU Čačak. Bar nešto.

Dotle lije caruju šire i uvećavaju svoju populaciju.

0

14962949_10207731899236599_62199974_nU Lovačkom društvu „Ždral“ iz Sakula, reviru “Siget”, odstreljen je divlji vepar težine 210kg. Trofejna vrednost ovog vepra nije velika jer je dužina trofeja svega 15 cm.

Posle dužeg čekanja, oko 23h, lovac iz Sakula  Sreta Kanački imao je sreće da  pred njega izađe ova grdosija od vepra. Pucao je lovačkim karabinom u kalibru 30-06 a sa njim je kao pratilac bio lovočuvar Stevo Vukmirović.

Lovačko društvo “Ždral” iz Sakula gazduje lovištem površine 5.600 hektara i u svom članstvu ima 43 lovaca. Organizaciono pripada Lovačkom udruženju “Opovo” iz Opova.

Aleksandar Piperski

0

dsc_1488U lovištu Ribarskog gazdinstva „Ečka“, odstreljen je albino divlji  vepar koji je merio čak 287 kilograma. Vepar je odstreljen u reviru „Guščara“, u okolini sela Belo Blato.

Ovo je inače prvi albino vepar koji je odstreljen u ovom kraju.

Trofej još nije ocenjen ali se zna da je dužina trofeja 21cm.

Posle višenoćnog čekanja ovu grdosiju od albino vepra odstrelio je Stanko Martić, lovac iz Bašaida u pratnji lovočuvara Uzon Lukača i Vladimira Šofranka. Martić je pucao oko 22 sata, 9 oktobra 2016 godine  karabinom kalibra 7×64.

Ovo lovište se inače nalazi u neposrednoj blizini Carske bare čije područje obiluje izuzetnim bogatstvom divljači.

J.T.

0

Lovačko udruženje „Panos“ Višegrad gazduje sa 42.000 hektara lovišta. Predsednik ovog lovačkog udruženja Vladan Nikitović  je 16.10.2016 godine odstrelio vuka ili bolje rečeno vučinu od 65 kilograma koji po svim mernim elementima za ocenjivanje trofeja zauzima visoko mesto u svetskoj, evropskoj i balkanskoj trofejistici.

vuk-visegrad_nIako ovo lovište nije poznato po vuku jer godišnje odstrele jednog ili ni jednog, ove godine u stručnu službu udruženje stigle su pritužbe da u reonu sela Dubovo nestaju ovce, naravno uz sumnju da su vukovi krivci. Lovačko udruženje je odmah reagovalo i uz  pogonski lov na divlje svinje predvidelo i odstrel vuka. Tog, već pomenutog dana, organizovan je lov na divlje svinje. I gle čuda na predsednika lovačkog udruženja Vladana Nikitovića  izvlačeći se iz pogona izlazi vuk.

– Izašao mi je na 110 metara, , pucao sam samo jedan hitac iz mog karabina kalibra 30-06 i vuk je pao, i to je cela priča, kaže za Lorist skromno predsednik  Nikitović.

Nikitović je inače već četvrtu godinu predsednik udruženja a lovac je od 1994 godine.

I onda je usledilo ocenjivanje trofeja, lobanje i krzna. Lobanja je ocenjena na 42,30 CIC poena, dakle visoka zlatna medalja. Po vrednosti je na prvom mestu na Balkanu. Ocenjivanje krzna pokazalo je vrednost od 162,98 CIC poena i po toj vrednosti se nalazi na osmom mestu na svetskoj rang listi.

Starost vuka odredio je prof.dr Slobodan Kunovac sa Šumarskog fakulteta u Sarajevu i prema toj oceni vuk je starosti između 11 i 12 godina. Bio je težak 65 kilograma.

J.T.

1

medvedMeđunarodni savet za lov i očuvanje divljih životinja ( CIC ), Evropska federacija za lovstvo i zaštitu ( FACE ) i Organizacija evropskih zemljoposednika ( ELO ) osuđuju nedavnu odluku ministra za ekologiju Rumunije zbog jednostrane odluke da obustavi upravljanje velikim zverima bez temeljenih dokaza.

Velike zveri predstavljaju jedan od najvećih evropskih izazova zaštite. Međutim, Karpati se  mogu pohvaliti jednom od najvećih i najgušćih populacije velikih zveri u zapadnom svetu, uključujući Evropu i Severnu Ameriku.

Dalje u saopštenju ovih organizacija kaže se da je dosadašnja praksa pokazala da je suživot velikih zveri i lokalnih zajednica moguć i uravnotežen i izražavaju čuđenje kako su se te odluke mogle doneti bez njih. Stoga, lokalne zajednice moraju biti uključene u očuvanje i gazdovanje  tim vrstama. Kontrolisano pravo na lov igra važnu ulogu u upravljanju i očuvanju, i bez njega, postoji rizik od brisanja društvene tolerancije. Učinkovito očuvanje velikih zveri zahteva saradnju svih učesnika u ovom procesu koji dele i žive sa stanovništvom. Dakle, sve odluke, uključujući i odluke za ograničavanje lova moraju imati neoborive dokaze i podršku lokalnih zajednica. Važno je istaći da su istraživanja o velikim zverima u Rumuniji stara 60 godina, kaže se između ostalog u saopštenju organizacija CIC, FACE i ELO.

Nove odluke u Rumuniji i drugde ne smeju nenamerno i trajno oštetiti osetljivu ravnotežu između ljudi i divljih životinja – posebno velikih zveri u Rumuniji i Karpatima u celini. To je mišljenje CIC , FACE , a ELO smatra da ovu odluku treba odmah  preispitati i ponovo oceniti na temelju nauke i dati preporuke u skladu sa standardima recenziranih priznatih naučnih ustanova uz  opsežano učešće lokalnih zajednica.

Ovo saopštenje u Budimpešti su potpisali zajednički George Aman predsednik CIC , Michel Ebner predsednik FACE  i Thierry de i ‘Escaille glavni sekretar ELO.

Lorist press

 

0

odstrel-medvedaOd 2007. godine, 2.374 medveda, 1.586 vukova, 898 velikih mačaka i 120 risa odstreljeno je u Rumuniji. Rumunija je objavila neočekivani zabranu trofejnog lova. Odluka je navodno iznenađenje za mnoge, ali je bitno da se ožive populacije velikih zveri u zemlji koja se stalno smanjuje od ulaska Rumunije u EU 2007. godine.

Multimilionska evro industrija je privukla lovce iz svih krajeva, koji su navodno plaćali  i do 10.000 € da se odstreljuju razne kopnene životinje. U 2016, najveći odstrel do danas zabeležen je u Rumuniji, javlja Guardian. Lovci bi su smeli pucati 550 medveda, 600 vukova i 500 velikikih mačaka za  12 meseci.

Prema ZMEscience.com , to je ekvivalent kombinaciji populacije vuka Francuske, cela brojnost medveda  u Sloveniji, Norveškoj i Švedskoj, i četiri puta veći broj  broj risova nego u Poljskoj.

Ukupno je 2.374 medveda, 1.586 vukova, 898 velikih mačaka i 120 risova pucanou Rumuniji od 2007. godine do danas, izvestili su lokalni mediji .

Sport može rezultirati velikim profitom, ali u praksi je dramatično smanjena populacija mesoždera u zemlji. Do zabrane trofejnog lova, Rumunija se nada da će populacije medveda, divlje mačke i risa značajno porasti posle ove zabrane.

Zabrana trofejnog lova prema očekivanjima mogla bi dovesti u sukob gradsko stanovništvo  i stanovnike sela jer ovi drugi smatraju da je lov najbolje sredstvo u suzbijanju brojnosti predatora i štreta na poljoprivredi koje oni prave. Osim toga očekuje  se i negativna kampanja ljudi koji rade u lovnoj privredi.

Iako su vrste zaštićene po zakonu EU, zakonodavnu prazninu ili kako se obično kaže rupu u zakonu mogli bi lovci iskoristiti na taj način što će se brojnost predatora kao i štete od njih prikazivati u većim vrednostima a u tom slučaju lov se mora izvesti

Amanda Froelich

0

sakalŠakal (Canis aureus) je pripadnik porodice pasa i  uz lisicu predstavlja najraširnijeg  predatora u našim lovištima. Populacija šakala uslijed velike reproduktivne sposobnosti  te lovačke pasivnosti može naglo da pređe prihvatljiv i planiran  broj.  Iskustva iz Slavonije pokazuju da  u nekim lovištima  gotovo nema srnećeg traga kojeg ne prati jedan ili više  šakala.  Ekologija šakala, načih ishrane i životne navike govore o njemu kao nezasićenom oportunisti, omnivoru.  Analiziranjem sadržaja želudaca odstreljenih šakala u više istraživanja  utvrđeno je  veliko prisustvo hrane  biljnog porijekla a ukoliko se radilo o hrani životinjskog porijekla mahom se radilo o strvinama. 
Šakal nije u mogućnosti sam da lovi krupniju divljač ali ukoliko njihova brojnost poraste te se udruže u čopor (obično jedna porodica) vrlo lako mogu savladati odraslu srneću divljač ili domaću stoku.

Šakal ka banjalučkom platou dolazi iz pravca susjedne Hrvatske.  U graničnim lovištima Republike Srpske prema Hrvatskoj populacija šakala uveliko cvijeta i širi se.  2013 godine prvi šakal odstreljen je u okolini laktaškog sela  Šušnjari gdje su lovci izveli hajku na štetočine uslijed učestalih žalbi stanovništva da „lisice odnose jagnjad“.  Analiziranjem želudca odstreljenog šakala pronadjeni su ostatci ovčije vune i rebara.  Već naredne 2014 godine  prvi šakal je odstreljen u selu Jablan (10km cca od odstrela iz 2013 godine).  2015 godine izvršen je takođe jedan odstrel šakala u ataru sela Glamočani što govori da se definitno radi o širenju populacije i zauzimanju novih teritorija.

Sa terena cijele banjalučke regije stižu informacije o zapažanju tragova, viđenju jedniki i neuspjelim odstrelima .  Povećane su i štete na divljači. Sve je veći broj  pronalaska lešina srneće divljači za koju se smatra da je dijelo pasa lutalica, možda i jeste ali u svakom slučaju populacija šakala u banjalučkoj krajini  je u ekspanziji. Lovni ovlaštenici će morati budno pratiti situaciju da nam se ne bi dešavali slavonski primjeri i ekspolozija populacije.

Bacc.ing.agr Vladan Vukadin

Inženjer lovstva i zaštite prirode

17

NAŠA TEMA: Srbija u krivolovu godišnje gubi milione evra

NAŠA TEMA: Srbija u krivolovu godišnje gubi milione evra

„Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije“ postoji od 1989. i ove godine slavi svoj 27. rođendan. Prvu ekipu činila je ekspertska grupa ekologa i biologa pri novosadskom PMF. Devedesetih godina priča je krenula da se razvija, da bi posle 2000. sve više hobista prilazilo udruženju. Od samog početka rada, Društvo je izdavalo svoj stručno-naučni časopis „Ciconia“, jedino ornitološko glasilo u Srbiji. Društvo je raslo, počeli su prvi projekti i prva istraživanja, a od 2009. godine počinju sa publikovanjem popularnog magazina. Od tog trenutka dešavaju se velike promene u radu Društva, a mnoge mlade snage stavljaju im se na raspolaganje.

 U udruženju postoje tri osnovna stuba rada. Prvi bi bio istraživanje – prikupljanje podataka o samim pticama, koje vrste gde žive, u kolikom broju i šta ih ugrožava. Dobijeni podaci se dalje koriste za programe zaštite, a aktivnosti se usmeravaju ka poboljšanju opštih životnih uslova ptica. Poslednja, ali vrlo bitna sfera rada jeste komunikacija sa javnošću, odnosno edukacija i promocija. Kako bi uspeli da ostvare svoje ideje i programe, Društvo mora da ostvaruje saradnju sa širokim frontom ljudi – sa pojedincima, školama, državnim institucijama, fakultetima, lovačkim društvima.

– Na kraju krajeva, ptice dele prostor sa svima nama, a ne samo sa njihovim ljubiteljima – objašnjava nam na početku razgovora Milan Ružić, predsednik Društva.


U Društvu je trenutno zaposleno 11 ljudi, angažovanih na različitim programima. Među najznačajnijim stvarima na kojima se trenutno radi jesu prva Crvena knjiga ptica Srbije, za potrebe Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Evropski atlas ptica gnezdarica, kao i započetiNacionalni atlas ptica Srbije.

Nimalo omiljena, ali apsolutno neophodna aktivnost Društva jeste i praćenje nelegalnog lova. Ta problematika prisutna je od vajkada, ali malo ko se njome aktivno bavio. U okviru udruženja deluje i ekspertski Tim za borbu protiv krivolova, koji neformalno funkcioniše više od dve i po godine.

– Kada je o krivolovu reč, govorimo o tri osnovna problema, ali pod taj pojam uglavnom može svašta da se uglavi. Imamo veliki problem sa trovanjem ptica, kako namernim tako i nenamernim. Možda najveću opasnost predstavljaju golubari, koji su desetkovali populaciju velikih sokolova, tako da su oni sada jedna od najugroženijih vrsta na području Srbije. Osim trovanja postoji, naravno, i nelegalno ubijanje ptica vatrenim oružjem, što najčešće podrazumevamo pod krivolovom. Imamo tako slučajeve kada neregistrovani lovci ubijaju životinje, ali i situacije kada registrovavi lovci to rade na nelegalan način. Treći problem je hvatanje živih ptica za držanje u kavezu, trgovinu i šverc. U Južnoj Srbiji vrlo je živa tradicija hvatanja malih ptica pevačica – objašnjava Milan neke od osnovnih izazova sa kojima se susreću.


Sa tim neslavnim situacijama Društvo se susreće bukvalno svakodnevno, a hiljade ljudi prijavljuje sumnjive scene. Veliki problem predstavlja to što Društvo funkcioniše kao udruženje građana, pa nemaju ovlašćenja koja imaju državni organi. Sve što oni mogu da urade je da problem pronađu, učine ga prepoznatljivim i obaveste onoga ko je zadužen za njegovo rešavanje. Lanac komande i generalne odgovornosti, kao i mnogo toga u zemlji, nažalost ne funkcioniše. Inspekcije i nadležne službe reaguju vrlo slabo, izuzetno su loše opremljene, neadekvatno kadrovski potkovane, sa manjkom ljudi i nemotivisane za posao.  Šumarsko-lovna inspekcija zadužena za celokupnu teritoriju Vojvodine po planu i programu treba da ima najmanje 15 zaposlenih, a zapravo ih je samo šest. Zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, dakle, ni životinjama ne ide na ruku. Situacija u kojoj šest ljudi svakodnevno treba da kontroliše 18.000 naoružanih lovaca je, najblaže rečeno, banalna. Obaška što u kompletnom domaćem sistemu lovstva veži sistem da „koza čuva kupus“.

– To što se dešava potpuno je paradoksalno. Lovci prijave izvesne kvote, poubijaju životinje, a zatim prijave državi kako je sve u redu. Zapravo, ništa nije u redu i neko tom problemu mora da pristupi vrlo ozbiljno, da uđe u priču i da ih iskontroliše, ali nema ko. Stvara se jedan ogromni pravni vakuum, u kojem grupe ljudi mešetare i rade šta hoće, bez ikakve bojazni da će ikada biti pronađeni i kažnjeni. Revnosni i obični građani ove države mnogo gube. U pitanju je pre svega neviđen materijalni gubitak. Primera radi, u Srbiji se godišnje krivolovi oko 25.000 srna, što, kada bi se legalno unelo u promet, govori o desetinama miliona evra koje nestanu u privatnim džepovima, gulašima i kobasicama. Na te propuste mi upozoravamo već godinama, ali je odgovor javnosti vrlo blag, verovatno iz razloga što nas muče i silni drugi problemi.

Mreža saradnika koju Društvo poseduje od izuzetnog je značaja za samo njegovo funkcionisanje. Može se reći da u svakom mestu imaju svog “doušnika“, koji iskreno brine za svoju okolinu. U malim sredinama teško je biti heroj, i svako ko napravi korak napred uglavnom biva javno osuđen, pa čak i fizički napadnut. Između ekscesa i rešavanja problem mora da postoji filter, a u najvećem broju slučajeva tu ulogu preuzima Društvo.

– Klasičan primer… Lokalni lovac, smučilo mu se da gleda probleme u svom kraju i dobro zna ko šta radi u selu, ali jednostavno ne sme to sam da prijavi. Ako bi to uradio kao pojedinac u lokalnoj stanici policije, istog trenutka bi se po šoru pročulo ko je to uradio i verovatno bi ostao bez kuće. On tada dostavlja podatke nama, sa kojima idemo kod relevantnog državnog organa.  Na nama je da ostvarimo dobre kontakte sa lokalnom policijom, što često nije nimalo lako, budući da postoje sela u kojima su 100% policajaca lovci. Događalo nam se da dođemo da prijavimo slučaj, a ispostavi se da je upravo njegov kolega nakon što je završio drugu smenu uzeo pušku i otišao malo da puca. Bilo je slučajeva i da su niži policajci savršeno korektni, ali slaba vajda kada im je načelnik lovac. Takođe, neretko se vrše i ogromni pritisci na tužilaštvo. Javni tužilac je preplašen i ne sme da proglasi očigledno krivično delo, iako ono to “de fakto“ jeste. Tada se mi obraćamo republičkom javnom tužiocu, koji vrši pritisak na niže nivoe. Sve to je igranka bez prestanka i puno pravnih stvari moramo sami da radimo, iako niko od nas za to nije obučavan.

LOVAC KAO UGROŽENA VRSTA: „Legalni lovac u Srbiji dugo godina važi za prilično ugroženu kategoriju. On nema pristup najboljim lovištima, koje za sebe i svoje “pajtaše“ zauzme kriminalna branša. Običan lovac nema pristup divljači, on ne može da ode gde hoće i kad hoće, a sve vreme plaće brojne dozvole i članarine. Broj prijavljenih lovaca drastično pada, ljudi su sve nezadovoljniji, te, kada im svega dođe preko glave, naposletku i oni posežu za nelegalnim metodama,“ kaže naš sagovornik.

Kada su pre dve godine u Društvu radili procenu koliko vrsta strada u Srbiji na godišnjem nivou, došlo se do cifre između 125 i 170 hiljada ptica. Od toga, gotovo polovinu čine dve lovne vrste – prepelica i grlica. Međutim, poznavajući trenutno stanje stvari i pronalazeći sve više nelegalnih uređaja za njihov lov, sva je prilika da je ta brojka udesetostručena. U ovom trenutku u Srbiji radi preko 900 električnih vabilica, a oko jedne vabilice u proseku se za jutro ubije najmanje 50 ptica. Situacija se doima katastrofalnom i procena je da se godišnje u krivolovu ubije i do pola miliona prepelica. U pitanju je više desetina miliona evra direktnog gubitka za državu, a još je dramatičnija činjenica da je populacije ove dve vrste u Evropi za poslednjih 30 godina opala za više od 50 odsto. Okolne zemlje su upoznate sa problematikom, te su prepelice i grlice zabranjene za lov. U našoj zemlji one se masakriraju… Na taj način, Srbija se promoviše kao zemlja u kojoj može da se radi šta god poželite.

– Poslednji primer tog sramnog trenda imali smo u Mokrinu, a, naravno, predsednik lovačkog društva je i lokalni policajac. Diplomatu smo uhvatili u zločinu, a on je pokušao da nas pregazi svojim kombi vozilom. On za to nikada neće biti krivično gonjen, iako su svi dokazi, uključujući i video snimak, bili protiv njega. Ista ta osoba je hapšena i kažnjavana u Italiji, u Mađarskoj je dobio zabranu ulaska u državu, a u Srbiji je viđen kao Mesija. On dnevno u privatne džepove ostavlja po više stotina evra, a obično stanovništvo od toga nema ništa, osim što ovde dolazi da se ispucava i ubija naše ptice. Takve stvari se događaju već godinama, ali čini se da je barijera konačno probijena. Italijan je dobio da plati novčanu kaznu od 200.000 dinara, oduzete su mu  dve puške u vrednosti oko 7.000 evra, plus ostali sudski i troškovi advokata. Poslednji krivolov u Srbiji koštao ga je oko 10.000 evra, ali je problem što niko od lokalnih organizatora neće biti pozvan na odgovornost. Oni su imali svoje žrtveno jagnje – prepričava nam Milan poslednji slučaj opšteg javašluka.

Krivolov tako iznedrava novi problem. Nelegalno ulovljene ptice ne pojedu se sve u Srbiji – to ovde nije tradicija. Ljudi imaju običaj da na talandaru stave po koju prepelicu, ali to neće nikoga da prehrani. Lovac koji ima sredstava za pušku, gorivo, za psa, za vozilo, mnoge dozvole i dažbine, on definitivno nije gladan. Najveći deo tih ptica bude očerupan, smrznut i spreman za isporuku u Italiju ili neku drugu državu Sredozemlja. U pitanju je organizovani kriminal, po mnogo čemu sličan švercu narkotika, cigareta, belog roblja… Najveća zaplenjena isporuka ubijenih ptica u Evropi došla je iz Srbije. Godine 2001. otkriven je kamion sa više od 120.000 mrtvih ptica, zamaskiranih u bukova drva. Ta akcija je praćena dve i po godine, a za to vreme iz Srbije, i delom iz Rumunije, izašlo je dva miliona ubijenih ptica za potrebe italijanskih restorana. Italijanski pukovnik koji je pratio i na kraju realizovao samu akciju bio je smenjen, nakon što je naleteo na “krupne zverke“ iz državnog političkog vrha. Iako su potpuno svesni mehanizma, problematika šverca i organizovanog kriminala i dalje je van dometa Društva.

Takvi primeri korupcije apsolutno su bizarni. Ne možemo a da se ne zapitamo šta je jedan policajac koji proda sebe za pet prepelica spreman da učini ako je veći ulog u igri? Možemo li da se osećamo bezbedno? Niko nije toliko naivan pa da tvrdi da je nelegalni lov na ptice najveći problem u ovoj zemlji, ali je jasan pokazatelj kako stvari funkcionišu. Sistem ne postoji, pojedinci primaju plate da nešto rade, a ne rade ništa, a dobar deo njih čak i blokira one koji žele da ispune svoje zakonske obaveze.

Svako ko na bilo koji način želi da učestvuje, ili pomogne u radu udruženja, kao i da prijavi eventualni zločin nad divljim pticama, bez oklevanja to može da uradi na sledećim adresama:

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije
Vladike Ćirića 24/19, 21000 Novi Sad
021 631 8343
stopbirdcrime@gmail.com

KAKO IZGLEDA LOV NA LOVOKRADICE: „Sada već posedujemo veliku bazu lokacija za koje znamo da se takve stvari događaju iz godine u godinu, posebno na području Vojvodine, gde je teren vrlo pregledan i gde se sve odlično čuje. U tišini se smestimo pored nekog magistralnog puta i pošto noću nema saobraćaja dobro možemo da čujemo gde su vabilice, koje se nekada čuju i na 3-4 kilometra. Važno je locirati koja je konkretno parcela u pitanju, utvrditi iz kog smera dolazi zvuk i uveriti se da li je neko ostavljen da čuva uređaj. Nakon lociranja razvija se daljna strategija, uglavnom zasnovana na tome gde se konkretno nalazite. Da li imamo poverenja u lokalnu policiju? Ako nemamo, bolje ne prijavljivati… Dešavali su se slučajevi da u tri sata ujutru odemo u policijsku stanicu i dežurnom policajcu kažemo da smo došli da prijavimo krivično delo iz člana 276 stava 4. On samo bez reči ustane, ode iza sledećih vrata i kolegama javi da pozovu lovočuvara da ukloni uređaje. Takve stvari prijavljujemo Unutrašnjoj kontroli, pa se oni dalje bave konkretnim slučajem korumpiranog državnog službenika. Ako u policiju imamo poverenja, zajedno sa njima odlazimo na njivu i pravimo sačekušu. Ukoliko uređaji rade, neko ujutru mora da se pojavi – ili da bateriju na vabilici promeni, ili da je skloni, ili da lovi,“ kaže nam Milan Ružić.

Tekst: Mladen Borocki
Foto: Aleksandar Jovanović