Zatvori
петак, април 28, 2017

0

Климатске промјене могле би до 2050. године да удвоструче број Европљана алергичних на полен амброзије, па би се тај број са садашња 33 милиона могао попети на 77 милиона, оцјењује се у студији објављеној ове недјеље.

Амброзија - највећи алерген - Фото: илустрација

Амброзија – највећи алергенФото: илустрација

Ова биљка поријеклом из Сјеверне Америке која се веома брзо шири и чији полен узрокује јаке алергије, већ је доста присутна у средишту и на југу Европе као и на југоистоку Француске, упркос редовним уништавањима.

Алергија на амброзију спада у поленске или сезонске алергије од којих у различитом степену пати готово 40 одсто Европљана. Те алергије може проузроковати полен дрвећа (бреза, чемпрес) у прољеће, а у љето и јесен полен трава и корова.

„Ово је прва студија којој је задатак да измјери евентуални утицај климатских промена на алергије“, истакао је Иаин Лејк, вођа студије објављене у часопису „Environmental Health Perspectives“.

Научници су до броја од 77 милиона алергичних Европљана дошли полазећи од претпоставки које показују да ће се полен амброзије у будућности проширити и на друге европске земље попут Њемачке и Пољске.

Како наводе истраживачи, двије трећине тог повећања могу се приписати климатским промјенама, а једна трећина природном ширењу те агресивне биљке.

Буду ли се спроводиле мере за сузбијање амброзије, број алергичара би до 2050. могао пасти на 52 милиона, а буде ли се биљка ширила брже него што се предвиђа, тај број би могао да нарасте на 107 милиона, упозорила је Мишел Епстајн, научница на бечком универзитету.

Она у будућности предвиђа погоршање симптома алергије на амброзију због јаче концентрације полена и дужег раздобља цвјетања које би се могло продужити до средине октобра.

Ова биљка која може да нарасте до 1,80 м, изузетно је отпорна и прилагођава се готово свакој врсти тла, добро подноси сушу а њено сјеме може у тлу преживјети више од десет година.

Осим у Сејверној Америци и у Европи, проширила се и у неким дијеловима Аустралије, Јужне Америке, па чак и Јапана.

Извор: Tportal

0

ilustracija filmski konkurs Green FestCentar za unapređenje životne sredine je otvorio konkurs za takmičarske filmove koji će biti prikazani na 7. Međunarodnom festivalu zelene kulture „Green Fest“ koji će biti održan od 15. do 18. novembra 2016. u beogradskom Domu omladine, pod sloganom „Jedan dan na Zemlji”.

Na konkurs, koji je međunarodnog karaktera, mogu se prijaviti filmovi o životnoj sredini, ekologiji, prirodi, kao i inovacijama i tehnologijama koje doprinose smanjenu čovekovog uticaja na Planetu. U razmatranje će biti uzeti filmovi proizvedeni nakon 1. januara 2014. godine, i čije trajanje ne prelazi 60 minuta. Potrebna dokumentacija za prijavu se može pronaći na zvaničnoj stranici festivala – www.greenfest.rs.

Rok za prijavu na konkurs je 15. septembar, dok će spisak filmova koji su ušli u selekciju za prikazivanje biti objavljen do 20. oktobra 2016.

Filmovi će biti nagrađeni u ukupno 7 kategorija: Najbolji film festivala, Najbolji srpski film, Najbolji film o prirodi, Najbolji animirani film, Najbolji kratki film, Najbolji film do 1 minuta, Najbolji omladinski film (do 30 godina).

„Ove godine smo napravili male promene u filmskom konkursu, tako da će se sada filmovi takmičiti i po tematskim kategorijama, čime ćemo dobiti mogućnost za kvalitetnije formiranje filmskih blokova, ali i privući veći broj posetilaca za takmičarski program. Značajna novina je i da smo uveli nacionalnu nagradu – Najbolji srpski film, kako bismo dodatno stimulisali domaće autore filmova da uzmu učešće, ali i počnu da proizvode filmove koji obrađuju teme prirode i zaštite životne sredine.“ – izjavio je Vladan Šćekić, selektor festivala.

„Nakon dobijanja sertifikata „Europe for festivals – Festivals for Europe“ u 2015. godini, u junu ove godine smo i zvanično postali član prestižne mreže zelenih filmskih festivala „Green Film Network“ koja okuplja 32 festivala sa svih meridijana. Aktivno uključivanje će svakako doprineti boljem širenju informacija o Green Fest-u širom sveta, i dodatno će pomoći unapređenju i daljem razvoju jedinog „zelenog festivala“ ove vrste u Srbiji.“ – naglasila je Ivana Jovčić, direktor Green Fest-a.

Međunarodni festival zelene kulture „GREEN FEST“ je najveća „zelena“ manifestacija u regionu jugoistočne Evrope koja se održava svake godine. Tokom prethodnih šest godina, na konkurse za takmičarske filmove je stiglo više od 1500 filmova sa svih kontinenata, održano preko 120 radionica za učenike osnovnih i srednjih škola i studente, predstavljeno preko 100 izlagača i umetnika, sa ukupnom posetom od oko 50 000 građana.

Ovogodišnji Green Fest se održava uz finansijsku podršku Ministarstva omladine i sporta RS, Sekretarijata za kulturu grada Beograda, Delegacije EU u Srbiji i EU Info centra kao i mnogobrojnih partnera i prijatelja.

Vladan Šćekić

0

uniwab amfibijaПромоција ће се одржати 14. јула 2016. године у СРП „Обедска бара“, Центар за посетиоце на Обедској бари, Обреж, са почетком у 10 часова.
Присутнима ће се обратити представници:
– Министарства пољопривреде и заштите животне средине,
– Покрајинског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине,
– Покрајинског завода за заштиту природе,
– ЈП „Војводинашуме“
– Младих истраживача Србије и
– Компаније „UNIWAB“
Након обраћања присутни ће присуствовати презентацији рада специјалне амфибије са новим алатима прилагођеним условима зараслих водених станишта.
Амфибијско возило „TRUXOR DM 5045“ је прилагођено раду у заштићеним подручјима природе и тренутно је једно од најбољих решења за те намене у свету. Током кретања по влажним стаништима ово возило не врши посебан притисак на тло и вегетацију, док је при раду на сувој подлози оптерећење једнако притиску који производи човек просечне тежине. Специјална амфибија се испоручјује са еколошки, биоразградивим хидрауличним уљем „Панолин“, а резервоар је захваљујући посебној технологији запремине свега 19 литара. Амфибијско возило „TRUXOR DM 5045“ се доказало у многим заштићеним подручјима широм света, уз стални развој нових алата прилагођених посебним условима у заштићеним подручјима. Једно овакво возило је средствима Покрајинске владе АП Војводине набављено и успешно се користи у заштићеним подручјима којима управља ЈП „Палић-Лудаш“ из Суботице. Специјално амфибијско возило може значајно унапредити угрожена природна станишта Обедске баре и других сличних подручја и омогућити повратак претходно несталих врста или опоравак популација ретких и угрожених биљака и животиња.
Захављујући бројним активностима на активној заштити природе Обедске баре у последњих 20 година, на то чувено заштићено подручје су се после пола века одсуства вратили ибиси, као и ретки кашичари, а мешовита колонија чапљи и вранаца се повећала са 200 на 950 гнездећих парова у оквиру 10 врста.

0

Crni ibis (Plegadis falcinellus) foto  Lorand VigNovi Sad, 8. jun 2016. Na svetski čuvenom zaštićenom području Obedska bara u Sremu, ove godine ponovo se gnezde crni ibis (ražanj) i kašičar. To predstavlјa veliku pobedu zaštitara prirode koji su se decenijama borili da ove vrste ponovo vrate na prostore Obedske bare. Crni ibis je poslednji put na ovom području gnezdio početkom 1960-ih godina, a kašičar ga je napustio kao gnezdarica 1992. godine.

Kašičar - foto - Slobodan PuzovićJoš 1997. godine pokrenut je sveobuhvatan višedecenijski program spašavanja ugroženih prirodnih vrednosti Obedske bare pod simboličnim nazivom „Povratak ibisa“, kroz koji tesno sarađuju Mladi istraživači Srbije, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, Pokrajinski sekretarijat koji se bavi oblašću životne sredine, JP „Vojvodinašume“ kao upravlјač, Opština Pećinci, kao i brojne druge nacionalne i međunarodne institucije i fondacije i preko 200 volontera iz mnogih zemalјa sveta.

Revitalizovane su brojne vlažne livade i bare, formirana vodena okna i unapređen vodni režim. Jedan od rezultata je povećanje male mešovite kolonije sačinjene od 200 parova u okviru tri vrste čaplјi 1992. godine, na čak 950 parova u okviru 10 vrsta čaplјi i vranaca u 2016. godini, među kojima su posle više decenija odsustva ponovo i crni ibis i kašičar. Ovaj izuzetan uspeh u zaštiti prirodne baštine Srbije pokazuje koliko je važno aktivno upravlјati staništima i vrstama i revitalizovati ugrožena područja, kao i planirati sredstva za te namene. Očuvanje prirode i biodiverziteta, obaveza je Srbije na putu ka Evropskoj uniji i izuzetan potencijal za razvoj lokalnih zajednica.

Dr Slobodan Puzović – sekretar,

Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine

 

Foto: Lorand Vig, dr Slobodan Puzović

0

Četvorodnevna radionica za izradu Crvenih lista ptica održava se do 10. juna na Srebrnom jezeru

Srebrno jezero, 7 juna 2016. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, u saradnji sa partnerskim organizacijama iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Albanije, započelo je izradu Crvenih lista ptica u Srbiji, koja će pomoći u očuvanju ugroženih vrsta.

Kako se navodi, četvorodnevna radionica za izradu Crvenih lista ptica održava se do 10. juna na Srebrnom jezeru, a tokom četiri dana vodeći svetski stručnjaci za izradu Crvenih lista ptica iz organizacije “BirdLife International” (www.birdlife.org), pomagaće u ovom procesu domaćim i regionalnim ornitolozima.

Iz Društva za zaštitu ptica su poručili da je Crvena lista ptica dokument od prvorazrednog značaja, koji pruža informacije o brojnosti i statusu vrsta, ali i pomaže u planiranju mera zaštite i očuvanju ugroženih vrsta (www.iucnredlist.org).

“Upozoravamo javnost da je Srbija jedna od retkih evropskih zemalja koja još nema Crvenu listu ptica što predstavlja veliku prepreku za njihovu efikasnu zaštitu”, navode u Društvu.

Obuka se održava uz podršku Fondacija MAVA iz Švajcarske i EuroNatur iz Nemačke kroz projekat “Jadranski selidbeni put tri”, BirdLife International i Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN).

0

dan-zivotne-sredineСветски дан заштите животне средине основан је од стране Генералне скупштине Уједињених нација 1972. и одржава се сваке године 5. јуна. Овај догађај користи се као један од главних начина кроз које организација УН широм света развија свест о животној средини и подстиче политичку пажњу и акцију на унапређењу квалитета животне средине. Том приликом, између осталог, потписују се и ратификују међународне конвенције о животној средини.

Светски дан заштите животне средине је глобални догађај.  Обележава се на свим континентима. Владе, локалне заједнице, невладине организације, појединци, предузетници и медији организују различите акције којима истичу своје опредељење према заштити и унапредењу животне средине. Овај дан се обележава бројним активностима као што су стручни и научни скупови, кампање чишћења и рециклирања, као и кампање са тематиком из области заштите животне средине, садња дрвећа, бициклистичке вожње, фестивали, такмичења у школама. Медији имају значајну улогу у информисању јавности о значају заштите животне средине. Светски дан заштите животне средине је прилика да се мотивишу појединци, организације и предузећа да преузму кораке у заштити животне средине. На овај начин скреће се пажња на последице појединих људских активности као што су загађивање ваздуха, вода, уништавање шума, нестанак великог броја врста.

0

prskanje-traktorИЗВОР:БЕТА

Пораст болести које се преносе са животиња на људе, акумулација токсичних материја у усевима због суше и високих температура, неке су од највећих претњи за животну средину, објавила је Агенција УН за заштиту животне средине.

У извештају УН наводи се да је велика претња по људско здравље алармантна количина пластичног отпада у океанима.Научне анализе показују да су последице климатских промена, које остављају дубоке последице на екосистем, људе, имовину и економију, неизбежне.

Извештај указује на „критичну везу између здраве животне средине и здравих људи“ и позива на активнију борбу против глобалног загревања.

УН упозоравају да је током 20. века дошло до драстичног смањења екосистема и биодиверзитета, али и подједнако знатно повећање броја људи и домаћих животиња на Земљи.

Наведени факори погодују стварању вируса, бактерија и других патогених агенаса који се могу пренети са дивљих на домаће животиње, па потом и на људе, наводи се у извештају УН.

Међу такозване „зонотске“ болести спадају ебола, птичији грип, респираторни синдром са блиског истока (МЕРС), изненадни акутни респираторни синдром (САРС), вирус западног Нила, зика вирус и други.

Ова обољења су у последњих 20 година узроковале штету од преко 100 милијарди долара, а у случају пандемије код људи могле би да изазову штету од неколико хиљада милијарди долара.

Према подацима из извештаја, више од 60 одсто свих заразних болести код људи су „зонотског“ порекла, као и 75 одсто свих заразних болести у настајању.

УН упозоравају да се по једна нова заразна болест код људи појави у свака четири месеца. Многе заразне болести потичу од дивљих животиња или су оне само преносиоци вируса, као у случају причијег грипа.

Што се тиче токсичних материја у усевима, у извештају се наглашава да биљке нормално претварају нитрат у аминокиселине и протеине, али суша успорава конверзију и доводи до акумулирања нитрата који постаје токсичан за животиње.

Преко 80 биљних врста може да изазове тровање због превелике количине акумулираног нитрата, а међу најосетљивијим културама су пшеница, јечам, кукуруз, просо, соја.

„Акутна тровања нитратима код животиња могу узроковати побачаје, гушење и смрт, што је велика опасност за мале фармере“, наводи се у извештају.

Хидриген цијанид (цијаводонична киселина) још једна је од супстанци која се због климатских промена акумулира у великом броју биљака.

Микотоксин може, чак и у малим количинама, изазвати озбиљна оштећења здравља код људи и животина. Он се може пронаћи у кафи, пшеници, орасима, кикирикију и слично.

Афлатоксин, који може проузроковати канцерогена и друга озбиљна обољења, још једна је од опасних супстанци која се може пронаћи у биљкама, упозоравају стручњаци.

0

Independent , I. F. , | 16. 05. 2016 – 08:03h

 Prema najnovijim informacijama koje je objavila NASA, april ove godine je šesti mesec u nizu koji je imao temperature, merene na globalnom nivou, veće od proseka.

Foto: Reuters
Odnosno, temperature u aprilu su bile više za jedan procenat u odnosu na prosek koji obuhvata merenje u periodu od 1951-1980.

April sa ovako visokim tempereturama je najavio izuzetno toplu 2016. godinu. Predviđa se da će nekoliko meseci imati abnormalno visoku temperaturu kakva nije zabeležena za 130 godina. Jedan od stručnjaka naveo je da će naredne nedelje NASA objaviti podatke koji ukazuju da je poslednjih 12 meseci temperatura na globalnom nivou oborila sve rekorde, prenosi „Independent“.

Foto: RAS / RAS Srbija

“Ovo je zastrašujuće. Trenutno sam u takvoj situaciji da ne mogu da predvidim šta će se desiti sledeće. Znali smo da će El Ninjo imati uticaja na klimu, ali niko nije očekivao ovakav skok”, kaže Erik Holthaus, meteorolog. On ističe da rezultati merenja, koja su stručnjaci vršili u poslednjih godinu dana, pokazuju da je temperatura na globalnom nivou porasla za 25 odsto u odnosu na 1880. godinu od kada se vrše merenja.

Holthaus kaže da je porast temperature imao posledice po životnu sredinu i dodaje da će nivo leda u okeanima ovog leta biti veoma nizak. U međuvremenu, oko četvrtina svih koralnih kolonija u okeanima je pretrpela izbeljivanje zbog toplije vode i povećane kiselosti mora. Hotlhaus očekuje da će se rekordne temperature zadržati u narednih četiri do šest meseci.

Većina stručnjaka veruje da ljudska aktivnost ima ozbiljan uticaj na promenu klime na planeti. Peti izveštaj UN o proceni međuvladinog panela o klimatskim promenama jasno ukazuje da je ljudski faktor presudan za promenu klime.

0

Japan, divlja svinja radioaktivnaU severnom Japanu situacija postaje sve kritičnija, pošto je oblast koja okružuje zonu Fukušime pogođenu nuklearnom katastrofom preplavljena radioaktivnim divljim svinjama, čija se populacija drastično povećala tokom protekle četiri godine.

Kako broj životinja neprestano raste, krda divljih veprova razaraju useve na farmama u tom području. Prema izveštaju „Tajmsa“, od nuklearne katastrofe 2011. godine, šteta u poljoprivredi koju prave svinje je udvostručena, i iznosi oko 15 miliona dolara. Svinje takođe predstavljaju i opasnost za javnu bezbednost. Prema izveštajima sve je veći broj napada besnih zveri na lokalno stanovništvo, pošto su ulice postale prometnije u proteklih nekoliko godina.

Pošto svinje nemaju prirodne predatore, lokalne vlasti širom Japana angažuju velika lovačka udruženja radi zadržavanja populacije pod kontrolom. Za tri godine, do 2014. godine, broj ubijenih svinja porastao je više od četiri puta, sa 3.000 na 13.000. Kako prenose „Jomiuri“ vesti, vlada u Fukušimi nudi nagrade lovcima da bi ih „inspirisala“ u smanjenju broja jedinki. Međutim, uprkos naporima, efekat je ograničen, pošto se životinje reprodukuju veoma brzo.

Naučnici sa Fukušima univerziteta za očuvanje životne sredine od radioaktivnosti, koji su istraživali širenje radioaktivnih materijala u oblasti pogođenoj katastrofom, u potrazi su za razlogom tako ubrzanog razmnožavanja ovih životinja.

„Divlje svinje i rakuni su iskoristili evakuaciju zone, i nastanili se u praznim kućama u oblastima pogođenim katastrofom, koristeći ih kao jazbine i mesta za uzgoj mladunaca“, rekao je ekolog Okuda Keitokunin za lokalni list.

Dodatni problem je činjenica da u lokalnim gradovima ponestaje prostora za odlaganje leševa ubijenih životinja. U gradu Nihonmatsu, oko 56 kilometara od elektrane Fukušima, tri deponije, dovoljno velike da prime 600 svinja, navodno su skoro pune, pa lokalna samouprava kaže da je ostala bez rezervne zemlje. Lokalni lovci su čak primorani da sahranjuju leševe svinja na svojim posedima.

Vlasti su takođe spaljivale ubijene svinje u opštinskim pećima, ali „spremanje“ životinjskih leševa težine 100 kilograma za krematorijum nije baš posao iz snova, a tu je i nedostatak kadrova sposobnih za izvršavanje zadatka.

Uprkos tome što se svinjsko meso smatra poslasticom u severnom Japanu, meso divljih svinja iz oblasti Fukušime nije pogodno za ljudsku ishranu jer sadrži visoke koncentracije radioaktivnih materija. U normalnim uslovima jedna od najzdravijih vrsta crvenog mesa, vrlo bogata proteinima, postala je nešto sasvim suprotno od „zdrave hrane“, pošto divlje svinje, kao i obično, jedu korenje, orahe, bobice i manje šumske životinje, ali tamo gde je najviši nivo radioaktivnih padavina.

Radioaktivni element cezijum–137 je navodno otkriven kod životinja na nivou 300 puta većem od dozvoljenog za ljudsku ishranu. Zbog toga lokalne vlasti izdaju upozorenja stanovnicima u kojima im sugerišu da se uzdrže od jedenja svinjskog mesa.

Ne postoje zvanični dokazi da su svinje bile izložene radijaciji, ali studije su dokazale uticaj nuklearne katastrofe na manje životinje, kao što su pacovi, pa i na biljke. U oblastima visokog zračenja, oštećenje DNK je takođe otkriveno u glistama, a mutacija rasta identifikovana je kod obližnjeg drveća.

Do danas još uvek nema dokaza o nastanku genetskih oštećenja kod ljudi koji su izloženi zračenju u Fukušimi. Studija Univerziteta Stenford u Kaliforniji je pokazala da oko 130 ljudi može da umre zbog raka izazvanog katastrofom, ali se uprkos tome smatra da je to prilično mala cifra u odnosu na broj stanovnika pogođenih nuklearnom radijacijom.

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije upozorilo je danas da se u Vojvodini nastavlja ubijanje strogo zaštićenih vrsta ptica, a da je uzrok najverovatnije trovanje zbog prekomerne upotrebe pesticida koji su zabranjeni zakonom na poljoprivrednom zemljištu.

Kako se navodi u saopštenju, aktivisti Društva dobijaju sve učestalije prijave i fotografije o otrovanim pticama na različitim lokacijama u Vojvodini – Temerin, Apatin, severni Banat…

Među ubijenim jedinkama identifikovane su i strogo zaštićene vrste kao što su orao belorepan, mišar, eja močvarica i ždral.

“Verujemo da je prekomerna upotreba pesticida na obradivim površinama najverovatnije uzrokovala trovanje i smrt ptica”, upozorili su iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Oni su podsetili nadležne institucije da se na poljoprivrednom zemljištu u Vojvodini vrlo često koriste pesticidi koji su zakonom zabranjeni, poput furadana, dok se dozvoljeni pesticidi koriste suprotno propisima.

“Mamci sa cink fosfidom, koji se koriste za trovanje glodara, rasuti su po njivama, umesto da su zakopani. Primećeno je i prisustvo furadana na semenima ili životinjskim ostacima. Furadan je u Srbiji zakonom zabranjen za korišćene već tri godine, dok se u svetu već dugo ne koristi”, navedeno je u saopštenju.

Dodaje se da prekomerna upotreba pesticida na obradivim površinama u Vojvodini dovodi do trovanja ptica, ali da indirektno potom ugrožava i čovekovo zdravlje.

“Navedeni otrovi ne mogu se lako ukloniti iz zemljišta na kojem uzgajamo biljke za ishranu. Iskustva drugih zemalja pokazuju da je biološka kontrola mnogo učinkovitija, jer mnoge ptice koje stradaju trovanjem, kao prirodnu hranu koriste upravo glodare. Kada bi smo smanjili upotrebu pesticida, omogućili bi da kroz prirodne lance ishrane broj štetočina na njivama bude sveden na minimum”, navedeno je u saopštenju tog društva.