0

Petoro naučnika u meteorološkoj stanici na ostrvu Trjonov u Arktičkom okeanu se već dve nedelje nalaze pod opsadom polarnih medveda, objavila je u ponedeljak ruska novinska agencija TASS.

Foto: Pixabay.com/robynm

Foto: Pixabay.com/robynm

U stanici se nalaze dva bračna para, jedan muškarac i jedan pas. Drugi pas je ubijen pre dve nedelje, a osoblje više nema signalnih raketa kojim se koriste za odbijanje medveda.

Ruski zakoni zabranjuju ubijanje polarnih medveda, pa naučnici na arktičkim ekspedicijama za odbranu nose signalne rakete i oružje napunjeno gumenim mecima.

Oko stanice se nalazi deset odraslih medveda i nekoliko mladunaca. Oni noći navodno provode baš ispod prozora stanice.

Ruske vlasti nameravaju da brodom pošalju nove signalne rakete i pse, ali brod će stići tek za mesec dana. Razmatra se i mogućnost da se barem rakete pošalju ranije. Ljudima je preporučeno da iz stanice ne izlaze, osim u slučaju krajnje nužde.

Vasilij Ševčenko, šef državne mreže za praćenje Sevgidromet, u čijem vlasništvu je spomenuta stanica, nije delovao preterano zabrinut mogućnošću da njegove ljude pojedu medvedi.

„Takve stvari su se i ranije događale na ostrvu. Ljudi tamo rade, a medvedi žive u okolini“, rekao je Ševčenko za TASS, i dodao da će medvedi krajem oktobra ili početkom novembra otići sa ostrva u potrazi za hranom.

0

intergroup_meetingU Evropskom parlamentu održaće se konferencija na temu  „Ekonomska valorizacija lova“ na kojoj će se istražiti razne privredne dimenzije lova u Evropi.

Lov je popularna aktivnost u celoj Evropi i igra važnu ulogu  u očuvanju, privrede i kulture u društvu.

Izlaganja i rasprave će istražiti i ukazati  ekonomski uticaj lova na nacionalne, evropske  i industrijske nivoe razvoja.

Takođe će se raspravljati o tome kako se ekonomija lova može bolje integrisati u budućim nacionalnim i EU politikama o zaštiti prirode i ruralnom razvoju, kao i tekućim pristupima prema vrednovanju  i mogućnostima korišćenja  ekosistema.

FACE poziva  na učešće na ovoj uzbudljivoj konferenciji  i  na učešće u raspravi.

Konferencija će se održati u utorak, 27 septembra, 2016 od 16:00 do 18:00 (CEST) u zgradi Evropskog parlamenta – Soba ASP 3E2. Podsećamo Lovački savez Srbije je punopravni član FACE.
Više informacija možete naći na: http://conference.face.eu/

Lorist press

0

losOblik kravljeg ludila koje pogađa irvase i jelene širi se zapadom Severne Amerike i Kanade. Vlasti su potvrdile slučajeve bolesti u krdima, koja će sada biti uništena. Oblik kravljeg ludila kod sobova ima kraticu CWD (engl.), a bolest je nađena najpre kod jelena, a potom kod irvasa. Postoje i izveštaji o prvom slučaju bolesti i kod mazgi.

Ludilo irvasa slično je kravljem ludilu koje uzrokuju mutirani proteini zvani prioni u mozgu. Bolest može imati znatne ekonomske posledice – jeleni se uzgajaju radi vrlo cenjenog mesa i trofeja, a irvasi- sobovi se takođe uzgajaju na farmama radi njihovih velikih, kao baršunom presvučenih rogova koji se izvoze u Aziju. Pored toga, jeleni i sobovi su deo multimilionske industrije lova u Sjedinjenim Državama. Budući da nema testova na živim životinjama, svi jeleni i sobovi iz istog krda biće uništeni, a takođe i divlje životinje koje žive u blizini farmi.

U martu ove godine u Norveškoj kod irvasa ( Rangifer tarandus tarandus ) i losa (Alces alces) otkriven je prvi slučaj od (CWD chronic wasting disease). Ovo je prvi slučaj ove bolesti kod irvasa i uopšte  prvi slučaju CVD u Evropi.

U očekivanju potvrde CWD slučaja u Norveškoj CWD je ograničena u Severnoj Americi, gde je potvrđena u 23 američke  država i dve kanadske provincije. Slučajevi bolesti je otkriveni  su Južnoj Koreji, ali ovi slučajevi se odnose na uvoz subklinički zaraženih cervida iz SAD. Maksimalni period inkubacije nije poznat, većina slučajeva CWD dođe kod životinja starosti od 3 do 7 godina, kod većine zaraženih životinja znaci CWD javljaju se u trećoj godini života. Sekret su najčešći izvor širenja infekcije među životinjama. CWD, prioni se izlučuju u urinu i pljuvački zaraženih životinja u pretkliničkoj fazi bolesti a transmisiom preko majke na fetus.

Mere na nivou EU koordinira Evropska komisija. Komisija je tražila od EFSA da da mišljenje o tome da li je potrebno u zemljama koje imaju jelene i losove  uvesti obavezni monitoring bolesti i, ako jeste, koliko uzoraka treba biti testirano. Očekuje je se da  EFSA inicijativu usvoji u decembru 2016, a zavisno od ishoda ovog mišljenja, Evropska komisija će odlučiti da li će u 2017. početi razgovore sa zemljama članicama o uvođenju usaglašenih zahteva službene kontrole u državama članicama. Ako se to desi, tu će učestvovati aktivno lovačke organizacija u državama članicama.

Kako saznajemo u Sloveniji i Hrvatskoj se već usvojeni pravilnici koji regulišu obavezno praćenje ove bolesti a FACE je već dao instrukcije o načinu uzimanja urina kao i načinu dostave za pregled i analizu.

J.T.

1

AutoVAZ je objavio prvu „tizer“ fotografiju potkompaktnog SUV koncepta XCode, koji će imati premijeru na sajmu automobila u Moskvi krajem avgusta.

Foto: Lada/Facebook

Lada već neko vreme više nije sinonim za kockaste automobile koji su nekada krstarili putevima Sovjetskog Saveza i Istočne Evrope, a na svakoj novoj generaciji modela ove marke primetan je značajan napredak. Najnovije Lade, kao što su Vestai X Ray, donose i pomak u dizajnu, za koji je zaslužan Stiv Matin (radio za Mercedes i Volvo). Njega je ruski proizvođač angažovao 2011. godine sa ciljem da modernizuje izgled budućih Lada.

Vozila iz Matinove ere prepoznatljiva su po detaljima u obliku stilizovanog slova „X“, koji su prisutni na maski hladnjaka, ali i na vratima automobila.

Koncept Lada XCode nastavlja ovu tradiciju. Delimično zatamljena fotografija otkriva siluetu vozila i „X“ nabore na vratima, poput onih na modelima Vesta i X Ray. Premijera je zakazana za sutra, 24. avgust i moskovski auto-salon, a koncept predstavlja osnovu budućeg serijskog potkompaktnog SUV-a koji se očekuje 2017. godine.

1

lovBrisel, 12. jul 2016 – Poslanici Evropskog parlamenta izrazili su podršku  predlogu EU medjunarodnim smernicama o trgovini lovačkim trofejima. U isto vreme su odbili predlog da  se  zabrani lov i da se zabrani prodaja lovačkih trofeja.

Komitet Evropskog parlamenta za životnu sredinu (ENVI) usvojio je nacrt rezolucije u EU  koja određuje strateške ciljeve za veliku međunarodnu konferenciju o globalnoj trgovini divljih životinja, koja će se održati u Johanesburgu,

Poslanici Evropskog parlamenta izraziili su podršku  predlogu EU i traže da se obezbede dodatna uveravanja da trofej kao predmet lova dobije dovoljno kontrole u smislu održivosti i zakonitosti. Ono što je važno, ovaj predlog, koji je dobio podršku poslanika, priznaje da „dobro upravljanje i održivi trofejni lov je važan alat u zaštiti prirode  koji pruža  mogućnosti izdržavanja  seoskih zajednica i podsticaj za očuvanje staništa, odnosno da se ostvaruje profit koji se može ulagati u svrhu očuvanja „.

MEP Karl-Hajnc Florencia, predsednik Intergroup biodiverziteta i lova, prokomentarisao je:

„Održivi i pravni trofejni lov je osiguran. Poslanici Evropskog parlamenta takođe su usvojili izmene naglašavajući ulogu lokalnih zajednice koji će nastaviti da budu deo procesa odlučivanja i koristi od menadžmenta divljači „.

Izvor: FACE

1

Svetska fudbalska zvezda Zlatan Ibrahimović, kako ekskluzivno saznajemo, najesen bi trebao posetiti Bosnu i Hercegovinu, tačnije Lovno-turistički centar „Bijele vode“, koji se nalazi u jugoistočnom delu  zemlje, na području opštine Pale-Prača.

Lovački centar „Bijele vode“ već je posetio tim kojeg je 35- godišnji Ibrahimović ovlastio kako bi iz prve ruke saznali sve detalje te obišli teren, a navodno je njegova poseta dogovorena za oktobar kad zvanično i počinje sezona lova na određene životinje kao što je smeđi meded.

Naljutio aktiviste

Ibrahimović je u martu ove godine bio u Rumuniji, u lovu na medvede, gde mu je društvo pravio stari drug Adrijan Mutu (Adrian) s kojim se sprijateljio dok su zajedno igrali za Juventus.

Inače, Ibrahimović poseduje dozvolu za lov od 2010. godine i iskusan je lovac na velike životinje. Pre dve godine, skrenuo je veliku pažnju švedske javnosti kad je odstrelio losa teškog više od 500 kilograma. Dok su neki s oduševljenjem pisali o tome kako je jednim hicem odstrelio ogromnu životinju, s druge strane fudbalska zvezda naljutila je aktiviste za zaštitu životinja koji su ga oštro kritikovali zbog njegovog hobija.

U Švedskoj, u kojoj živi devet miliona ljudi, 300.000 su lovci i lov je legalan. Ibrahimović, koji je po ocu Šefiku, inače Bijeljincu, Bosanac, svaki slobodan trenutak koristi da se upusti u lovnu pustolovinu, a vlasnik je i kolibe u mestu Oferdal. Uživa i u ribolovu te se jednom prilikom na društvenim mrežama pohvalio ulovljenom štukom.

Poslednja utakmica

U jednom od intervjua, Ibrahimović je naglasio da ga lov i uopšte boravak u šumi opuštaju. Što se tiče njegove profesionalne karijere, Ibrahimović se prošlog meseca oprostio od dresa PSG, a odigrao je i poslednju utakmicu u dresu reprezentacije Švedske na aktuelnom Evropskom prvenstvu u Francuskoj.

avaz.ba

0

ursus_arctos_beringianus1Mrki medved u Finskoj prekinuo je vojne vežbe u kojima je učestvovalo 3.000 vojnika i oficira, prenose lokalni mediji.

Medved je ušao na teritoriju vojne baze i uplašio vojnike. Životinja se bacila na večeru koja je bila pripremljena za vojnike, a zatim je pokidala stvari vojnika koje su bile bez nadzora.

Odlučivši da medved predstavlja pretnju, komanda baze se obratila policiji za dozvolu da pucaju na predatora. Nakon dobijanja odobrenja, medved je ubijen.

Vojnici su u kamionima čekali da prođe opasnost. Niko od vojnika nije zadobio povrede.

Velike vojne vežbe su počele 3. juna u Finskoj. U manevrima učestvuje 50 brodova iz 18 zemalja NATO-a i partnera Alijanse, kao i 60 aviona, helikoptera i dronova.

0

 

 

swarovskioptikDigiskoping – umetnost fotografisanja i video snimanja kroz teleskop ili dvogled

– ima sve vise poklonika poslednjih godina. Visoko kvalitetni teleskopi, dvogledi i

specijalni adapteri od SWAROVSKI OPTIK su digiskoping pretvorili u fascinantnu

alternative klasicnom fotografisanju prirode. Ove godine, SWAROVSKI OPTIK

popularno “Digiscoper of the Year” takmicenje se odrzava po 11. put. Jos jednom,

SWAROVSKI OPTIK nudi privlacnu glavnu nagradu u obliku set-kompleta za

digiskoping. Facebook takmicenje pocinje u istom trenutku kao i ovo takmicenje.

“Digiscoper of the Year 2016” takmicenje pocinje 01.06.2016 i zavrsava se 30.09.2016.

Lepota prirode se nalazi u svojoj raznolikosti i zivosti u sakrivenim malim detaljima.

Kljuc koji nam omogucava da uronimo u potpunosti u taj tajni svet i da ga fotografisemo ili

snimimo na filmu se nalazi u oku posmatraca, ako ima osecaj za te lepe i skrivene detalje.

To je moguce samo ako gledate veoma pazljivo – na primer tokom digiskopinga – tada

mozete videti udaljenu sliku izbliza. Sa “Digiscoper of the Year” takmicenjem ,koje se sada u

2016. odrzava po 11. put, SWAROVSKI OPTIK ohrabruje ljude da paze na lepotu koja ih

okruzuje u skladu sa filozofijom kompanije : “ Svet pripada onima koji mogu da vide lepotu”.

Uslovi takmicenja i kategorije slika

Prema uslovima ovog takmicenja, SWAROVSKI OPTIK razume digiskoping slike i videa kao

digitalne slike i videa sa motivima zivotinja (ptica, sisara, reptila, insekata i vodozemaca) u

njihovom prirodnom stanistu, a koja su dobijene koriscenjem digitalnih kamera ili pametnih

telefona kroz okular teleskopa ili dvogleda.

Dostavljeni radovi moraju biti rasporedjeni u cetiri kategorije:: “Pokret i akcija,”

“Portret i makro,” “Sisari,” i “Videa.”

Glavna nagrada: kompletan set digiskoping opreme i trofej

SWAROVSKI OPTIK ce objaviti najboljih 15 radova u oblasti foptografije i pet najboljih videa sa imenima autora na www.digiscoperoftheyear.com. Jedan pobednik ce biti proglasen po kategoriji. Od ovih pobednika iz cetiri kategorije proglasice se krajnji pobednik “Digiscoper of the Year 2016”.

Glavna nagrada je SWAROVSKI OPTIK kompletan set opreme za digiskoping (ATX or STX modul okulara, 25-60×85 modul objektiva, digiskoping adapter, sina za teleskop, tripod i tripod glava) – kako bi vas digiskoping bio jos prijatniji.

Pored glavne nagrade, dodelice se i izgraviran trofej izradjen u radionicama

SWAROVSKI OPTIK u Absam-u. Pobednici u ostale tri kategorije dobice po dvogled

SWAROVSKI OPTIK model EL 32. “Digiscoper of the Year” na Facebook – Mesecne teme po kategorijama SWAROVSKI OPTIK ce za svaki mesec, tokom trajanja takmicenja, odabrati 5 slika ili 5 videa od svih prispelih fotografija ili filmova i objaviti ih na www.facebook.com/swarovskioptik.nature.

Za razliku od predhodnih godina, ove godine su ustanovljene mesecne teme po

kategorijama, od kojih ce se vrsiti odabir radova:

 Jun: Portret i Makro

 Juli: Sisari

 Avgust: Pokret i Akcija

 Septembar: Videa

Ove teme nemaju uticaj na tok glavnog takmicenja. Svi primljeni mesecni radovi ce biti

ocenjivani, a najbolja slika / video odabrana po broju lajkova bice nagradjena visoko

kvalitenim SWAROVSKI OPTIK rucnim satom, SWAROVSKI OPTIK cuturicom i

SWAROVSKI OPTIK kosuljom.

Sta je potrebno da znate da bi ucestvovali:

Takmicenej dozvoljava upotrebu digitalnih i video kamera, pametnih telefona i sve

komercijalno dostupne teleskope, dvoglede i okulare.

PRESS RELEASE

SWAROVSKI OPTIK KG

Absam, 06/01/2016

3

Slike se mogu poslati samo na postavljenje fajlove na www.digiscoperoftheyear.com. Videa

ne treba da traju duze od 120 sekundi i trebali bi da imaju minimalni kvalitet od 720p, preko

YouTube/Vimeo. Fotografije i video zapisi koji su digitalno obradjivani nisu dozvoljeni u

takmicenju. Medjutim, fotografije koje su retusirane u smislu kontrasta, osvetljenja ili fokusa

na primer, su dozvoljena. Originalna slika mora biti dostupna u nepreradjenoj formi.

Svaki ucesnik moze da podnese najvise pet slika / videa po kategoriji.

Vazni rokovi

Rok za podnosenje radova: septembar 30, 2016 (23:59:59 CEST)

Ocenjivanje: oktobar 1, 2016 do oktobra 16, 2016 (23:59:59 CEST)

Proglasenje pobednika: decembar 2016

Birdwatch Magazine (UK), Bavarian Society for the Protection of Birds (Germany),

Dutch Birding Association (Netherlands), natur fotomagazine (Netherlands) i Bird

Watcher’s Digest (USA) su promotivni partneri.

 

0

dan-zivotne-sredineСветски дан заштите животне средине основан је од стране Генералне скупштине Уједињених нација 1972. и одржава се сваке године 5. јуна. Овај догађај користи се као један од главних начина кроз које организација УН широм света развија свест о животној средини и подстиче политичку пажњу и акцију на унапређењу квалитета животне средине. Том приликом, између осталог, потписују се и ратификују међународне конвенције о животној средини.

Светски дан заштите животне средине је глобални догађај.  Обележава се на свим континентима. Владе, локалне заједнице, невладине организације, појединци, предузетници и медији организују различите акције којима истичу своје опредељење према заштити и унапредењу животне средине. Овај дан се обележава бројним активностима као што су стручни и научни скупови, кампање чишћења и рециклирања, као и кампање са тематиком из области заштите животне средине, садња дрвећа, бициклистичке вожње, фестивали, такмичења у школама. Медији имају значајну улогу у информисању јавности о значају заштите животне средине. Светски дан заштите животне средине је прилика да се мотивишу појединци, организације и предузећа да преузму кораке у заштити животне средине. На овај начин скреће се пажња на последице појединих људских активности као што су загађивање ваздуха, вода, уништавање шума, нестанак великог броја врста.

0

prskanje-traktorИЗВОР:БЕТА

Пораст болести које се преносе са животиња на људе, акумулација токсичних материја у усевима због суше и високих температура, неке су од највећих претњи за животну средину, објавила је Агенција УН за заштиту животне средине.

У извештају УН наводи се да је велика претња по људско здравље алармантна количина пластичног отпада у океанима.Научне анализе показују да су последице климатских промена, које остављају дубоке последице на екосистем, људе, имовину и економију, неизбежне.

Извештај указује на „критичну везу између здраве животне средине и здравих људи“ и позива на активнију борбу против глобалног загревања.

УН упозоравају да је током 20. века дошло до драстичног смањења екосистема и биодиверзитета, али и подједнако знатно повећање броја људи и домаћих животиња на Земљи.

Наведени факори погодују стварању вируса, бактерија и других патогених агенаса који се могу пренети са дивљих на домаће животиње, па потом и на људе, наводи се у извештају УН.

Међу такозване „зонотске“ болести спадају ебола, птичији грип, респираторни синдром са блиског истока (МЕРС), изненадни акутни респираторни синдром (САРС), вирус западног Нила, зика вирус и други.

Ова обољења су у последњих 20 година узроковале штету од преко 100 милијарди долара, а у случају пандемије код људи могле би да изазову штету од неколико хиљада милијарди долара.

Према подацима из извештаја, више од 60 одсто свих заразних болести код људи су „зонотског“ порекла, као и 75 одсто свих заразних болести у настајању.

УН упозоравају да се по једна нова заразна болест код људи појави у свака четири месеца. Многе заразне болести потичу од дивљих животиња или су оне само преносиоци вируса, као у случају причијег грипа.

Што се тиче токсичних материја у усевима, у извештају се наглашава да биљке нормално претварају нитрат у аминокиселине и протеине, али суша успорава конверзију и доводи до акумулирања нитрата који постаје токсичан за животиње.

Преко 80 биљних врста може да изазове тровање због превелике количине акумулираног нитрата, а међу најосетљивијим културама су пшеница, јечам, кукуруз, просо, соја.

„Акутна тровања нитратима код животиња могу узроковати побачаје, гушење и смрт, што је велика опасност за мале фармере“, наводи се у извештају.

Хидриген цијанид (цијаводонична киселина) још једна је од супстанци која се због климатских промена акумулира у великом броју биљака.

Микотоксин може, чак и у малим количинама, изазвати озбиљна оштећења здравља код људи и животина. Он се може пронаћи у кафи, пшеници, орасима, кикирикију и слично.

Афлатоксин, који може проузроковати канцерогена и друга озбиљна обољења, још једна је од опасних супстанци која се може пронаћи у биљкама, упозоравају стручњаци.