DOBAR POGLED

0
582

p1050398xx7Sa ovim naslovom sam nameravao izaći još u ponedeljak nakon subotnjeg lova na lisicu. Samo značenje opšteprihvaćenog lovačkog pozdrava baš i ne smatram najadekvatnijim ali bolji, tj. drugi nema (mo).
Tog dana sam prehodao prva tri sata (neka je prosečna brzina 3km/h) bez viđene lisice. Vratio sam se skoro na početnu tačku, hot spot koji je u zlatnoj sezoni zviždanja ‘ladno davao dve tri lisice na manje od 800m vazdušne linije i u nekih sat vremena. Zauzeh dakle moj prvi položaj, ujedno i moj naomiljeniji kojeg inače smatram i mestom za „gosta”. Pogled puca nekih 300-400m u radijusu od oko 180 stepeni. Leva strana je daleko kraća, ne više od 100 do prvog prevoja….desna je suviše strma, ni lisičje stope i govneta na njoj, sa te strane neće doći.
Zviždim i pazi Boga ti (što bi pokojni Broz rekao) razmišljam o diskusijama i o tome kako bi bilo zanimljivo napisati i videti šta drugi misle o „dobrom pogledu”.
Znam jednog Iranca koji je expert za kontrolu ručno rađenih ćilima.
Može da uoči svaku i najmanju grešku na ogromnom šarenom ćilimu. Kaže da se to postiže vežbom (uz naravno psiho-fizičke predispozicije) i koncentracijom.
Gledam ja dolinu ispod mene i ne uočavam ništa (poređene veličine terena u odnosu na veličinu lisice kao i kolaž boja lako bi se moglo porediti sa čvorom i ćilimom). Brecnem se s vremena na vreme na pticu koja čeprka ispod grma ali nema lisice. Dovojno dugo ih lovim na ovaj način i oko mi je prilično istrenirano kada su one i jeleni u pitanju. Iranac kaže, da bi video moraš da znaš kako izgleda šta želiš da vidiš. To otprilike znači da treba provesti dane i dane u lovu da bi se oko naviklo na uočavanje obrisa (kontura) i pokreta. Ako lovim sa optikom, kako rekoh ne koristim dvogled a na ovom terenu uvek sa optikom jer su zahtevi da dalekim hicem česti. Ako lovim sačmom ili sa .22 nosim onog Ruju ali…
Ja teren ispred mene uvek skeniram golim okom. Optikom samo proveravam sumnjivo, nikada ne tražim optikom.
Brada kaže da nije lepo dizati pušku i gledati kroz scope jer se svašta može videti..slažem se ali moji zahtevi za mobilnošću i minimalizmom (sve moje na remenu oko pasa nosim) izbacuju dvogled u koliko imam optički nišan na pušci.
Nego da završim priču, znam da volite moje priče. Ustadoh nakon 15miuta. Kako ustadoh tako videh lisicu na nekih 80m na levoj strani. Krenula je prema vabilici ali kada sam ustao videla me i zastala. Okretala se dok sam podizao pušku, kada sam je uzeo već je bila u punom trku i imala još par metara dok ne nestane iza brda. Promaših, znao sam da hoću, znao sam čim sam povukao obarač, nisam je osetio u laktovima. Opsovah i sebe i diskusije i snowmana i mausera i šta ti ja znam…MORAO sam je videti ali MORAO sam i pogledati u tom pravcu pre nego što sam ustao a nisam. Dakle greška početnička ili greška samouverenog Rajka koji je na tom potezu do sada operisao bez greške…došlo mi je da pojedem čauru.
Oprah se nakon sat vremena, ovaj put školski, opet na vabilicu ali daleko. Muvala se levo-desno ispod nekakvih borova na možda 150m od mene. Ulazi i izlazi ali ne prilazi.
E sad ima jedna druga priča.
Koliko vas može da gleda kroz optički nišan desnim okom a da levo u isto vreme drži otvoreno i prati cilj? I kada zatvorite levo oko končanica stoji tamo gde treba. Stvar vežbe(obuke). Velika većina ljudi ima jedno oko dominantno, dešnjaci uglavnom desno i obrnuto. Način da saznate koje vam je oko dominantno je prost.
Ispružite ruku ispred sebe sa podignutim palcem, Gledajući sa oba oka nanišanite vrhom palca na predmet udaljen možda 10-ak m. Držite ruku u istom položaju i zatvorite levo oko…palac će u koliko vam je desno oko dominantno ostati na meti. Bez pomeranja ruke nanišanite zatvarajući desno oko a nišanite levim. Palac će biti prilično u desnu stranu.
Gledanje kroz optiku sa oba oka je stvar vežbe, omogućava veće vidno polje i orjentaciju a u momentu zatvaranja levog oka omogućava dejstvo.
Elem, tako ja gledam moju lisicu kada ona zastade. Zatvorim levo oko, a ona se kao pas češe zadnjom šapom po uhu. Počešah je gde je svrbi.
Druga priča je kada sam lovio lukom i strelom sa jednim belim i jednim crnim lovcem . Beli se zvao Steve, a crnom je službeno ime Bryan. Tada sam nosio mali Tasco dvogled koji staje u torbicu na remenu (nosio sam ga još jednom i posle toga je otišao u 3PM). Stojimo nas trojica na brdu a ispred nas obronci i padine. Dogovaramo se ko će koju rutu da uzme i gde ćemo se naći kada Bryan reče :„ Najbolje na onoj padini tamo gde su oni kenguri”. Ja imam prilično dobar vid, Steve takođe ali kengure ne vidimo. Znamo šta treba da vidimo ali ih ne vidimo. Bryan tvrdi da beli lovac ima dve mane, prva je loš vid, a druga da ne može biti 100% koncentrisan u lovu duže od 2 sata. Tasco me je uverio da su na toj padini kenguri, a za dva sata potpune koncentarcije znam da ne postoje kod nas belih.
Sad optika.

Jelena lovim isključivo traženjem, 20-30km, 5-8 sati hoda. Svi znamo koliko ga je ponekad teško videti golim okom i na 100m. O 500 da i ne govorim. Međutim, umesto da nosim spoting scope velikog uvećanja što će i na toj udaljenosti dati jasnu sliku onog što je ispred, ja radije prelazim kritičnih 200-300 prikradajući se. Logikom stvari, ako na 200m kroz moju optiku na puški mogu da vidim pogodak na meti, mogu da vidim i svaki parožak na rogu. Iskustvo čini da se odredi starost. Iskustvo čini da se odredi i pogodnost ugla…ostalo je u laktovima…ja hoću da moj .243 onih 90-ak kg. žive vage spusti tamo gde sam ga video kada sam povlačio obarač. Iz tog razloga ne nosim ni dvogled ni spoting scope. Oslanjam se na uočavanje golim okom,uglavnom koristim „Z” uzorak koji posle detaljno pretresem pretražujući metar po metar kvadratni isto kao što Iranac pretražuje centimetar po centimetar ćilima. Koliko brzo i sa koliko sigurnosti se taj način pretraživanja može primeniti i u kojoj je meri uspešan opet zavisi od toga koliko dugo je praktikovan, koliko je vid dobar i naravno..koncentracija.

DOBAR VAM POGLED.

Rajko Krnić. Južna Australija

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here