ETIKOM DO IZBORA KALIBRA

0
903

Piše: Ferenc IrmenjiMedjunarodni-sajam-lova-ribolova-lovnog-turizma-i-nautike-3

Kod naših lovaca vrlo često se javlja dilema sa kojim kalibrom i kojom kuglom krenuti u lov na visoku divljač našeg podneblja. Ovu dilemu stvaraju i stalna prepucavanja u stručnoj literaturi i lovačkim glasilima o univerzalnom kalibru i naravno svako svog konja hvali i tako se neki favorizuju. I kod kalibara postoji “moda” koja najviše zavisi od toga koja fabrika oružja ili municije se favorizuje na tržištu. Prilikom prikazivanja ovih kalibara u zavisnosti od proizvođača pojavljuju se balistički podaci u veoma različitim mernim jedinicama koje za našeg običnog lovca nisu uvek sasvim jasni. To je najizraženije kod američkih kalibara koji su u zadnje vreme prodrli na naše tržište.

Zbog toga sam želeo kroz ovaj članak da se zajednički podsetimo na pravila visokog lova, izbor i učinak našeg oružja i municije a sve to na osnovu praktične primene na našim terenima. Želim izneti svoja praktična iskustva iz tog domena, naravno ne sa tim ciljem da negiram naše vrsne balističare i njihova naučna prikazivanja, nego da pomognem našim lovcima da cene svoje oružje ili da odaberu pravo za lov visoke divljači.

U posleratnom periodu ovaj problem je bio veoma jednostavan i uglavnom se sveo na jedini i najpopularniji kalibar 8 x 57 JS jer se do njega dolazilo najlakše, prepravljanjem popularnog M-48 za lovački karabin a i metaka je bilo dovoljno. Prvi Partizan iz Užica je proizveo za njega popularni lovački metak od 12,7 grama, podeljene košuljice, popularno “tupo” zrno /teilmantel rundkopf/. To je bio veoma pouzdan kalibar za svu vrstu visoke divljači našeg podneblja, jeste da nije imao najbolju balističku putanju zrna na većim daljinama, ali sa korekcijom su prosečni strelci postizali dobre rezultate. Zastavim popularni karabin Mod.-70 je bio pun pogodak kod naših lovaca a i šire, jer isti je u raznim varijantama najrasprostranjenije i najpopularnije oružje, zbog pouzdanosti, jednostavnosti-praktičnosti i preciznosti istih u celom svetu /pod raznim imenima Interarms, Mauser 98, Kettner, Luger i td./ a naročito među našim lovcima.

Manji krug naših lovaca je koristio i evropske magnum kalibre kao što je 7×66 SE Von Hofe /7 x 75 R SE Von Hofe- za komb. puške/ 6,5 x 68 /6,5x68R/ i njegov “stariji brat” 8×68 S, ali ovi kalibri i pored odličnih osobina nisu bili puno korišćeni od naših lovaca, zbog toga što nismo imali ni oružje ni municiju za njih isto kao i kalibar 9,3×62 i 9,3×64 i 9,3×74 R.

Međutim tržište je učinilo svoje i kod nas su se u zadnjih 10 godina pojavili američki kalibri kao 243 Winch /contra, 6,5×57/,  270 Winch. /contra, 7×64/, 30-06 /contra, 8×57/ zatim 308 Winch od poznatijih standardnih kalibara  koji su potisli kalibre naše evropske navedene u zagradi i to zbog velikog izbora oružja i zrna i tim kalibrima od svih proizvođača a naročito zbog jeftinog metka za njih koji evropske kalibre. Prvi Partizan je za ove kalibre proizveo odličnu municiju koja se može takmičiti sa svim poznatim svetskim markama i po energiji zrna, početnoj brzini, putanji razornoj moći zrna u telu divljači.

Pored standardnih kalibara su se pojavili i mali kalibri 5,6mm za lov srneće divljači kao što su 222 Rem. Magnum, 223 rem. 22-250 za nas poznatijih i brzo su usvojili naše lovce naročito cal. 223 Remington i Zastavin Mini-Mauser.

Pojavili su se i za nas najpoznatiji Magnum kalibri 7mm Rem.Mag. 300 Winch.Mag. kao tzv. “Overkill” kalibri /Sveubice/ za jaču visoku divljač, koje Zastava isto ima u programu i PPU za njih proizvodi vrhunsku municiju.

Na nemačkom govornom području se pojavio popularni kalibar 30 R Blasser čije dejstvo se meri sa 300 Winchester Magnum, zatim 6,5×65 i 6,5×65 R koji je po svemu sudeći zamena za starijeg brata 6,5×68. Isto tako 6×62 FRERES i 6×62 R FRERES a od jačih kalibara 8x74R u tzv. KUPLAUF. Od američkih kalibara pojavio se 25-06 Rem 7-08 Rem i tzv. SCHORT Magnum kalibar a 7×62,7mm i 270.Veliku popularnost su stekli tzv. LIGHT Magnum zrna od HORNADY, HIGH ENERGY od FEDERALA i HIGH VELOCITI od Remingtona.

Pojavom ovih novih kalibara je nastao pravi haos među našim lovcima. Počela je “Magnumo-manija”, trka za univerzalnim kalibrom, pa kod imućnijih parola “za svaku divljač poseban kalibar”, “samo je Magnum puška”, “moj 223 Rem. obara i najvećeg vepra i jelena” – dobro što nismo tu već ubrajali i slona ili Kafer-bivola. Naši lovci su blistali balističkim tabelama teorijama o kalibrima koji obaraju sve do hiljadu metara itd.

Puno lovaca se uhvatilo u ovu trku, pa su menjali ili zapostavili svoje dosadašnje “verne sluge” puške sa po njima “prevaziđenim” kalibrima, ubeđivali i druge da to i oni učine jer je samo to ono pravo, a zapravo su zanemarivali praktičan lov, zakonske propise koji regulišu minimalni kalibar s kojim se može loviti određena visoka divljač pa čak i težinu zrna i pravila lova na visoku divljač i lovačku etiku. Zaboravili su praktične pretpostavke za uspešan pogodak i odstrel visoke divljači kao prirodnog blaga koja za nas prave lovce mora biti svetinja. Puno lovaca je promenilo pušku a da svoje oružje i nisu upoznali i nisu stigli do toga da se uvere o kvalitetu i učinak iste.

Jako je važno da lovac poznaje svoje oružje i njegove mogućnosti, zatim da ga opremi po svojim mogućnostima sa dobrim nosačima i optičkim nišanom, da se isti stručno montira na oružje, zatim da izabere pravo zrno i da se puška dobro upuca i kao najvažnije da on sam tu pušku proba na strelištu na raznim daljinama i sa mehaničkim i optičkim nišanom. Tako se najbolje upozna sa svojim oružjem i sa balističkim osobinama zrna a i sa svojim realnim lovno-streljačkim mogućnostima.

Pravgi lovac na visoku divljač mora znati da se divljač visokog lova ne “ubija” iz karabina nego se odstreljuje i lovište i divljač nisu poligon i meta za vežbanje, zato uvek mora da poštuje staro lovačko pravilo, da se divljači mora približiti na pristojnu daljinu sa koje može da osmotri, da li je divljač za odstrel, da li je pozadina bezbedna i u slučaju pogodtka kao i eventualnog promašaja, da oceni svoje sposobnosti za dobar pogodak i ako su ovi uslovi ispunjeni da odstreli divljač sa jednim sigurnim pogodkom na dobro mesto – u plećku.

Lovacko oruzjeLovac je najbitniji faktor

Po mom mišljenju lovac je ipak najbitniji faktor za dobar pogodak. Lovac na visoku divljač treba da ima poverenje u sebe i u svoje oružje, mora biti svestan svojih sposobnosti, biti pripremljen i fizički i psihički da bi savladao brzu promenu situacije i savladati tremu koja je sasvim normalna pojava i koje se ne treba stideti jer i u najveštijeg i iskusnog lovca pojava željene i tražene divljači mora proizvesti trenutno uzbuđenje ili radost, i zapravo tada treba delovati mirno, koncentrisati se samo na divljač i na sebe. To je zapravo spoj divljači i lovca i oružja, i ako su ispunjeni svi prethodno navedeni uslovi tada treba preneti svojom čvrstom voljom zrno iz cevi do tačke željenog pogodka na divljači povlačanjem obarača.

Ukoliko se lovac pridržava ovih pravila uspeh neće izostati, divljač neće biti ranjavana i puštena da propadne u teškim mukama zbog naše lakomislenosti ili grube greške a i izbeći će se i nezgodan osećaj promašaja i sve te propratne muke koje prate promašaj ili ranjavanje.

Naravno nemojmo zaboraviti da je lovački i promašiti, ali tada grešku treba da tražimo u sebi i da učimo na tome, a ne da pokušamo krivicu prebaciti na naše oružje ili na drugo lice. Zapravo pva i ostala lovačka i etička pravila treba da budu odlučujuća za izbor pravog kalibra, oružja i samog zrna ili kod poštovanja već postojećeg oružja.

Iz svog iskustva pošto sam ulovio veliki broj visoke divljači raznih vrsta i trofeja a  najviše iz uzgojnog odstrela sa različitim kalibrima zaključio sam sledeće.

Pored mojih pušaka kuglara zahvaljujući lovočuvarima i mojim prijateljima prilikom uzgojnog odstrela raznih vrsta divljači koristio sam svaki kalibar naveden u uvodnom delu /sem navedena tri kalibra 9,3mm/ sa raznim vrstama zrna inostranih i naše domaće /PPU/ proizvodnje i uverio sam se da za odstrel srneće divljači odgovaraju svi navedeni kalibri od 5,6mm /naravno i drugi isti kalibri evropske proizvodnje koje nisam nabrojao na pr. 5,6×50 itd./ ali se trebaju koristiti samo u lovu na srneću divljač, zbog male mase zrna. Iz ove grupe kalibara mi se najviše dopao 223 Rem. Zbog efikasnosti putanja zrna i ponašanja divljači nakon pogotka.

Iz grupe standardnih kalibara najviše koristim cal. 243 Winch. za srneću divljač, za lov dovokoze, muflona i jelena lopatara. Slobodno mogu reći da je to izmišljeno oružje za vojvođanske ravničarske terene u lovu na srneću divljač i dajem mu apsolutnu prevagu u odnosu na kalibre iz prethodne grupe a naročito zbog toga da u slučaju da naš ravničarski lovac u svom lovištu slučajno naiđe na divlju svinju sa preciznim pogotkom iz tog kalibra i našeg PPU 6,5 grama, divlja svinja se sa sigurmošću može odstreliti, što je veoma bitan momenat. Isto tako i vuk u planinskim lovištima.

Srneća divljač se može uspešno loviti i sa ostalim standardnim kalibrima i evropskim i američkim u kojim prilikama dajem prevagu težim zrnima /preko 10 grama/ pošto ostave dovoljno energije u telu divljači a ne oštete toliko meso divljači kao lakša zrna u istim kalibrima. Isto se to odnosi i za teže magnume.

Jelenska divljač, divlje svinje uključujući i jačeg vepra, muflon, jelen lopatar, divokoza se sve uspešno lovi sa svim evropskim i američkim standardnim kalibrima /tu ne ubrajamo 243 W. od jelenske divljači i divljih svinja i medveda / a kod medveda izuzev 7×57 i 7×57 R pošto zakon ne dozvoljava.

Isto tako i sa težim magnum kalibrima /7 Rem. Mag. 300 W.mag, 8×68 S/.

Lično smatram da su ovi magnum kalibri prejaki za divljač našeg podneblja, naime na osnovu mog iskustva divljač pogođena na dobro mestio iz ovih kalibara retko pada u vatri, uvek ode nekoliko desetine metara od mesta nastrela, jer ih zrno tako probije ne ostavljajući svu svoju energiju u telu divljači.

Sa istim pogodcima iz grupe standardnih kalibara se postiže u našim lovištima isti efekat, a u mojoj praksi je najviše divljači palo na mestu baš od „prevaziđenog“ našeg 8×57 JS, zato i poštujem taj kalibar i vrlo rado lovim sa njime divlje svinje i jelensku divljač, pored mog 8×68 S.

Moj savet našim lovcima je da poštuju svoje oružje koje imaju i pridržavanjem pravila kojih smo se malo podsetili, postićiće željene rezultate. A mlađim kolegama da izaberu jedan standardni kalibar, dobru montažu i optiku, jednu vrstu zrna, uz poštovanje lovačke etike i lova. Samo tako će doživeti mnogo lepih lovačkih doživljaja.

Irmenji Ferenc

NEMA KOMENTARA

POSTAVI ODGOVOR