GORNJE PODUNAVLJE, MEĐU NAJBOLJIMA U EVROPI

0
231
Sombor 18.09.2013.Hladno i maglovito jutro u SRP Gornje podunavlje

unnamedPiše:Dr Ing Danilo Todorović, bivši gen.dir.LŠG “ Jelen“

Iako već dugo nisam aktivan u lovstvu Srbije pratim dešavanja u njemu preko štampe, pre svega lovačkih časopisa kod nas i u svetu ali i razgovora sa mojim kolegama koji su još uvek aktivni. Sticajem okolnosti najveći deo svog radnog veka proveo sam na teritorijama koje su nekada nazivani zajedničkim imenom “Belje”. Mnogobrojne promene koje su se dešavale u njegovoj tri stotine godina dugoj istoriji, menjale su  prvobitnu teritoriju, i njen naziv i upravljače, pre svega iz političkih razloga. Danas iako razjedinjena na delove u Hrvatskoj Vojvodini i Mađarskoj, ovo podričje nakon Delte Dunava predstavlja najveći ekosistem u Evropi, pre svega zahvaljujući brizi država na njegovom održanju a kojima su ta područja pripadala.

Na ovom području (područjima) nalaze se i lovišta koja su bila a i danas su najpoznatija u Evropi, posebno za jelensku divljač. Istorija ovih područja u daljoji bližoj prošlosti a i danas pokazivala su a i danas pokazuju, da gazdovanje sa divljači ne samo da ne ugrožava eko sistem, nego doprinosi njegovom očuvanju. Današnje stanje ovih područja u celini i lovišta u njima to potvrđuju.

Istovremeno značaj ovih područja u širem i užem smislu obavezuje države kojima ova područja danas pripadaju, da ih sačuvaju i unapređuju, kao I da to ne treba činiti konzerviranjem prirode i raznim zabranama, već korišćenjem njihovih potencijala, pre svega u lovstvu na način kojim se to činilo u prošlosti a i danas se čini, a to znaači primenom naučnih metoda upravljanja I gazdovanja.

Sombor 18.09.2013.Hladno i maglovito jutro u SRP Gornje podunavlje
Sombor 18.09.2013.Hladno i maglovito jutro u SRP Gornje podunavlje

Najopštenije se može reći da u zavisnosti od toga kako su države te svoje obaveze izvršavale bili i rezultati. To je u različitim vremenima pre svega promenom različitih političkih režima u različitim sdržavama bilo različito. Najbezbolnije su se na lovstvo odrazile promene režima u Mađarskoj, zahvaljujući pre svega tradiciji, gde je lovstvo visoko cenjeno a lovci uživali i danas uživaju društveni ugled. Petnaest godina provedenih u Mađarskoj su me uverili u to. Do raspada Jugoslavije to se takođe moglo reći za naše lovstvo i za naše lovce, naravno ne kao u Mađarskoj ali trendovi su bili u tom pravcu. Mnogobrojni primeri to potvrđuju kako kroz interesovanje šire javnosti za lov pre svega kroz sajmove  od kojih sada pominjem samo “Međunarodnu izložbu lova i sajma Lova i ribolova”, 1967 godine u Novom Sadu. Naravno i druge izložbe kod nas i svetu privlačile su interes lovaca ali i šire javnosti. Mnoga druga događanja vezana za lov privlačila su takođe veliku pažnju javnosti, kao što su bili tradicionalni diplomatki lovovi u Karađorđevu, lovovima u Jelena tada  najveće lovne organizacije u zemlji kao i mnoge druge a koje su mediji uredno propratili.

U period tranzicije nastao je period stagnacije lovstva posebno u državnim lovištima (sada javnim preduzećima), koja su pre tranzicije igrale važnu ulogu u razvoju lovstva. Kao psledica slabih intersovanja države za lovstvo je današnje stanje u lovstvu Srbije.

unnamed (1)Bez namere da ovom prilikom ulazim u razloge za to, želim da kažem da I u takvim uslovima postoje izuzetci. Takav izuzetak je Šumsko gazdinstvo Sombor,  koje upravlja lovištima u monoštorskom i apatinskom ritu. Ovo gazdinstvo je kontinuirano postizalo i postiže sve bolje i bolje rezultate, čiji je vrhunac bila rika jelena septembra 2014.godine. Rezultati koje su ove godine postignuti na ovom području mogu se upoređivati sa najboljim lovištima u Evropi  uključujući i ona u Mađarskoj kao susedne zemlje u kojoj lovstvo bilo i danas je na zavidnoj visini. Da bi se pravilno ocenili sopstveni rezultati i uspesi mora postojati mogućnost upoređivanja sa drugim lovištima a Mađarska je svkako pravi “reper” za to.

Ali da pođemo redom, za vreme rike jelena u septembru 2014. Godine u roku od tri nedelje koliko rika traje odstreljeno je 35 zrelih jelena visoke trofejne vrednosti. Kako je ovo bilo moguće i kakva je organizacija bila za to potrebna, mogu da shvate samo veliki poznavaoci lovstva. Ništa se naravno ne dešava sličajno, već zahvaljajući stručnim kadrovima od inženjera do lovočuvara i savršenoj organizovanosti. O prirodnim karakteristikama ovog područja kao dela ekosistema i tradiciji lovstva u njemu već je bilo reči, ono o čemu nije bilo reči a takođe su deo tradicije to su ljudi koji se profesionalno bave lovstvom i zaslužuju da budu pomenuti. Tradicija podrazumeva kontinuitet a u ovom slučaju da u najvećem broju sličajeva sinovi nasleđuju očeve od Zorana Andraševa koji je od oca “nasledio” revir kada je ovaj otišao u penziju ali I drugih sinova sada još uvek aktivnih lovočuvara Marjanovića I Rože, do ing Stanka Kosovca čiji je otac takođe kao inženjer ceo svoj radni vek proveo u ovom lovištu. Ovo je jedini poželjan nepotizam jer oni već kao deca stiču ljubav premaprirodi odnosno šumi i divljači u njoj .Tu su i ostali lovočuvari Joca, Stevo, Ivan i Pajo. I na kraju treba pomenuti ing Čedomira Pelkića koji je prošao „tikvešku školu“ i koji svojim iskustvom dao i daje veliki doprinos.

Svi oni rade kao tim i funkcionišu besprekorno tokom cele godine da bi se došlo do septembarskog uspeha.Njihov trud više  cene  stranci koji loveći sa njima prepoznaju njihovu profesionalnost što naravno afirmativno deluje za lovište. Kvalitet lovišta ali i profesionalnost u svakom pogledu dovodi najbogatiju klijentelu u ovo lovište. Velika je šteta što infrastruktura a pre svega vozni park koji je u funkciji lova ne prati kvalitet lovišta.

I na kraju moram da kažem da ih kada god to mogu rado posećujem i družim sa njima što mi predstavlja veliko zadovoljstvo. Takav je slučaj bio i ove godine i zato sam se oseti ponukanim da napišem ovaj članak.

NO COMMENTS

LEAVE A REPLY