ISHRANA DIVLJIH SVINJA U PRIRODI

0
1749

Piše: Dipl.ing šumarstva Zoran Đorđević

Danas u svetu po potrebi i zahtevu modernog lovstva sve je više malih zatvorenih ograđenih lovišta, odnosno  intenzivnih, poloprirodnih uzgajališta divljih svinja. Osnov za uspešno gazdovanje divljom svinjom u takvim lovištima leži u pravilnoj rentabilnoj ishrani i zaštiti. Od  ishrane zavisi prirast, zdravstveno stanje fonda divljači i na kraju ekonomičnost gazodovanja koju lovna gazdinstva realizuju, prodajom mesa i lovno turustičkim ostrelom.

Ishrana divljih svinja u ograđenim lovištima je vrlo složena sa naglašenim periodinčnim odstupanjima  u pogledu sastava, količine i  kvaliteta hraniva a sve u vezi sa potrebama različitih priplodnih kategorija divljači.

S tim u vezi rešili smo da obradimo dve važne  teme:

I-Ishrana divljih svinja u prirodi

II- Nauka o ishrani divljih svinja (u sledećem broju Lorista)

 

Po pitanju ishrane divljih svinja u prirodi, izvršena su vrlo značajna istraživanja. Naročito su u tome prednjačili na institutu Ebersvalde po rukovodstvom Bridermana. Ista su vršena po metodu  analize sadržaja želudca, urina, izmeta, i direktnim posmatranjem ishrane divljih svinja u prirodi. Neki od istraživača kao što je Lebedeva –Belorusija koristili su druge metode  uspitivanja ishrane kao što je „Metod probnih oglednih površina“.

Pritom su mnogi istraživači konstatovali da je divlja svinja biljojed jer jer u proseku oko 90% hrane koju koristi je biljnog a oko 10 % je animalnog porekla. Pojedini istraživači su  zabeležili da u pojedinim slučajevima, da učešće animalne hrane značajno preovladava pa čak i do 88 %.

Iz toga proizilazi da divlja svinja kao veliki sisar sa svojim širokim spektrom ishrane zauzima značajno mesto u ekološkom lancu ishrane, velikim hranidbenim mogućnostima tj činjenicim da koristi hranu biljnog i životinjskog porekla koju nalaze na zemlji pa zatim rovanjem u zemlji u vodi, po barama itd.  Divlja svinja koristi hraniva koja su za mnoge druge životinje praktično nedostupna, tako da praktično nema ozbiljnije konkurencije kad je u pitanju ponuda pojedinih hraniva u prirodi.

Po  načinu  istaživanja ishrane u slobodnom lovištu i sistematizovanju dobijenih podataka  koji se u direktnoj vezi sa redovnom godišnjom reprodukcijom  divljih svinja, izdvajaju se radovi  Bridermana sa Ebersvalde Instituta.

Posle višedeceniskih ispitivanja došli su do saznanja, koju hranu divlje svinje koriste u slobodnom lovištu. Podatke o procentualnom učešću pojednih hraniva.su iskazali za svaki  mesec posebno.

Reproduktivni ciklus divljih svinja u kalendarskoj godini počinje sa septembrom a završava sa  avgustom mesecom.

Septembar je mesec period kada divlje svinje ishranom odpočinju ozbiljnne pripreme za parenje koje sledi u jesen.  Zima je period bremenitosti divljih krmača, proleće je perid dojenja prasadi,  leto je perid prirasta odnosno završetak predhodnog  i početak sledećeg reproduktivnog ciklusa koji ponovo počinje u septembru mesecu naredne godine  .

S obzirom na činjenicu da je divlja svinja pre svega stanovnik šuma i da je glavno hranivo divljih svinja bukov i hrastov žir. Iz tog razloga zaključili su na osnovu dugogodišnjih ispitivanja da jelovnik divljih svinja  tokom cele godine najviše zavisi od toga dali je u toku kalendarske godina urodio žir ili je urod izostao..

 

 

 

Po Bridermanu (1976) analizom sadržaja želudca ustanovljene su sledeće vrste hrane koju divlje svinje koriste (prilogu tabela):

 

1.Bukov i hrastov žir

 

U godinama sa bogatim urodom žira i buvice isti predstavljaju prioritetno i najvažnije hranivo  sa ukupnim godišnjim učešćem od 52 % a u pojedinim mesecima i do 80% (vidi tabelu) Koliko je značajan žir u ishrani divljih svinja pokazuju rezultati istraživanja autora koji je ustanovio  da u godinama sa dovoljnim urodom žira  procentualno se smanjuju sve ostale vreste hrane  za razliku od godina nedovoljnim urodom žira  gde je evidentiran porast drugih hraniva naročito krompira sa 14 na 34 % zatim raznih žitarica  16 na 25 % i šumske biljne hrane  sa 7 na 18%.u svakom slučaju preko cele godine divlje svinje daju prednost žiru nad ostalim hranivima.U vezi sa ishranom žirom važna su zapažanja Majnharta koji je posmatranjem konstatovao da divlje svinje spretno ljušte i izbacuju iz usta spoljni omotač žira, kestena pa čak i ovca.

 

2.Poljoprivredni plodovi

 

U julu i avgustu mesecu kada dozrevaju žitarice njihov udeo u ukunoj ishrani iznosi i do 79 % (vidi tabelu) Po redosledu privlačnosti na prvom mestu je ovas sa 43% zatim slede raž sa 35%, ječam i pšenica sa 4 % pa leguminoze sa 4 % Sa žetvom žitarica i početkom opadanja žira  udeo žitarica opada na 20 %, od toga samo kukuruz čini 19 % dok ostalih 1 % čine plodovi šumskokog voća.

Pored žitarica krompir zauzima značajno mesto sa 37 %, od toga samo u periodu od decembra do maja od 59-63 % , što se poklapa sa periodom bremenitosti  i dojenja divljih svinja kada iste imaju velike potrebe za sočnom hranom potrebnom za stvaranje mleka.

Interesantan je podatak da krompir najmanje zastupljen u ishrani divljih svinja kada ga njaviše ima To se objašnjava time što je pred jesen veća potreba za energetskom hranom  kaja može da stvara rezerve za zimu za razliku od krompira koji ima male energetske vrednosti.

Leguminoze u ushrani divljih svinja imju malog udela, no pored toga  značajne su u periodu mlečnosti odnosno dojenja krmača u toku aprila meseca sa kuminacijom od 12 % u ukupnom delu hrane.

 

3.Šumska biljna hrana

 

Ista je zastupljena sa 7 do 18 % u israni divljih svinja Od toga podzemna biljna hrana ima udela 2-7 % a to su rizomi, krtole razno korenje, korenje rogoza šaša lilja orhideja i druge lukovice. Zatim dilazi nadzemna biljna hrana i drugi plodovi rzličitih bljiljaka (Graminae, dexampia, epilobium, taraxakum oficinale, trifolium, kalamagrostis, fragarija, …

Šumska biljna hrana kulminira u ishrani divljih svinja u februaru sa 32 %  a značajnog udela ima u periodu mart april maj u vreme dojenja krmača i kada su one tim aktom više vezane za šumu.

 

4.Animlna hrana

 

Animalna hrana čini 4-5 % od ukupne količine u toku cele godine i prilično je konstantna sa neznatnim povećanjem u maju i julu a čine je pretežno ostaci uginulih krupnih životinja dok su mali sisari  zastupljeni u maloj količini od 16 % od svih slučajeva a to su pre svega šumski miševi, zatim školjke, puževi i kišne gliste. Od insekata najviše su zastupljene gusenice sovica larve gundelja,  i pojedinačno lutke borove grbe Interesantan je podatak Habera (1968) koji je ustanovio 8770 gusenica u želudcu divlje svinje( sovice,  borove grbe, borove zolje) što samo dokazuje da slobodno možemo konstatovati da je značajna ulogu divljih svinja u zaštiti šuma od glodara, insekata …

 

Iz napred iznetih podataka očigledan je visok stepen prilagodljivosti divljih svinja hranidbenim mogućnostima tako su pojedini istraživači konstatovali vrlo izražena vertikalne sezonske i dnevne seobe vezane sa ishranom. S tim što leti naseljavaju brdovite predele na visokim planinama dok u jesen prelaze u zonu šuma gde se hrane pretežno šumskim plodovima  ina kraju u zimskom periodu spuštaju se u rečne doline gde rovanjem pronalaze ostake raznih barskih biljaka, školjke, ribe…

Na kraju može se konstatovati da je ishrana divljih svinja promenljiva i dosta zavisi od ponude okoline tj staništa u pojedinim godišnjim dobima zatim od mira u lovištu i drugih utucaja.

 

Podaci iz naznačane tabele jedino mogu biti osnov za pravilno planiranje ishrane u zatvorenim inezvnim lovištima u kojima se glavna lovna divljač divlja svinja

Ukoliko se u zatvorenim lovištima prehrana oslanja na podatke iz date tabele kaja je najpribližnija prirodnoj može se očekivati dobra reprodukcija, prirast  samim tim i dobro zdravstveno stanje i na kraju  ekonomično lovno gadovanje.

 

U sledećem broju Lorista  sledi nastavak obrade važnih tema vezanih za ishranu divljih svinja i u svemu je nezaobilazno stanovište  Nauke o ishrani divljih svinja.

 

 

Dipl. Ing šumarstva Zoran Đorđević

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here