Istraživanja: Krivolovom se uglavnom bave obrazovaniji lovci

0
2028

Pišu: prof.dr Vladimir Marković, prof.dr Vlada Barović

Uzroci i posledice krivolova i lovokrađe

Na stručnim i naučnim skupovima neretko se vode polemike o uzrocima koji

utiču na razvoj krivolova i lovokrađe, pojavama koje su kod nas, jednodušna je ocena,

u sve većoj ekspanziji. Pomenuli smo na početku rada da se na ovim prostorima

tradicionalno pribegava tim nelegalnim radnjama, jer se nacija loših navika koje

donose bilo kakvu, makar i minimalnu korist, veoma teško odriče. Sa druge strane

možemo konstatovati da su kulturološki nivo i civilizacijske tekovine od ključnog

značaja za traženje uzroka negativnih pojava koje su u središtu našeg rada.

Takođe je važno naglasiti da su lovokrađa i krivolov nespojivi sa lovnim turizmom,

iako postoje slučajevi da su se u nelegalne radnje uključivali i lovci-turisti,

što je posebno zabrinjavajuć podatak. „ Lovni turizam je nespojiv sa ne samo

neetičkim, već i inkriminisanim aktima krivolova, jer je isti uređen relevantnim

zakonskim propisima, a njegove stručno kompetentne poslenike u svom delanju

obavezuju ne samo odredbe lovne, već i poslovne etike. I pored toga, na žalost,

neretke su, upravo u ovoj delatnosti, pojave suprotne zakonskim normama, kao

i pisanim i nepisanim normama lovne i poslovne etike – pojave, pa čak i čitave

afere krivolova. Najdrastičnija od njih je afera pod nazivom „Balkanske ptice”,

čije je obelodanjivanje zabeleženo sredinom novembra 2001. godine”.

Treba naglasiti da su istraživanja pokazala da nivo formalnog obrazovanja

ne igra uvek značajnu ulogu u posmatranju uzroka lovokrađe i krivolova, jer se

ispostavilo da lica sa višim stepenom obrazovanja češće pribegavaju tim radnjama.

„Prema istraživanju 70,4% lovaca je reklo da nikada nisu učestvovali u krivolovu,

17,8% je izjavilo da su bili samo jednom, a 11,8% je izjavilo da su bili nekoliko

puta”. Najveći procenat onih koji su više puta bili u krivolovu

je imao fakultet, čak 21,4%, višu školu 11,6% i srednju školu 13,6%, dok

niko sa osnovnim nivoom obrazovanja nije izjavio da je učestvovao u krivolovu.

.

Razloge treba tražiti pre svega u socijalnim vezama lica sa višim nivoom obrazovanja

i višim statusom u društvu, koja imaju mogućnosti da izbegnu sistemske

mere kao što su sudovi, krivično gonjenje, procesuiranje i sl. To ne znači da lica sa

nižim stepenom obrazovanja ne pribegavaju nelegalnim radnjama, već da se njihova

počinjena krivična dela efikasnije procesuiraju i sankcionišu, što je svakako

tema zanimljiva za buduća istraživanja.

Sa druge strane potrebno je ispitati koliku štetu donosi krivolov i lovokrađa,

jer ne smemo zaboraviti da je divljač nacionalno bogatstvo i da oni koji se bave

nelegalnim radnjama ne čine štetu samo lovcima, već je nanose i čitavoj zajednici.

Prema istraživanju Ristića, treba naglasiti da je na godišnjem nivou

od lovokrađe i krivolova, zabeležen ogroman gubitak. Prema proračunima u Srbiji

godišnje izgubimo oko 25.000 grla srneće divljači, što iznosi cca 375.000 kilograma

mesa u koži. Ako tu količinu pomnožimo sa najnižom tržišnom cenom mesa

po kilogramu, dobijamo cifru od 2.125.000 eura, što je direktna šteta od krivolova

i lovokrađe, a tu treba istaći da nisu uračunati trofeji srndaća, niti meso i trofej

divlje svinje. Svi navedeni podaci sugerišu da je šteta od krivolova i

lovokrađe ogromna, i da se radi o problemu koji ostavlja ozbiljne moralne i materijalne

implikacije na naše lovstvo.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here