Iz našeg ugla: FAZANA IMA, NEMA

0
183

Ovih dana u redakciju stižu nam informacije iz raznih lovačkih udruženja pa i lovaca pojedinačno o lovu na fazansku divljač. Većina se žali da fazana nema a doduše ima i onih koji hvalisavo ističu da im je lovište pono “ko oko” i da su lovovi više nego uspešni. Tek takvi su u manjini. Ipak prevladava mišljenje da fazana nema u dovoljnoj meri. Najčešće pitanje koje se tom prilikom postavlja zašto je tako, zašto fazana nema a uneto je, kroz fazanske piliće, neki su unosili odrasle a neki fazane za reprodukciju.

Ako bi pokušali analizirati šta se zapravo dešava onda moramo izneti nekoliko činjenica. Pa krenimo redom.

Broj unetih fazana

Da se prvo malo podsetimo srećnih vremena. Naravno vremena osamdesetih godina prošlog veka. U to vreme u Srbiji smo unosili skoro milion fazanskih pilića. Tada nisu postojale kategorije odrsalih fazana ili većih starosti od osam nedelja. Bili su fazanski pilići starosti šest i osam nedelja i fazani  od iznošenog matičnog jata. Naravno lovišta su imala prihvatilišta i redovnu kontrolu donetih fazana iz fazanerija.  Da, dobro ste pročitali, unosilo se blizu million fazana. A koliko danas unosimo. Naravno da pravih podataka nema jer nemate ih gde ni uzeti ali sa sigurnošću možemo tvrditi da sadašnje unošenje ne prelazi cifru od 300.000 ili tri puta manje, a realnije je da je jedva uneto 200.000 ili 3 fazanska pileta po lovcu. Primera radi u tim osamdesetim godinama prošlog veka je bila obaveza unošenja minimum 10 fazanskih pilića po lovcu, a imali smo lovišta – Novi Kneževac na pr. da su unosili i do 50 fazančića po locu. Doduše ima skeptika u stručnoj javnosti koji tvrde da je ova cifra precenjena i da unosimo još manje. Da podsetimo kapaciteta za proizvodnju fazanskih pilića u Srbiji imamo za skoro 1,2 miliona. Ali oni uglavnom “zvrje” prazni jer kupaca, pa naravno ni para nema.

E sad kada smo unosili onoliko fazana  tada smo i lovili jer ga je zaista bilo. Bilo ga je za članstvo ali i za lovni turizam. I ne samo to, na ovaj način čuvane su populacije autohtonih vrsta divljači, posebno zeca koji je za posledicu poslednje decenije imao veći lovni pritisak zbog smanjenog unošenja fazanske divljači u lovište. I sad nemamo ni jedno ni drugo. Ni zeca pa Bogami ni fazana.

Šta unosimo

Da, rekosmo para nema. A kad para nema onda ne samo da unosimo manje nego i manje kvalitetno uz poslovičnu nemarnost nas lovaca. Piscu ovih redova dobro je poznato kako se proizvodilo tih osamdesetih, u srpskim fazanerijama. Baš dobro. Od kvaliteta matičnog jata, ishrane, veterinarske zaštite pa sve do faze podivljavanja u volijerama.  Da li je tako danas i ima li kvaliteta i stručnosti u tim proizvodnim objektima procenite sami. Kvaliteta ili je sve postala trka za profitom, sa malo uloženog ostvariti najveću moguću dobit.

To je jedna strana medalje. Druga, kada je u pitanju unošenje fazana je stručni rad u lovištima ili korisnicima kako ih današnji zakon naziva. Procene stanišnih prilika, tehnička i tehnološka opremljenost uz naravno kadrove sa kojima se raspolaže predstavljaju nešto što je prvo u proceni šta će se uneti, koja starosna kategorija uz naravno detaljan opis tehnologije prihvatanja. I ko nam danas to radi, na žalost samo mali broj lovačkih udruženja. Uglavnom se divljač nabavlja da bude jeftina jer u konačnom to utiče na visinu članarine. A Bogami i na rukovodstvo udruženja koje eto svojom pameti i sposobnošću nabavlja fazane po vrlo povoljnim cenama i na taj način sopstvenom članstvu omogućava nisku članarinu. A tehnologija prihvatanja i stručni rad sa pristiglim junošama su tek posebna priča. Takvih analiza pa ni planiranja skoro da i nema. Nahrani  i napoji i tu se sve završava. Rezultati su valjda jasni i na žalost vidljivi. Ponekada i sramotni. Ali to je naša stvarnost. Uz sve to u dogovoru sa proizvođačima vrši se avanasno plaćanje pa tako ovi finansiraju proizvodnju tuđim parama a lovišta će dobiti ono što im oni donesu. Samo mali broj udruženja ili stručnih i obučenih radnika obiđe prethodno fazaneriju da se uveri u kvalitet šta će to uneti. Najčešće se unosi ono što im proizvođači donesu, izvoli, hoćeš – nećeš ali to je to. A TO najčešće nije TO. Ova godina je najbolja za ovakav primer, tako je naš najveći proizvođač, Lovoturs isporučio, bar prema izveštajima sa terena, nešto što nije ni nalik na dogovoreno, ni veličinom, ni starošću a ono što je najgore ni zdravstvenim stanjem. I tako to ide godinama pa otuda i pitanja ili konstatacije fazana ima i nema ili najčešće nema.

Jednostavno rečeno, neverovatno je kako brzo i lako zaboravimo da je cela operacija od nabavke do sledećih faza izuzetno skupa ali i to da smo je sami finansirali, sopstvenim sredstvima. Ovo već spade u domen ili sliku sopstvene nacije. Jednostano smo takvi.

Kako prihvatamo

Ima dosta udruženja koji unose fazanske piliće u već pripremljena ili tek izgrađena prihvatilišta. I sad tu nastaju dva, ili najmanje dva problema, jedan je prostor u prihvatilištu po piletu i drugi čuvanje i ishrana te mladeži. Prvi problem nastaje kada u volijeru natrpamo više nego što je po normativima dozvoljeno (2-4  m² po piletu) I drugi čuvanje i ishrana. I opet dođemo do prokletih para kojih nema i naravno štednje. U volijeru za 500 stavimo 1.000 fazančića, štedimo na hrani ili dajemo neadekvatnu ishranu i naravno čuvamo ih tako što ćemo ih obići jednom ili ni jednom dnevno. Najčešće svaka dva do tri dana.  I eto izvora problema. U prenatrpanoj volijeri nema napretka, fazančići ne rastu potrebnom dinamikom, slabo je operjavanje a o repu da i ne govorimo. U takvim uslovima njega nema. O uginućima, kanibalizmu da i ne pričamo. Kao posledica nečuvanja, jer je čovek skup za te stvari (a odavno nema, a nekada je bilo, da lovci po rasporedu sami čuvaju i hrane) imamo upade pasa lutalica i raznih predatora, što je samo u ovoj godini u nekoliko navrata objavljivano u lovačkoj i dnevnoj štampi. I naravno opet šteta, i ono što je najgore slabe fazane za lov, slabe vitalnosti, nedovoljno operjane i  kusate – bez repa. I naravno onda ide ono čuveno kada se lovi “neće da polete”.

Kada sve ovo zbrojimo sledi logično pitanje koliko smo stvarno uneli fazana u lovište. Ili možete se zapitati koliko stavrno košta taj fazan.

Gde ispuštamo fazane

Na stranu što akcija na redukciji predatora mora trajati preko cele godine, a ovaj posao pred donošenje i ispuštanje fazana u prihvatilišta mora dobiti na intenzitetu. Koliko to dobro ili bolje rečeno loše radimo vidi se po njihovoj brojnosti u lovnoj sezoni koja je i merilo da li smo ovaj posao uradili valjano, ili smo ga improvizovali. Osnovno merilo je broj odstreljenih fazana u lovnoj sezoni, a nikako broj preživelih u volijeri a kada dođe lovna sezona fazana nema jer ga nismo pripremili, nakon puštanja, najčešće iz volijera, a ne prihvatilišta, što je pravilnije, da se snađe u otvorenom lovištu. Lisice i šakali, a u većem delu Srbije i kune haraju na sve strane. Jednostavno taj posao ne radimo dobro. Tako je bar u većini lovišta u Srbiji. Ispušteni fazani ili fazančići na ovaj način postaju laka meta i dobijamo čuveni rezultat, “gde si bio, nigde…”. Da pojednostavimo, “čišćenje” terena od predatora je stavka koja se mora uraditi, bez toga nema fazana, a uz njih ni ostalih vrsta divljači.

Pa da nekako zaključimo

Pobrojali smo četiri ključna problema gde nastaje kuršlus naravno sve u pokušaju da vas dragi čitaoci podstaknemo na razmišljanje i  eto da na nekakav način donesete svoj sud. Nije nam namera bila da kritikujemo ili pametujemo jer prepametnih u lovstvu Srbije ima previše. Nažalost kako se nama čini pametovanja da, ali uz sve manje rada. Unošenje fazanske divljači je izuzetno ozbiljan i vrlo stručan posao, ne trpi improvizacije pa ni krivo postavljene kalkulacije. Traži ozbiljan rad, velike napore i iznad svega poznavanje struke. Gde smo mi tu, opet procenite sami.  Rezultati u odstrelu su više nego jasni  (mogu da budu i 50, 60% od unetih, a zadnjih nekoliko godina su ispod 20%, što znači da lovimo svako peto fazansko pile, a evropski prosek se kreće od 33 do 35%) pa se nadamo da vam neće biti potreban poseban napor da zaključite. U ostalom neka zaključak ostane na vama, biće bolje i pametnije da se mi od toga suzdržimo.

Dipl. ing Jeremija Trifunović

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here