Kalibar .270 WIN, čime je zaslužio toliku popularnost

2
3175

Piše: Predrag Đurđev

Lorist ne pretenduje da populariše .270Win na našim prostorima kao jedinstveni metak i kao najbolje rešenje za svakog lovca koji preferira samo jedan univerzalni karabin / kalibar. Namera je da se u rubrici Kalibri – Ikone 20 veka opiše i pokuša objasniti šta je  .270Win dovelo na visoko mesto svetske rang liste popularnosti. U ovoj rubrici, u narednim brojevima, naći će se i ostali „velikani“ sa svojim karakteristikama i ličnom kartom koja im je obezbedila status Boga i fanfara.

Od davnina, za mačke vlada mišljenje da prema njima niko nije ravnodušan. Ili ih volite ili ih ne volite.Tako je i sa kalibrom . 270Win.

Osporavan i hvaljen, cenjen i porican, voljen i analiziran. Tek, jedno je sigurno da  svako ko ima i malo predznanja o kalibrima i karabinskoj municiji ima dužno poštovanje prema ovom kalibru. Ovaj metak je poslednjih 15 godina, po istraživanju američkog magazina „Shoooting Times“, po popularnosti rangiran na drugom mestu u svetu odmah iza famoznog .30-06.

Da je kalibar .270 Win slavan, cenjen, poznat i da je br. 2 na Planeti i to medju ogromnom konkurencijom, ne vredi trošiti reči. U SAD-u se po popularnosti nalazi na trećem mestu. Naravno, prvi je opet .30-06 dok se na drugom mestu nalazi .375H&H.  Ne postoji ni jedan ozbiljan svetski proizvodjač karabina a da nema u svom asortimanu ovaj kalibar. Proizvodi ga i naša Zastava.

Verujem, da su ovo prosto nepoznati podaci za našeg prosečnog lovca koji je više / manje „naslonjen“ na evropsku municiju . Medjutim, statistika je statistika i puno toga govori.

No, podjimo redom.

ISTORIJA

Da nešto postane ikona mora imati patinu i poreklo. Kalibar .270Win dolazi iz nadaleko čuvene kuće Winchaster i to kao čisto lovački kalibar. On nikada, i još jednom, nikada, nije bio u vojnoj upotrebi. Metak dugačke akcije, respektabilne energije, prečnika zrna 7.036 mm (0.277 inch), jako dobrog balističkog svojstva i besprekorno precizne reputacije je bio i ostao namenjen lovcima. Više – manje ostale zvezde Winchester-a imaju vojnu ili policijsku karijeru (.243Win; 308 Win; 300 Win/MAG…) dok je .270 Win  ostao „čistunac“. Zašto? E, to je pitanje za vojne analitičare širom sveta koji i dan danas vode polemike o tome.

Svaki početak je težak.

Pomenuti kalibar je rodjen 1923. godine, a u operativnu upotrebu je uveden 1925. godine sa Winchesterovim modelom karabina M–54 u obrtnočepnoj izvedbi. Napravljen je sa ciljem da na distancama preko 200 metara može oboriti sve što se kreće na američkom kontinentu, izuzev grizlija i bizona, sa velikom preciznošću i malim padom zrna, a sa relativno malom gramažom od 130-150 grain-a (8.4 – 9.7 grama). Neki  bi rekli preteča Varmint kalibra. Medjutim, on to nikada nije postao niti se razvijao u tom pravcu.

Sačinjen je, za danas, već viđenim postupkom, a tada potpuno novim pristupom. Za „oca“ je uzeta čaura .30-03 springfield veoma slična čauri .30-06 springfield i uz „genetsku“ modifikaciju – suženjem vrata i promenom konusa dobijena je čaura budućeg  .270 kalibra. U nju je postavljeno zrno tad (a i sada) popularne „porodice 7mm“  (.277 inch). I anglosaksonski ugled evropskog 7 x 64 Brenneke je bio spreman. Naravno, ovaj ugled je pravljen da bude bolji od evropskog koji je svetlost dana ugledao u predvečerje prvog svetskog rata. Isti, pa ni nalik, rekli bi neki.

Na žalost, 7×64 je neopravdano ostao popularan većinom u Evropi a .270 Win je prokrčio sebi put ka slavi na svim kontinentima.

Njegov trijumfalni pohod van granica američkog kontinenta počeo je tek posle drugog svetskog rata. Do tada je već bio zvezda u SAD-u i Africi ali je naklonost ostalog dela sveta sticao do kraja šezdesetih godina prošlog veka. Takodje, za slavu koju ima, ovaj kalibar može zahvaliti i čuvenom američkom piscu i dugogodišnjem uredniku magazina  „Outdoor Life“ – Jack O’ Connor-u.

Veliki ljubitelj i promoter .270 Win je od 1939. godine do 1972. godine promovisao pomenuti kalibar praveći  testove i analizirajući izuzetne performanse ove municije. I sam pasionirani lovac, nije se odvajao od .270Win loveći po Americi, Africi, Aziji. Naravno, njime nije odstrelio slona, nosoroga, nilskog konja i ostale super teškaše (mada je i grizli završio u njegovoj zbirci), ali sve ostalo je obarao sa pomenutim kalibrom. Jack O’Connor je takodje bio i pasionirani strelac i test pucač tako da njegovi lovački trofeji nisu tek tako pali sa „neba“.

REPUTACIJA

Čime je zaslužio ovaj kalibar toliku popularnost?!

Reputacijom, svakako, ali i pre svega glavnim odlikama koje su mu donele ugled . U prvom redu: praktičnost, uptrebna vrednost, široka mogućnost, dobra balistika, elastičnost. Slavu je sticao u obrtnočepnoj konfiguraciji ali se sa „poplavom“ svih ostalih sistema veoma dobro snašao. Ono što krasi ovaj kalibar je da iz poluautomata, dvokuglare, kombinacije, pumperice, čepa ili jednometke, ima uz male nijanse iste karakteristike. Vrlo je prilagodljiv svim sistemima u smislu očuvanja balističkih svojstava.

Lepeza gramaže zrna mu dozvoljava da udje u „okršaj“ sa dosta krupnom divljači. U Evropi je apsolvirao svinju i jelena. U Kanadi je uradio i disertaciju na losu.

Za njega  se proizvode zrna od 5.85 grama (90 grain); 6.5 grama (100 grain); 8.44 grama (130 grain); 9.7 grama (150 grain) i 10.7 grama (165 grain). Sve je jasno. Treba pogledati šta se sa ovom gramažom lovi u ostalim kalibrima i uporediti. Zna se da je .270 Win svoju slavu proneo sa zrnom od 8.4 grama.

Kod ovog kalibra je karakteristično da odredjena zrna prelaze 1000 met/sec i da donose na cilj jako veliku energiju. Sa povećanjem daljine odstrela ne pada rapidno energija kao kod nekih drugih kalibara. Sa njime se normalno odstreljuje krupna divljač i preko 300 metara koja po pravilu pada u „vatri“ kod pogodka na vitalnom mestu. Svakako, kvalitetan karabin, dobra optika, ujednačena municija, meko okidanje, sigurno oko i trening su neophodni.

Treba pogledati pregled / tablicu uporednih vrednosti municije nekih od proizvodjača sa njihovim deklarisanim podacima. Uzete su u obzir municije sličnih karakteristika, brzina, kvaliteta i najbolje performanse u ponudi proizvodjača za dotične gramaže. Optika je kod svih bila upucana na 180 metara.Obratite pažnju na energije i pad zrna na 300 metara daljine. Sada je jasno šta taj „veliki mališa“ u kalibru .270 Win sve može. I to sa lakšim zrnom.

2 KOMENTARA

  1. Zasto Amer to jest 270win. Kad mi evropljani imamo svoj 7×64. Koji nije izreklamiran, kao i drugi evropski kalibri, na primer 6.5×68 i 8×68.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here