KOSI HITAC

0
1315

Piše: Rajko Krnić, dopisnik Lorista iz Australije

Kada bi se svakom lovcu ostvario san da barem jednom u životu lovi neku od eksluzivnijih vrsta dvljači verujem da bi polovina završila na Alpima, Pirenejima ili planinama Kazahstana, loveći divokoze i kozoroge. Zamislimo sada našeg junaka priče, Acu, kako duboko udiše oštar planinski vazduh, smrznutim rukama steže pušku i polako  palcem gura kočnicu napred. Krst končanice vođen sigurnom rukom i dobrim okom zastaje pedalj iza plećke…malo gore daleko je trofej…sada ili nikada…300m nije malo, možda 320…zna Aca njegov 30-06 u dušu…pucanj… i topot papaka stopljeni u jedan zvuk se prolomiše dolinom ispod…nemoguće!?

Dilema i nepoznanica koja je mnoge lovce koštala ulova i trofeja; kako nišaniti pri gađanju mete pod uglom.

Svi znamo da ispaljeno zrno zavisno od kalibra, punjenja i težine zrna, ima manje ili više paraboličnu putanju u odnosu na liniju nišanjenja. Znamo takođe da je potrebno i  znati na koju udaljenost je je upucana puška kako bi na daljinama koje su manje ili veće od  te mogli pomeranjem nišanske tačke plasirati zrno na željeno mesto.

Prilikom gađanja mete koja je u istoj ravni  u odnosu na strelca to i nije problem ali u koliko je ugao , tj. kosina veća od recimo 30-ak stepeni  stvari se bitno menjaju.

Putanja zrna pri kosom hicu

Pad zrna i zakrivljena linija njegove putanje  su posledica gravitacije ali gavitacija i parabola imaju  nekoliko asova u rukavu koje treba uzeti u obzir.

Pretpostavimo da gađanjem u vis držimo pušku na način gde je cev potpuno vertikalna.

Ispaljeno zrno će umesto parabolične,  imati pravolinijsku putanju i putovaće u vis sve dok potisna sila savlađuje silu gravitacije. Po istom principu zrno ispaljeno iz cevi koja je okrenuta vertiklno dole, zrno će opet imati pravolinijsku putanju. Međutim, menjanje ugla cevi  i za jedan stepen učiniće da pravolinijski let zrna postane blago paraboličan. Povećavanjem ugla nagiba cevi povećavaće se kriva parabole koja će biti najveća kada se zatvori ugao od 90 stepeni , tj kada je cev u horizontalnom položaju.

Ovo je najlakše dočarati ukoliko zamislimo ribolovački štap na čiji vrh je okačen uteg. Ukoliko štap držimo vertikalno sila gravitavitacije koja deluje na uteg  neće saviti štap. Međutim i najmanje pomeranje štapa iz vertikalne pozicije usloviće njegovo savijanje, što je ugao veći i bliži horizontalnom položaju štapa to će i njegova kriva biti veća.

Određivnje ugla i udaljenosti do mete

Ma koliko će naredni redovi izgledati konfuzni primena kalkulacija za kosi hitac ne treba da brine prosečnog lovca koji sa čeke visoke četiri metra da puca na vepra koji je udaljen 200m. Ugao je u ovom slučaju zanemarljiv i putanja metka će se tek minimalno promeniti u odnosu na horizontalni hitac. Međutim, ako se vratimo na našeg junaka sa početka priče i malo ekstremnije uslove u kojima se našao stvari se ozbiljno komplikuju.

Recimo da je njegova pretpostavka bila tačna i da je udaljenost do divokoze zaista bila 300m. I mi i on znamo da njegov 30-06 koji je upucan na 200m, na 300m ima pad od cca. 20 cm. Dakle, da bi pogodio divokozu u vitalnu zonu naš junak podiže krst končanice za dvadeset centimetara iznad nje i povlači obarač…i topot papaka!

    Prebačaj! Zašto prebačaj?

E sada na red dolazi matematika. Da bi pravilno podesili optički ili mehanički nišan pri kosom hitcu neophodno je znati sledeće.

Ako zamislimo da je ugao pod kojim pucamo 45 stpeni i da je meta udaljena 300m udaljenost koju će strelac uzimati u obzir pri podešavanju nišana je uvek manja. Zato je i bio prebačaj, a evo obrazloženja zašto.

Kosinus ugla od 45 stepeni je 0.707. Da bi izračunali vrednost katete koristimo formulu hipotenuza x vrednost kosinusa, dakle 300x 0.707. Rezultat je 212, što je u stvari dužina katete iražena u metrima. Dakle, zrno je u stvari, na udaljenosti od 300m pod uglom od 45 stepeni imalo parabolu približnu onoj koju ima na 212m pri horizontalnom hitcu i prebacilo je metu za skoro 20 cm!. Samim tim i naša nišanska sprava treba biti podešena na udaljenost ekvivalentnu dužini katete.

Naravno, ovo je samo baza na kojoj se temelji kosi hitac.

Kalkulacije

Za apsolutno precizan pogodak potrebno je mnogo više kalkulacija. Kao prvo, potrebno je poznavati  pad zrna iz puške koju koristimo kada je upucana na nula metara, a ne na 100 ili 200m.Taj pad je znatno veći i on se mora uzeti u obzir kao i korekcije uglova. Pretpostavimo da je stvarni pad metka iz Acinog 30-06 koji je upucan na nula metara na udaljenosti od 300m, nekih 35 cm. Zavisno od težine zrna, punjenja, dužine cevi, koraka žleba i još nekih faktora, pad zrna određenog kalibra može varirati i ova vrednost je uzeta kao pretpostavka. U pronalaženju te vrednosti  ne treba se oslanjati na balističke tablice nego strelac mora sam na terenu da utvrdi stvarni pad zrna na određenim udaljenostima.

E, zamislimo sada da je naš junak Aca obučeni snajperista koji u slobodno vreme lovi divokoze u planinama. Njegov metak završava tamo gde poželi ali do pravilne putanje metka mora se preći trnovita staza. Evo šta treba znati za apsolutno precizan hitac.

1.Upucan na 200m karabin u 30-06 na 300m “gubi” 20 cm.

  1. Stvarni pad zrna tog kalibra na 300m je 35cm

3.Korekcija ugla od 45 stepeni iznosi .293

Očigledno je da je razlika u padu zrna između upucane cevi na 200 metara i one na nula metara nekih 15 cm. Da bi eliminisali taj problem račun je sledeći;

Prvo se uzima u obzir stvarni pad zrna i množi sa faktorom korekcije ugla.

35cm x 0.293 =10.255 cm

Zatim se od “upucanog pada” na 200m , a koji je 20 cm oduzima dobiven iznos.

Dakle;

20 -10.255=9.774

Ovim “komplikovanijim” i proširenijim računom dobili smo razliku od oko 10 cm za razliku od onog od 20 cm koji smo dobili primenom samo kosinusa.

Strašno zar ne? Možda jeste za nekoga kome je to profesija ali za prosečnog lovca koji iz prosečnog karabina na 300m i onako pravi “share” od 10-ak cm to i nije važno. Važno je da shvatimo bazična načela balistike i da na većim udaljenostima i pod većim uglovima uvek nišanimo malo niže.

Opet, u koliko neko zaista želi da kosom hitcu posveti više pažnje i dovede ga do “savršenstva” (zaboravio sam da dodam kalkulacije za brzinu i smer vetra, vlažnost vazduha, pritisak, rotaciju zemljine kugle i pravac o odnosu na strane sveta u kojem će metak biti upućen…ne brinite…vežbajte na terenu koliko je moguće i lovite u granicama mogućnosti) za procenu udaljenosti i uglova biće mu potrebno više od končanice sa podeocima.

Naprostija naprava za određivanje ugla pod kojim se nalazi cev puške je običan uglomer i parče kanapa sa otezanjem na kraju.

Kanap se veže za nulu na uglomeru i otežan na kraju ima funciju viska, tj, uvek će biti u vertikalnom položaju. Uglomer se rukom pridržava uz pušku u liniji sa dužnom linijom cevi i na uglomeru se očitava iznos koji pokazje nit viska u odnosu na ugao pod kojim se nalazi cev. Postoje naprave koje potsećaju na uglomer ali koje na ravnoj strani imaju cevčicu i kazaljku pričvršćenu za nulu.

Nišanjenjem na metu kroz cevšicu kazaljka očitava ugao. Moguće je doći i do modernijih i praktičnijih naprava, takozvani indikatora ugla koji se mogu montirati direktno na pušku ili optički nišan koji ima zanemarivu težinu i gabarite.

Preporučljivo je svakom lovcu koji je u mogućnosti  da odvoji desetak metaka da  sam na terenu pokuša da izvede”kosi hitac” i tako bar delomično dobije sliku putanje zrna iz karabina kojeg poseduje.

Ako ne zbog iskustva više ali svakako za slučaj da se poneki san i ostvari.

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here