KRAVLJE LUDILO I KOD JELENA U EVROPI

0
244

losOblik kravljeg ludila koje pogađa irvase i jelene širi se zapadom Severne Amerike i Kanade. Vlasti su potvrdile slučajeve bolesti u krdima, koja će sada biti uništena. Oblik kravljeg ludila kod sobova ima kraticu CWD (engl.), a bolest je nađena najpre kod jelena, a potom kod irvasa. Postoje i izveštaji o prvom slučaju bolesti i kod mazgi.

Ludilo irvasa slično je kravljem ludilu koje uzrokuju mutirani proteini zvani prioni u mozgu. Bolest može imati znatne ekonomske posledice – jeleni se uzgajaju radi vrlo cenjenog mesa i trofeja, a irvasi- sobovi se takođe uzgajaju na farmama radi njihovih velikih, kao baršunom presvučenih rogova koji se izvoze u Aziju. Pored toga, jeleni i sobovi su deo multimilionske industrije lova u Sjedinjenim Državama. Budući da nema testova na živim životinjama, svi jeleni i sobovi iz istog krda biće uništeni, a takođe i divlje životinje koje žive u blizini farmi.

U martu ove godine u Norveškoj kod irvasa ( Rangifer tarandus tarandus ) i losa (Alces alces) otkriven je prvi slučaj od (CWD chronic wasting disease). Ovo je prvi slučaj ove bolesti kod irvasa i uopšte  prvi slučaju CVD u Evropi.

U očekivanju potvrde CWD slučaja u Norveškoj CWD je ograničena u Severnoj Americi, gde je potvrđena u 23 američke  država i dve kanadske provincije. Slučajevi bolesti je otkriveni  su Južnoj Koreji, ali ovi slučajevi se odnose na uvoz subklinički zaraženih cervida iz SAD. Maksimalni period inkubacije nije poznat, većina slučajeva CWD dođe kod životinja starosti od 3 do 7 godina, kod većine zaraženih životinja znaci CWD javljaju se u trećoj godini života. Sekret su najčešći izvor širenja infekcije među životinjama. CWD, prioni se izlučuju u urinu i pljuvački zaraženih životinja u pretkliničkoj fazi bolesti a transmisiom preko majke na fetus.

Mere na nivou EU koordinira Evropska komisija. Komisija je tražila od EFSA da da mišljenje o tome da li je potrebno u zemljama koje imaju jelene i losove  uvesti obavezni monitoring bolesti i, ako jeste, koliko uzoraka treba biti testirano. Očekuje je se da  EFSA inicijativu usvoji u decembru 2016, a zavisno od ishoda ovog mišljenja, Evropska komisija će odlučiti da li će u 2017. početi razgovore sa zemljama članicama o uvođenju usaglašenih zahteva službene kontrole u državama članicama. Ako se to desi, tu će učestvovati aktivno lovačke organizacija u državama članicama.

Kako saznajemo u Sloveniji i Hrvatskoj se već usvojeni pravilnici koji regulišu obavezno praćenje ove bolesti a FACE je već dao instrukcije o načinu uzimanja urina kao i načinu dostave za pregled i analizu.

J.T.

NEMA KOMENTARA

POSTAVI ODGOVOR