Lovački KARABINI: JEDAN ZA SVE ILI SVE U JEDNOM

0
5984

 

    Piše: Predrag Đurđev

Uz kategoriju univerzalnosti obavezno je išla i kategorija solidarnosti imaoca da se isti mora pozajmiti lovačkom udruženju za potrebe odstrela. Može se slobodno reći da je u konkretnom domaćem slučaju bila iznuđena univerzalnost. Dakle ovi kriterijumi su važili u Srbiji  a kakvi kriterijumi su postavljeni i zahtevani za  pravi „all raund“ kalibar ili jedan kalibar za sve, izvan domaćih granica u idealnim uslovima?! Pod idealnim uslovima se podrazumeva da nema administrativnih ili tržišnih ograničenja. U zavisnosti kome bi postavili pitanje dobili bi različito tumačenje šta je to univerzalni kalibar. Za evropljane, (u koje i mi spadamo, samo da se podsetimo) pod univerzalni kalibar potpali bi svi oni koji su sposobni da sa odgovarajućim punjenjem, jednim preciznim hicem, mogu odstreliti divljač od veličine divokoze ili srndaća do mrkog medveda. Pri tome puška mora biti relativno laka /ne i prelagana/ da je kalibar dovoljno „elastičan u korišćenju raznih gramaža zrna i da mora pokriti odstrel sve evropske divljači uz prihvatljiv trzaj. Gledano kroz biomasu lovine, raspon efikasnog dejstva bio bi u opsegu od 20 do 300 kilograma (skoro odnos 1:10). Naravno da kalibri koji su idealni za laganu i mekanu divljač, u slučajevima kad se puca na krupnu divljač, moraju imati metak odgovarajuće konstrukcije i mase uz striktno gađanje vitalne regije. Svi ozbiljni svetski autoriteti se slažu da je jedan univerzalni kalibar iznuđeno rešenje ali…koji odabrati ako se ide na teren gde je mogućnost odstrela od igle do lokomotive.

Pomenuli smo kriterijume za odabir. Da ne zaboravimo, takođe važan kriterijum je sama putanja-trajektorija zrna. Što je ravnija, odnosno što je bliža zamišljenoj pravoj liniji između oka, nišana i mete, taj kalibar ima veći potencijal za precizne pogotke. Samim tim raste i brojnost  situacija u kojima može biti upotrebljavan. Tako da se može koristiti od bujnih ravničarskih šuma gde se puca na kratkim rastojanjima do visokoplaninskih alpskih vrleti gde se upućuju hici na granici krajnjeg efikasnog dometa, uz sve zamke kosog hica, vetra i razređenog vazduha. Da podsetimo, sa jednim karabinom/kalibrom, univerzalne namene, bićemo u prilici da pucamo od 30-300 met. Ovako postavljeno stanje stvari uslovilo bi da se na donjem kraju lestvice pojave 6.5 milimetarski (dia .264) kalibri kao minimum dok na suprotnoj strani 8 milimetrski kalibri (dia .323) bi bili plafon. Izabrani razred ispunjava u potpunosti enrgetski potencijal neophodan da paleta zrna koju kalibar može poneti efikasno odstreli gore pomenutu divljač, mase od 20 do 300 kilograma. Čak bi mogla i da napravi izlet u afrički lov na antilope tanke kože čija je masa tu negde oko 250-300 kilograma. Podrazumeva se da će u takvom lovu biti upotrebljena zrna odgovarajuće konstrukcije. Optika adekvatnog uvećanja se takođe podrazumeva.

Lista mogućih ,,univerzalaca,,

Na prvi pogled nije neka nauka napraviti listu univerzalnih kalibara raspona od 6.5 do 8 milimetara. Bojimo se da bi puko nabrajanje izmešalo babe i žabe. Zbog toga je najbolje posegnuti za fabričkim listama najčešće punjenih ,,živih,, kalibara ovog opsega. Zapravo oni koji su najzatupljeniji na svetskoj listi. U njima su podjednako uvrsteni stogodišnji kalibri, nešto mlađi magnumi i najmlađa čeda mode šort-kratki magnumi. Ako se ukrste fabričke liste ozbiljnih fabrika širom sveta dolazi se do liste sledećih kalibara :

6.5×55 SE, 6.5×57, .260 Remington, 6.5mm Remington Magnum, 6.5×68, .264 Winchester Magnum, .270 Winchester, .270 WSM, .270 Weatherby Magnum, 7mm-08, Remington, 7×57 Mauser, 7×64 Brenneke, 7x65R, .280 Remington, 7mm WSM, 7mm Remington Magnum, 7mm Weatherby Magnum, .300 Savage, .308 Winchester, 7.62x54R, .30-06 Springfield, .300 WSM, .300 Winchester Magnum, .300 Weatherby Magnum, 8x57JS, 8×64 i 8x68s. Od nabrojanih 15-ak kalibara mogu proći i na domaćem terenu. Ostali su manje više egzotika a za pojedine teško da je prosečan domaći lovac ikada i čuo. To i nije tako loše obzirom na administrativna i tržišna ograničenja. Ako bi i dalje uslovljavali ove kalibre faktorima poput dostupnosti u puškama različite konstrukcije i težine, prijatnim trzajem i sl. opet bi se sve vrtelo oko brojke od 10-ak kalibara užeg izbora i petnastak u proširenom izdanju. Svi „all raund“ kalibri bi trebalo da ispoljavaju afinitete prema većini  tipova oružija. A tek tu je prava muka u svetskim razmerama. Zapravo, u čemu je caka…

Pored obrtno čepnih postoje i slajd/pamp ekšn, lever ekšn, poluatomatske, prelamajuće i druge konstrukcije. Toliko obilje dostupnih konstrukcija samo muti vodu pogotovo ako se udruži sa modnim trendovima. Zbog toga se moramo zadržati na obrtnočepnim konstrukcijama i poluautomatima uz neku prelamajuću konstrukciju na domaćem terenu Evrope. Namerno, neće se praviti paralela između kalibara sa militarističkim poreklom i  čisto lovačkih kalibara jer u tom slučaju isluženi vojnici bi bili u blagoj prednosti. Dakle odbacujući egzotiku, sužena lista evropskih miljenika za „all raund “ kalibara svodila bi se na : 6.5×55 (57) R, .270 Win., 7×57(R), 7×64 (R), 7mm Rem. Mag., .308 Win., 7.62x54R, .30-06 spr., .300 Win. Mag., i  8×68 uz po neku rezervu sa klupe.  Na prvi pogled uočava se mešavina anglosaksonskih, evropskih i nezaobilaznog baćuške kao mirođije za čorbu. Dežurni skeptici na ovu konstataciju bi sigurno dodali da je ostao SSSR i da Tile nije rekao “Ne” Staljinu, sva ova priča bi bila čisto teoretisanje… jer u celom Istočnom bloku najbolji  univerzalni kalibar bi bio 7.62x54R ! Što i nije daleko od istine. Tek zadnjih dvadestak godina paleta lovnih kalibara u zemljama bivšeg SSSR-a beleži porast. Do perioda pre Perstrojke 80-ih godina svi civilni ,,lovni,, kalibri su se mogli nabarajati na prste 2 ruke . Državni “all raund” je bio 7.62x54R uz koji je stidljivo pridodat odlični 7.62×51 (.308 win) . Posle mnogo zahteva da navedeni univerzalci ne mogu da se izbore sa opasnim zverinjem u ispomoć je pozvan Brenekov teškaš 9.3×64 da reši situaciju i da poboljša skor između medveda i lovaca koji je bio u blagu korist medveda vs. lovaca sa ona dva “all raund”-a. Ako je nekadašnje stanje u Srbiji okarakterisano kao iznuđena univerzalnost, onda se ova sovjetska može mirne duše okarakterisati kao prisilna univerzalnost.

Favoriti

Svaki Ciga svoga konja hvali ! Kad bi ovaj tekst pisao neko preko Velike bare, na listi najboljih “all raund” univerzalaca sigurno bi se našli .270 Winchester, 7mm Remington Magnum, .308 Winchester, .30-06 Springfield i .300 win mag.. U odbranu tog stava sigurno bi potegao argumente da su to dobri provereni univerzalni kalibri, u relativno lakim puškama, koji podjednako dobro rade u svim tipovima oružja, ne udaraju puno po ramenu a municija se može naći na svakom koraku na celoj planeti. Što je tačno. To su i osnovne karakteristike „all raund“ kalibara. Sigurno bi bio i ponosan što su to proizvodi najjače svetske ekonomije i kulturno dominantne sile koja teži da nametne svoje proizvode i svoju ekonomiju ostatku sveta. U slučaju da se na Oktobar Festu u Minhenu vodi slična debata, favorite bi zasigurno između dve ture piva i kobasica bili 6.5×57, 6.5×68, 7×64, 8×57, 8×64 i 8×68 uključujući R verzije. Palo bi i obavezno pljuvanje na kolege preko bare pominjanje doprinosa svetskoj baštini od strane germanske rase…U zemlji Srbiji, gde svako ima svoje mišljenje i ubeđenje, situacija je slična kao kod pomenutih saksonaca i germana. Jedino što bi mi to umešali. Domaći lovac taj izbor bi suzio na 7×64, 8×57 i 30-06 uz obavezno pominjanje da smo se sa Švabama tukli dvaputa a sa Amerikom  jedared. Kolege iz Afrike u univerzalce dodali bi  9.3×62 i .375 H&H jer su te puce tamo tome i namenjene. I priči nikad kraja.

 

I šta sad…

Da, i šta sad… U naslovu ovog teksta stoji da se ovaj izbor vrši po principu “iz mog ugla” ili ti iz ugla autora ovog teksta. Ma koliko želeo da budem objektivan, da po postavljenim kriterijumima izvršim  pravičan izbor, na sebe preuzimam prosto nemoguć zadatak. Hteo-ne hteo, uvek se mora doći do kompromisa i afiniteta. U tom smislu, svoj izbor sam suzio na pet kalibra koji u potpunosti ispunjavaju postavljene zahteve za pojam “sve i svašta”. Pa nek’ mi lovačka javnost sudi.

Kratka lista bi sadržala sledeće kalibre. .270 win. 7×64, 7 rem. mag, .30-06 spr i .300 win.mag.

Kada se  malo poostre kriterijumi po pitanju trzaja, dostupnosti raznovrsne municije, rada i zastupljenosti u različitim konfiguracijama oružja, opšte univerzalnosti za evropske potrebe, superiornost sa lakšim zrnima i klimatske promene…  knjiga je spala na na dva slova.  Na .270 win. i 7 rem. mag. I tu sam se našao na muci. Pisac ovih redova je poznat kao veliki ljubimac lika i dela .270win. Drugovanje sa njime je samo potvrdilo zašto ga pominju u svakoj anketi na svetskom tronu u “top tri” kalibra. Međutim, u ovoj analizi, gde se traži “jedna puška-jedan kalibar za sve”…prednost dajem 7mm. Rem. magnum-u.

Posebno obrazloženje mog izbora se svodi na jednu rečenicu… 7 Rem. Mag  može sve isto da uradi kao i .270 win. ali sa 5-10 % težimm zrnom. I to je dovoljno obrazloženje. Od viška glava ne boli a naročito daje samopozdanje strelcu kod odstrela telesno krupnije divljači. I naravno, ma koliko se trudio da budem objektivan, teško da se svi mogu složiti sa tim. Ovakav  tekst po pravilu izazivaju podeljene reakcije, osećanja  ali i analize. Nije ni čudo, toliko postoji kalibara koji su slični kao balistički blizanci ili dovoljno različiti a upotrebno jednaki. Svako ima svoje mišljenje.

I kao što rekoh.. sad nek’ mi lovačka javnost  sudi. Sam sam kriv.

 

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here