LOVAČKI ŠTAP- Realna potreba ili prestiž!?

1
2065

Piše:  Marko Milojković dipl.ing.

Često smo u prilici da slušamo o trofejnim jelenima i srndaćima koji su otišli, jer u retkoj i teškoj situaciji za pucanje nismo imali dobar oslonac a adrenalin radi svoje…

marko lovPucanje iz ruke moze biti veoma efikasno na kracim distancama, ali  neke situacije zahtevaju pucanje sa većih daljina, kada nam je potreban dodatni oslonac. Retke su prilike da uvek mozemo da čučnemo ili sednemo na zemlju i tako ostvarimo stabilan stav za pucanje!

Danas skoro da nema lovca na visoku divljač koji u svojoj lovačkoj opremi nema lovački štap. Osnovna namena štapa je da služi kao oslonac pri pucanju a pre svega kao pomagalo pri pešačenju i penjanju u planinskim uslovima.

Lov pretragom ili pirsch (jedan od najatraktivnijih lovova ) u okolnim zemljama prosto nije zamisliv bez ovog dela lovačke opreme, čak je u nekim lovištima i obavezan.

Lovački štap ili pirschstock može biti iz jednog ili više delova. Takođe postoje štapovi sa dva ili tri kraka (bipodi, tripodi) sto zavisi od proizvođača i namene.

Za planinski lov se najčešće koristi jednokraki štap iz jednog ili dva dela zbog stabilnosti, jer često služi i kao oslonac pri samom kretanju, najčešće na strmim terenima u lovu na divokoze. Ranije  je štap pravljen od leske ili drena a danas kada su na raspolaganju laki metali i razne legure, štapove od leske zamenjuju neki savremeniji.

Štap-oslonac od leske ili drena se najčešće pravi ručno. Najpre treba naći pravi komad drveta pa zaboraviti  na njega (ostaviti u zaseni) godinu dana i dozvoliti mu da se na prirodan način osuši. Pri tom treba voditi računa da ga u fazi sušenja ne oštete insekti,što se često dešava. Nakon što se štap osušio krati se na potrebnu visinu (po meri korisnika-lovca).

Na primer, najjednostavnije rešenje za pravljenje trokrakog štapa je da dva dela treba da budu visine pucača, treći je potrebno da bude kraći oko pet centimetra. Sva tri dela će te spojiti  rastegljivim kanapom (može se iskoristiti i stara unutrašnja guma od bicikla) desetak centimetara niže od vrha. Ovakvi štapovi su najstabilniji za upotrebu i najisplatljiviji za pravljenje u kućnoj radinosti.

U Austriji i Nemačkoj se koriste duži štapovi, jer lovac puca tako što obuhvati štap jednom rukom a pušku osloni na palac iste ruke. Tada je eliminisano pomeranje puške po visini, dok je  kod dvokrakog štapa  eliminisano  pomeranje po visini i levo-desno što daje mogućnost za pravilno plasirani hitac.

U ravničarskim terenima se najčešće koriste štapovi koji imaju tri kraka (tripodi) zbog pucanja na većim rastojanjima. Pored ovih postoje i kratki štapovi koji se koriste za pucanje sa stolice ili ležećeg stava.Štapovi novije generacije se rasklapaju i sklapaju teleskopski i lakši su za nošenje u lovu. Mada kod naših lovaca ovaj deo lovacke opreme nije čest ipak se nađe po neki zadovoljni korisnik.

slika za tekst 4 Spoj štapa- oslonca za pucanje (kod dvodelnih) mora biti čvrst i od kvalitetnog materijala, najčešće je to čelik, mesing ili aluminijum koji je najlakši. Svaki deo ima unutrašnji i spoljašnji navoj kako bi se sklopio štap. Na kraju štapa  (deo koji ide u zemlju) postavlja se šiljak od tvrdog metala na koji se po potrebi stavlja gumena kapa zbog eliminacije zvuka koji udarajući u kamen ili tvrdu podlogu  metalni vrh pravi. Vrh štapa može biti prirodna račva od drveta od kog je štap napravljen ili se može postaviti parče odbačenog rogovlja jelena ( nadočnjak ili srednjak) ili srndaća kao ukras..

Mnogi lovci naslanjaju pušku  na tu račvu  prilikom pucanja sa štapa. Oslanjanje puške  na rog može dovesti do oštećenja kundaka pa se tada preporučuje oslanjanje na palac šake.

Štapovi stranih proizvodjača na sebi imaju presvlaku od gume ili sundjera kako nebi došlo do habanja oružja. Najkvalitetnijie štapove novije generacije pravi nemačka firma KNOBLOCH -JAGD. Štapovi se prave od legure aluminijuma sa antišok spojevima i teleskopskim izvlačenjem krakova. Na mestu oslonca za pušku oblozeni su sunđerom. Postoji više varijanti štapova ove firme: jednokraki, dvokraki, trokraki, zatim u mini varijanti itd

Lično smatram da je mnogo draži štap dobijen od lovočuvara ručno napravljen nego neki iz renomiranih svetskih kataloga. Postoje razlicite kreacije kada je pravljenje ovog dela lovačke opreme u pitanju. Mnogi majstori koriste jasen za oslonac a zatim dodaju rog i spojeve. U Srbiji pored lovocuvara iz poznatih lovista  postoji jos nekoliko proizvodjača ovakvih štapova.

Spojevi kao i ceo štap se mogu rezbariti a na rogu može biti postavljen monogram lovca. Lepo upakovan u futroli od kože  mnogi smatraju pravim poklonom za prijatelja ili kolegu lovca.

Lov u Africi je nezamisliv bez oslonca za pucanje, zamislite da promašite bivola na svega dvadesetak metara … mislim da nimalo nije prijatno čak u dosta slucajeva moze biti pogubno po lovca.

Trofejni odstrel zahteva oštro oko i mirnu ruku koja u kombinaciji sa dobrim osloncem skoro uvek daje rezultat.

Mnogi ce reći da je to stvar navike ili prestiža, ali kako težimo da kulturu lova učimo od Austrijanaca i Nemaca nadam se da neće biti teško da i ovu ‘’naviku’’ usvojimo od njih.

Marko Milojković dipl.ing.

1 KOMENTAR

  1. Šira upotreba ručnih raketnih bacača sa samonavođenim projektilima u lovu mogla bi potpuno da potisne upotrebu štapova za pucanje.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here