MOMČINA i LOVAC I U DEVEDESETPRVOJ

0
367

dsc_0149Rođen je davne 1926 godine u Venčanima kod Aranđelovca, postao lovac 1950 godine, dve decenije bio je predsednik svoje lovačke sekcije, pet puta je odlikovan ordenjem Lovačkog saveza Srbije, nikada nije kažnjavan, i danas lovi, redovno je u lovištu, pun je života i naravno lov i druženje sa lovcima je svetinja bez koje se ne može.

To je Radoslav Radovanović, lovac iz Venčana i član Lovačke sekcije Venčane koja u sastavu Lovačkog udruženja „Bukulja“ Aranđelovac. Zatekli smo ga u Lazarevu gde su pobratimi slavili 70 godina postojanja lovačkog društva. I tu je primio priznanje.  I eto prilike da ga pitamo za neke recepte, naravno one životne. Ali prvo se pohvalio da je u Lazarevu tridesetdrugi put, svake godine dolazi da lovačku sreću oproba u vojvođanskoj ravnici. Pa i sa činjenicom da je davno, davno u Novome Sadu učio krznarski zanat. A drugi recepti.

–  Čovek mora biti uvek zadovoljan a moje zadovoljstvo sam uvek nalazio u lovu, vitalan sam samo zbog lova i odlaska u njega. Zato slobodno i mogu reći da sam u svom životu najbolje i najlepše trenutke doživeo u lovu i sa lovcima. Možda me baš zato slušaju pa i pomalo uče od mene mladi lovci. I moram priznati, poštuju me, kaže za Lorist živahni Radoslav Radovanović.

Za kraj zapitasmo ga u čemu je tajna da čovek i tim godinama ostane mlad, vitalan i zdrav. Odgovor je bio kratak.

– Imali bolje kombinacije, lov, žene i vino…valjda sam bio jasan, reče nam za kraj Radoslav.

Pa neka nam još dugo poživi uz lov, vino i….

J.T

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here