Piše: Goran Puhar dipl.ing

Pesticidi su neodvojivi deo modernog života i moderne poljoprivrede. Koriste se u domaćinstvima, komunalnoj higijeni, poljoprivrednim površinama… Sigurno je da bi količina hrane koja bi se eventualno proizvodila bez pesticida bila mala i nedovoljna da prehrani naraslo svetsko stanovništvo.

Obično je mišljenje među lovcima, pa i lovnim radnicima o uticaju pesticida u poljoprivredi negativno, mada postoje i drugačija mišljenja. U ovom tekstu ću pokušati da približim opasnosti od upotrebe pesticida u poljoprivredi, kako bi eventualne štete na divljači bile manje. Ovo pre, jer znam da se mnoge kolege lovci nalaze i u ulozi neposrednih izvršilaca poljoprivrednih radova, a samim tim i korisnika sredstava za zaštitu bilja.

Bilo kako bilo, trovanja na divljači bi mogli podeliti u direktna (zadesna) i indirektna ili negativna dejstva sredstava za zaštitu bilja koja svojim delovanjem prouzrokuju loše posledice po životni prostor, a samim tim i po zdravlje i život divljači.

DIREKTNA TROVANJA

Nejčešće se dešava da su to trovanja rodenticidima ili sredstvima za suzbijanje štetnih glodara (miševa i pacova). U jesenjem, zimskom i ranoprolećnom periodu vrši se suzbijanje miševa na pšeničnim poljima i starim (etabliranim) lucerištima. Ova trovanja su najčešća na srnećoj divljači, fazanima i zečevima. Sredstva koja se tu koriste su najčešće gotovi-fabrički mamci na bazi cink-fosfida ili nekih antikoagulanata (varfarin, kumatetralil…). I jedni i drugi se koriste tako što se stavljaju direktno u rupe miševa. Obično je to težak i mukotrpan posao, pa se često desi da nesavesni radnici sa nedovoljno kontrole, ostave mamce van rupa na površini zemljišta. Istovremeno, svaki pokušaj izrade kojekakvih depozitora mamaca nije bio dobar, jer su bili skoro neupotrebljivi i nisu zaživeli u praksi. Pošto su mamci napravljeni tako što se aktivna materija nanese najčešće na zrna pšenice, divljač često pojede te mamce misleći da je to slučajno rasuta hrana i tako dolazi do trovanja.

Ako su mamci na bazi cink-foffida smrtnost otrovane divljači je obično velika i brza. Otrovane jedinke srneće divljači, fazana i zečeva će se u tom slučaju naći na parceli gde su cink-fosfid mamci i korišćeni ili u njenoj neposrednoj blizini. Dovoljno je svega nekoliko minuta za njegov letalni efekat.

Ukoliko su mamci, pak, na bazi nekih antikoagulanata, simptomi trovanja će se videti nakon nekoliko dana. Ovi rodenticidi izazivaju sprečavanje koagulacije krvi kod toplokrvnih životinja, pucanje perifernih krvnih sudova i obično se letalni efekat dobija zbog unutrašnjeg krvarenja. Na otrovanoj divljači se ti efekti vide kao krvavi tragovi oko analnog otvora i oko zuba. Kod trovanja glodara antikoagulantima, pošto deluju odloženo i po nekoliko dana, što opet zavisi od količine unetih mamaca, u periodu delovanja miševi se slobodno šetaju poljima pod dejstvom otrova-antikoagulanta, deluju umrtvljeno, usporeno i lak su plen lisica i često orlova mišara. Ukoliko ovi predatori pojedu otrovane miševe, i oni će se sami otrovati. O takvim vrstama trovanja je bilo dosta primera na teritoriji Vojvodine.

Jedini spas od ovih trovanja je koristiti mamce za miševe striktno po uputstvu za korišćenje, koje se nalazi uz svako originalno pakovanje, a najvažnije je stavljati ih direktno u rupe i te rupe zatrpati nogom, a nikako ih ostavljati na površini zemljišta.

Druga direktna trovanja su ona koja se dešavaju prilikom ili neposredno posle aplikacije pesticida. Ona obično nisu letalna, ali prouzrokuju taj kumulativni efekat koji može dalje dovesti  do određenih promena na divljači. Tu su najopasniji insekticidi, mada je uredbom ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede najveći broj njih od 2014. godine stavljen van upotrebe. Tu spadaju najotrovniji organofosfatni i karbamatni insekticidi koji su, kažem, srećom po divljač zabranjeni.

Zadesna ili direktna trovanja su bila česta u vreme prolećne setve, pogotovo kukuruza koji je bio zaprašen insekticidima protiv insekata koji u zemljištu oštećuju seme i kllcu. U proteklim godinama jedan od najčešće korišćenih insekticida u tu namenu je bio Furadan. Njegova karakteristika je bila vrlo visoka otrovnost (otrov iz prve grupe ortova) koja se karakterisala visokom otrovnošću na ptice. Ukoliko seme kukuruza tretirano ovim insekticidom, najčešće ljudskom nepažnjom i bahatošću, neretko i namerom, ostane na uvratinama, atarskim putevima ili na bilo koji drugi način na površini zemlje, potrebno je mali broj zrna za smrt fazanske divljači. U proteklim godinama to je bio glavni uzrok pomora fazana u proleće, baš u vreme kada treba da se reprodukuju. Srećom, od ove godine Furadan ST35 zajedno sa sredstvima iz grupe neonikotinoida i nekim drugima za zaprašivanje semena je zabranjen i to može da bude značajan doprinos obnavljanju populacije fazanske divljači u Vojvodini.

Postoji još primera direktnih trovanja divljači, ali su gore navedena najčešća.

INDIREKTNA TROVANJA

Još jedna loša stvar su i indirektna trovanja od posledica upotrebe pesticida u poljoprivredi.

U poslednjoj deceniji i po je došlo do intenzivnije primene herbicida ili sredstava za suzbijanje korova. Sela su nam stara, nema ko da kopa njive, a uređenost odnosa u robnoj poljoprivrednoj proizvodnji jednostavno nameće takav način privređivanja. Ovo ima za posledicu izmenu slike vojvođanskih atara i njiva. Sve je manje korova u pšenici, kukuruzu, soji i suncokretu. Skoro bukvalno, možete zapaziti samo zemlju i usev. Ovo povlači dve posledice. Spontani korovi koji su bili deo ishrane srneće divljači a pogotovo zečeva nestaju iz atara. Nema, ili je premalo muharika koje će doneti toliko potrebno seme jarebicama, prepelicama i fazanima. U isto vreme izgubio se i veliki broj drugih korova koji su bili deo ishrane divljači. Drugi deo problema je što se na taj način gubi i mesto za život i skrivanje fazanske i druge divljači, jer u golom usevu su lak plen.

Poseban problem je upotreba totalnih herbicida na bazi glifosata u strništima, koja su oduvek, prorastanjem korova, bila značajan rezervoar hrane za zečeve. Možda razloge drastičnog pada populacije i malog prirtaštaja zeca treba tražiti u njegovom ”gladovanju” usred žitnice Evrope, a iz navedenih razloga. U isto vreme u mnogome se remeti lov i dopunska ishrana prepelica na takvim strništima jer izgledaju kao vatrom spržene površine.

ŠTA DALJE I KAKO

Može se još toliko toga reći poznatog i manje poznatog, ali naravno, uvek treba gledati šta rade komšije i šta dalje?

Poznato je da je recimo tržište pesticida u mnogim Evropskim državama razvijenije nego naše i da je upotreba pesticida kod njih intenzivnija po jednom hektaru. Istovremeno, podaci koje dobijamo iz susednih zemalja nam govore da je recimo, broj srneće divljači mnogo veći po jedinici površine uz mnogo intenzivniju hemizaciju u poljoprivredi. Kako je to moguće? Gde mi to grešimo?

Razloge treba tražiti u nama samima.

Uređenost zakonskih propisa kod registracije preparata mora biti jedan od prioriteta buduće vlade i još važnije je obezbediti primenu u praksi tih propisa. Trenutno, na Srbiju se, na žalost, gleda kao na zemlju koju očekuje najveći posao u uređenju zakonskih regulativa u primeni i upotrebi sredstava za zaštitu bilja.

Preporuka korisnicima sredstava za zaštitu bilja bi bila da koriste sredstva za zaštitu bilja u skladu sa uputstvom, u usevima, u vreme, u dozi i nameni koja je propisana. Ukoliko niste sigurni u upotrebu, obavezno treba kontaktirati proizvođača ili područnu stručnu službu. Ja znam da se kod nas u poljoprivredu i fudbal svi razumeju, ali nije na odmet konsultovati stručnjake za zaštitu bilja.

Evropske države uveliko rade i dosta su postigle na razvoju poljoprivrede, gde se koncept zasniva na tom održivom razvoju. Mnogo se vodi računa o uticaju pesticida na životnu okolinu i posledice po živi svet i po čoveka.

Pitamo se gde smo mi u odnosu na Evropu? Dovoljan je podatak da se oko 60% sredstava za zaštitu bilja koji se koriste kod nas ne smeju koristiti u Evropskoj uniji. Na žalost, ne smeju se koristiti ni u Albaniji. Ministarstvo poljoprivrede i uprava za zaštitu bilja najavljuju dugo očekivane izmene u primeni zakonske regulative kod registracije i upotrebe pesticida.

Postoji još jedna karakteristika, vrlo izražena poslednjih godina koja u mnogome utiče na ponašanje i brojnost divljači kod nas. To je globalno otopljavanje, zajedno sa posledicama koje nam donosi. Povećanje srednje godišnje temperature, koje je značajno, doprinosi razvoju i opstanku pojedinih, novih štetnih organizama, pre svega fitopatogenih gljiva kojih do sada lili nismo imali, ili ih nismo imali u toj meri i sa tim posledicama. Svedoci smo značajne pojave aflatoksina poslednjih godina, kao samo jednog od mnogih pratilaca otopljavanja. Divljač tu svakako nije zaobiđena, jede hranu sa naših njiva i na taj način dolazi u kontakt sa tim mikotoksinima. Konkretno, aflatoksini direktno utiču na reproduktivnu sposobnost jedinki. Moguće je da jedan od uzroka smanjenog graviditeta srna i brzog opadanja populacije zeca treba tražiti i u toj činjenici.

Ovo je svakako, bio kratak i sažet osvrt na jednu temu o kojoj bi trebalo mnogo više voditi računa, jer sigurno, svojim uticajem i posledicama po divljač to svakako zaslužuje. Na nama lovcima je i zadatak da na svakom mestu, svako u svojoj moći, kad god je to moguće, da svoj doprinos pravilnoj upotrebi pesticida kako bi štete bile što manje, a naša lovišta bogatija i zdravija. Nadam se da će i ovaj članak doprineti boljem poznavanju situacije i ukazati na rizike primene sredstava za zaštitu bilja i poslužiti kao inicijativa za dalja istraživanja.

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here