Politika: Од вируса „западног Нила” преминуо мушкарац из Ковина

0
706
Оболело још двоје људи од грознице коју преносе инфицирани комарци, а болест је регистрована у Јужнобанатском и Мачванском округу
Аутор: Д. Давидов Кесар – М. Бракочевић понедељак, 01.08.2016.

Клиника за инфективне и тропске болести (Фото Д. Ћирков)

Мушкарац стар 81 годину из околине Ковина прва је жртва вируса „западног Нила” ове године у Србији. Од грознице коју преносе инфицирани комарци оболело је још двоје људи, саопштио је Институт за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”. Сем у Јужнобанатском, болест је регистрована и у Мачванском округу. На Клиници за инфективне и тропске болести Клиничког центра Србије налази се особа код које се овај вирус прво појавио, али како каже др Горан Стевановић, директор болнице, пацијент је у добром стању и није животно угрожен.

– Прва жртва није преминула у нашој болници. Код нас се доводе пацијенти из Београда, али и из унутрашњости када тамошњи лекари процене да је у лечењу потребна додатна помоћ, углавном око тежих случајева – истиче др Стевановић.

Да би случај инфекције вирусом „западног Нила” био потврђен код пацијента уз испољену клиничку слику, неопходно је да се потврди присуство одговарајућих антитела у ликвору код оболелог.

Вирус у Србији званично четири године

„Западни Нил” је 1937. године откривен у Уганди. Код нас се болест региструје од 2012, од када је први пут доказана инфекција, после набавке тестова. Вероватно је и раније постојао вирус „западног Нила”, али није детектован. У зависности од временских услова, животни век комараца у природи је од две до три недеље у летњем периоду.

Вирус се преноси на људе преко убода инфицираног комарца, који постаје заражен онда када уједе птицу која носи овај вирус. Болест, подсећа професор др Драган Делић, са инфективне клинике КЦС-а, не може да се пренесе са једног на другог човека, а највећи број људи и не зна да је имао овај вирус, јер га је „прележао” на ногама.

– Око 20 одсто оболелих има само благо повишену температуру, болове у мишићима, осећа малаксалост, док једна од 150 инфицираних добије тешку форму болести, као што је упала мозга или менингитис, а први симптоми могу бити поремећај свести, конфузија, некоординација покрета… Неки западну у стање коме, а има и случајева да се пацијенти прикључују на респиратор јер не могу самостално да дишу. Од 12 до 18 одсто оних пацијената који имају најтежи облик болести изгубе живот због овог вируса. Најчешће су то старији од 65 година који већ имају неко хронично обољење, дијабетес, срчану или бубрежну болест – објашњава др Делић.

Једини антивирусни лек је заштита од уједа комараца. Инкубација траје до две недеље, што значи да особа већ трећег дана после убода комарца може да добије симптоме болести. Болест траје од три до шест дана.

– Реално је очекивати да ће се повећавати број оболелих јер је летњи период када има више комараца. То није ништа необично. Највише оболелих имали смо 2013. године када је забележен вирус „западног Нила” код 180 људи који су имали тешку форму обољења – подсећа др Делић.

Вирус „западног Нила” изолован је први пут ове године код комараца у Београду, на две локације – на Јулином брду и Палилули. Добра је вест да су екипе Завода за биоциде и медицинску екологију минулог викенда поновили узорковање комараца са тих подручја. Прве анализе показале су да су комарци са Палилуле и Јулиног брда овог пута „негативни” на присуство вируса, а како најављује др Иван Алексић, из завода, постављање клопки широм главног града биће настављено и у наредним данима.

У Институту за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” подсећају да у Србији има нових локација на којима је идентификован вирус код комараца, што говори о присуству вируса грознице „западног Нила” на широј територији Србије.

– Локалне самоуправе морају да ставе међу своје приоритете и третман комараца. Имамо и податке да један број самоуправа то још није урадио – рекао је др Драган Илић, директор института, подсећајући да је неопходно интензивно третирати комарце и предузети мере заштите од њиховог убода.

– Важна је лична заштита, па у вечерњим и раним јутарњим сатима не треба излазити без дугих рукава и ногавица. Требало би поставити  заштитне мреже на прозоре, из дворишта уклонити места са стајаћом водом и избегавати локације поред бара и река у вечерњим сатима – набраја др Илић.

Izvor: Politika

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here