Prakticni saveti: Upucavanje puške sa optičkim nišanom i ožlebljenim cevima, IDEMO SAMI

0
3225

Piše: Rajko Krnić, dopisnik Lorista iz Australije

Upucavanje ili podešavanje montiranog optičkog nišana u odnosu na putanju zrna ispaljenog iz cevi, je za dobar deo lovaca komplikovana procedura. Često zbog nesigurnosti i neznanja tu proceduru vlasnici novih optika i pušaka prepuštaju “profesionalcima” ili prijateljima koji znaju kako se to radi. Cilj ovog pojednostavljenog tutoriala je da omogući svakom lovcu da to uradi sam za sebe.

Upucavanje je operacija koja se vrši nakon montiranja optičkog nišana na pušku. Prva faza je “grubo”ili “hladno” dovođenje končanice u liniju sa cevi. Za ovu operaciju puška mora biti fiksirana na način na koji ce njeno pomeranje biti svedeno na minimum. Izraz fiksirana nikako ne podrazumeva upotrebu stege i sličnih naprava kako u ovoj tako i u sledećim fazama.

Postoji nekoliko načina da se puška stabilizuje. Za grubo dovođenje končanice u liniju sa cevi dovoljno je da puška leži na dva džaka napunjena peskom ili na način prikazan na fotografiji.     Cela stvar će biti daleko lakša u koliko posedujete tzv. “laserski metak” ili“boresighter”. Radi se o napravi koja izgledom podseća na metak i koja nakon što je aktivirana i ubačena u ležiste metka kroz cev emituje laserski zrak. Za grubo navođenje nije potrebna meta, dovoljna je bilo kakva pozadina (zid, ograda) na kojoj će se videti crvena tačka lasera. Inače, ceo postupak grubog uvođenja se radi na udaljenosti od 20-30m. Ukoliko nemate “boresighter” dovoljno je izvaditi zatvarač i gledanjem kroz cev na pozadini , meti, obeležiti flomasterom tačku koju vidite  kroz cev.

Odstupanja od 10-20mm u ovoj fazi ne igraju značajnu ulogu. Nakon što je određena tačka koja određuje pravac cevi potrebno je dovesti končanicu optičkog nišana na istu tačku-metu. To se vrši pomeranjem končanice po vetikali i hotizontali upotrebom “točkića” koji se nalaze na telu optičkog nišana” Zavisno od prizvođaca optičkog nišana pomeranje “knob-ova” se radi prstima ili u nekim slučajevima novčićem ili odvijačem. Obzirom da su oznake na većini na engleskom jeziku “up i down” znače gore i dole ‘left i right” je levo i desno.

Znači, skinuti zaštitne poklopce na točkićima i pogledati kroz optiku.Tačka na koju će nišaniti končanica u većini slučajeva će biti prilično daleko od tačke koja je pre toga obeležena na meti a koja određuje liniju cevi. Sad treba paziti da se fiksirna puška ne pomera i ako je moguće ne dodiruje nego samo pomeranjem točkića i redovnim proveravanjem pomeranja končanice na pozadini dovesti “krst” na tačku koja određuje liniju cevi. Ne treba insistirati (mada je poželjno) da končanica bude dovedena na “mrtvu tačku” linije cevi. Manja odstupanja neće igrati značajniju ulogu u “vrućem upucavanju.”

Kada je to urađeno, vratite zaštitne poklopce na  točkićima i puška i optika su spremni za strelište.

Pre nego što krenemo sa vrućim upucavanjem reč dve o podešavanju optike.

Na točkićima za podešavanje postoje oznake koje kazuju za koliko će se pomeriti nišanska tačka na određenoj udaljenosti pri okretanju točkića za jedan podeok. Na nekim optikama je jednostavno označeno da jedan click pomera tačku nišanjeja za 1 cm na 100m. Međutim, na većini američkih i japanskih optičkih nišana oznake su malo zbunjujuće. Recimo “1 click= ½ MOA” ili “1 click = ¼ MOA” na 100 jardi ili 90m.

“MOA” znaci “minute of arch” ili u prevodu minut ugla. Da bi znali koliko pomeranje nišanske tačke će izazvati pomeranje točkića za jedan podeok potrebno je znati koliki je minut ugla . Ukoliko je udaljenost do mete 100m, ravnu liniju između usta cevi i centra mete zamislimo kao radijus kruga. Opseg kruga ciji je radijus 100m se računa po formuli (R x2) x 3,14…200×3,14=628m.  Pošto znamo opseg i znamo da pun krug ima 360 stepeni dobiven rezultat podelimo sa 360 628 : 360= 1,74m. Sada znamo da je ugao od jednog stepena na udaljenosti od 100m “sirok” 1,74m. Da bi dobili “širinu” minute ugla podelimo 1740 mm sa 60 (jedan stepen = 60 minuta) i rezultat je 29mm. Dakle, jedna minuta ugla na meti koja je od nas 100m je 29mm. U koliko na točkiću za posešavanje visine i ugla piše da je jedan klik tj. pomeranje za jedan podeok jednak recimo ½ MOA na udaljenosti od 100m onda to znači da ce jedan klik pomeriti tačku nišanjenja za 29:2=14.5 mm na toj udaljenosti. Jedna MOA na 200m iznosi 58mm,a na 300m je 87mm.

Znajući ovo i imajući metu koja ima podeljena polja velicine 2.5 x2.5 cm. lakše i brže će mo dovesti končanicu na “mrtvu tačku”. Sve znamo, sve uštimano i…idemo na strelište.

Prva meta na kojoj se vrsi upucavanje treba da bude na otprilike istoj ili malo većoj udaljenosti od udaljenosti na kojoj je vršeno “grubo” dovođenje u liniju. Obzirom na malu udaljenost i da je optika prilično uskladjena sa linijom cevi, 2-3 metka bi trebala biti dovoljna da se pomeranjem točkića optika dovede u centar mete. Sledeci korak je povećavanje udaljenosti od mete i upucavanje na 100m. Preporučuje se pucanje od 3 metka u grupi sa hlađenjem cevi između grupa.

Grupa od 3 metka ispaljena iz prosečne cevi prosečnog strelca ne bi trebala biti šira od 5-7 cm ..znači 2-2,5 MOA. Što su grupe uže to je određivanje srednjeg pogotka lakše a samim tim i “dovođenje “ končanice na centar mete. Prilično jednostavan metod određivanja srednjeg pogotka je u stvari ctranje trougla čiji su vrhovi rupe pogodaka grupe od tri metka. Određivanjem centra trougla (što je moguće preciznije) izvrši se merenje od njega do centra mete. Na osnovi odstupanja od centra mete korekcijom na točkićima optike se končanica dovodi do centra mete.

U principu dovoljno je pucati 3 grupe po 3 metka da bi se postigao cilj tj. da treća grupa od 3 metka srednjim pogotkom “zatvori mrtvi centar”. Svakako, za takmičarske puške velike preciznosti to nije dovoljno dobro ali ukoliko  prosečan lovački karabin napravi grupu čiji radijus nije veći od recimo 3-5 cm na 100m i pri tome grupom “pokrije” centar mete , rezultat je zadovoljavajući. Važno je znati da se vruće upucavanje vrši iz ležećeg ili sedećeg stava sa dobrim naslonom. Bitno je da strelac izbegne upotrebu pomagala koja će pri upucavanju učvrstiti pušku jer ih na terenu u lovu neće imati. Ujedno, upucavanjem bez pomagala za učvršćivanje puške, steći će više samopuzdanja i bolje upoznati oružje i optiku koje koristi.

Zavisno od namene i kalibra oružja, nakon što je cev upucana na 100m, mogu se izvršiti dodatne korekcije koje će dovesti končanicu na “mrtvu tačku” na 150, 200 ili više metara. Umesto “čitanja” balističkih tablica i pomeranjem končanice prema podacima iz njih, daleko je bolje ako se i to obavi “u živo” na terenu. Često puta rezultati balističkih tablica zbog specifičnosti elemenata unesenih u njih odstupaju od onoga što će vaša puška postići na terenu.

Uobičajeno je da se „u živo„ puca na daljine od 150-180 metara i da se izvrše finalne korekcije sa pogocima od 2-3 cm iznad mrtve tačke-centra. Ovo će vam obezbediti prilično ravnu putanju zrna do daljine od 230 metara a u zavisnosti od kalibra koji upucavate. Dovoljno…

I to je to. Probajte i uverite se da i nije toliko strašno i komplikovano.

 

          Rajko Krnić

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here