U mnogim evropskim zemljama šakal je odavno prisutna lovna divljač. Prateći slivove velikih reka tokom prošlog veka krenula je ekspanzija i našim lovištima, pre svega u Vojvodini i istočnoj Srbiji.
U mnogim lovištima južno od Save i Dunava gde vuk nije stalno prisutna lovna divljač takođe lako osvaja teren i postaje dominantna divljač, tipičan primer je Pomoravlje.
Kao izraziti oportunista u ishrani lako osvaja terene tamo gde je nekad bio retkost, a za posledicu ima smanjenje brojnosti plemenite divljači, čist primer je Gornje Podunavlje gde je populacija zeca i srneće divljači u strahovitom padu. Sve češća slika u selima Gornjeg Podunavlja, gde je populacija šakala izrazito visoka da neretko provali u domaćinstava i napada domaće životinje.
Naravno svaka vrste u prirodi ima svoju ulogu, tako i šakal, jedan je od važnih čistača u prirodi.
Nekada metode trovanja predatora danas su zakonom zabranjene, ali uticajem biologa i nas lovaca monitoring je ključno rešenje.
Praćenjem brojnosti i čestim akcijama lova ove vrste divljači, kao i učešće svih nas na rešavanju divljih deponija ključna je uloga u smanjenju brojnosti ove vrste predatora u prirodi.
Divlje deponije su naša svakodnevica, i smetlište preko noći osvane u lovištu, priobalju reka i na obodima gradova…
Naš mentalitet je „samo da nije u mom dvorištu“ a naša zemlja je naše dvorište…
Poslednja ispitivanjaBiloškog fakulteta u Beogradu želudac odstreljenih šakala u zimskom periodu pokazala su prisustvo koža domaćih svinja, sto je pokazatelj da na deponijama ima dosta organskog otpada…
Važno je pomenuti da šakal lako prenosi besnilo, što je izrazito važno kad su zoonoze u pitanju.
Stalnim praćenjem populacije šakala od strane biologa i nas lovaca, uz redovne akcije čišćenja deponija i lova bilo čekanjem ili u grupnim lovovima, možemo očekivati optimalnu brojnost ove vrste divljači u lovištu, a samim tim nadati se boljem fondu divljači zeca i plemenite divljači.
Tekst i foto:
dr.vet.med Vladimir Ilić
