Sačmare u našim lovištima: Ruska položara ili IŽ- 43

0
1767

Isto kao i Zastava M-75 ali bez dečijih boginja, velikog kašlja  i upala krajnika, reče bata Kole, lovac iz Srema, objašnjavajući  karakter ove ruskinje.

2607407IŽ-43 je još jedna puška horizontalne konfiguracije cevi iz ,,nacionalne klase,, pušaka  koja se sreću u našim lovištima. Ona i zastavina položara biju mrtvu trku po zastupljenosti među domaćim lovcima. Mada ima onih koji kažu da je za banku bolja od pređašnje ali dve banke bi joj bilo mloooogo. Pored toga gotovo da je doživela isti razvojni put kao i domaća puška, odnosno maksimalno je uprošćena za mašinsku obradu i svedena je dizajnerski na minimalizam tj. zastupljeno je samo ono neophodno bez ikakve naznake luksuza. Evoluirala je od modela IŽ-58 a projekat su potpisali konstruktori Arkadij Kalinin i Valerij Zagrebin sa veliko serijskom proizvodnjom od 1968. godine. To što su položare IŽ-54 i IŽ-58 babaroge po kvalitetu, dizajnu i eleganciji, u odnosu na konfekcijsko izdanje 43-ke napravljene da otaljava posao, ova ruskinja je brzo našla mesta u srcu lovaca sa Balkana. U fabričkoj produkciji, koja traje već skoro šest decenija, ona je najjeftinija dvocevna puška i namenjena je lovcima skromnijih materijalnih mogućnosti. Možda i  onima koji se ne stide da za malo para dobiju sasvim upotrebljivu pušku, ne baš neke velike elegancije. Sve u svemu, ako zanemarimo estetsku vrednost, za fer novce u ruci možemo imati sačmaricu solidne upotrebne vrednosti koja će „raditi“ godinama. Da napomenemo da današnja 43-jka nosi naziv MP-43. Isti proizvod –drugo pakovanje. Pored toga, u ponudi je i verzija sa spoljnim „petlićima“ koja nosi oznaku MP-43 KH sa ležištem metka u dimenzijama 12/70.

Reč –dve o velikom proizvodjaču iz Iževska. Ruski „Iževski Mekaničeski Zavod“, kada je u pitanju lovačko i sportsko, civilima dostupno oružje, verovatno je najveći svetski oružar. Sa više od sedamdeset tipova modela i podmodela sačmarica, karabina, kombinirki, kip laufa, dvokuglara, pištolja, malokalibarskih i vazdušnih pušaka i pištolja, „Baikal“ iz Iževska čvrsto brani poziciju najvećeg među velikima. Za svaki IŽ komad proizvedenog oružja može se reći da vredi više nego što je plaćen, jer su im cene niske, a pouzdanost i izdržljivost veoma visoki.

 

22mKARAKTERISTIKE

Tehnički gledano, kod nje nema velikih iskoraka u konstrukcijskom smislu. Izrađuje se (još uvek) u tri najpopularnija kalibra 12.16.20 (ležišta 70 i 76mm) uz još tri malecka, dečija. Cevi su dužine od kaubojskih 510 mm, preko lovnih od 710-720 do podugačkih 760 mm sa tvrdo hromiranom unutrašnjom trasom. Unutrašnje bušenje duže cevi je strogo po katalogizaciji CIP-a, spajanje cevi je lemljenjem sa dva pruta i završnim monoblokom. U ponudi su fiksni ili promenljivi čokovi po izboru kupca. Bravljenje je Pardi sa dva klina i naležućom dvozubom pločom. Glava puške je čelična u brun i beloj varijanti sa sistemom vatri unutar glave sa jednom ili dve obrače. Klasican „box lock“ sistem. Relativno od skora u ponudi je i varijanta 43-ke orozare, petlare ili kokotare, kao posledica svojevrsne retro mode u svetu oružarstva. Kao i kod Zastave, mehanizam se može relaksirati povlačenjem obarača i pažljivim zatvaranjem prelomljene puške.  Ekstrakcija patrana moguća je preko izvlakača ili preko selektivnih ejektora. Napinjanje mehanizma vrši se prelamanjem puške, kočnica je  automatska i trenutno je sa radnjom prelamanja, prebačena u položaju ,,z(s)iher,,. U zahvatu kočenja tj. bezbednom položaju uhvaćene su zapinjače na obaračama.  Kundak i podkundak u formi dabrovog repa su od orahovine vrlo prepoznatljivog izgleda i više odgovaraju strelcima ,,kraće,, konstiucije. Možda je geometrija kundaka uslovljena nekom vizijom konstruktora da će lovac pušku koristiti sa dosta odeće na sebi pa je takva dužina i uglovanost projektovana radi lakše manipulacije. Sam kundak je i najčešće predmet intervencije na ovoj pušci. Traži dosta navikavanja kod upotrebe a takođe i psihički se treba navići na nešto što je na pola puta do uobičajene forme kundaka i deluje nekako nedorađeno. Po mnogima, zastavin engleski kundak sa 75-ice je suvi lepotan spram 43-kinom otesanku. Ne retko se ova sačmara može sresti i u izvedbi od bukovog drveta. No, ako nešto treba doraditi na fabričkom primerku to bi bila samo izrada novog kundaka po ergonomiji lovca.

Kod verzije sa spoljnim udaračima –petlićima, Rusi su rekonstruisali i viševekovno rešenje smeštaja sklopa udarnih igala sa zadnje strane. Umesto komplikovanog urezivanja navoja sa zadnje strane /koje se rade na puškama iz “zapadne ergele”, instalirali su ovaj sklop sa čeone strane baskule. Okrugla pločica sa ekscentrično izbušenim otvorom za udarnu iglu, nosi iglu i njenu povratnu oprugu i osigurana je pomoću dva mala vijka. Tačka udara čekića je sada znatno niža od klasičnog rešenja. Spoljašnji udarači ove puške ne mogu se kretati iz nultog položaja prema kraju udarnih igala, sve dok obarač nije povučen do kraja. Pored te mere sigurnosti (uobičajene za sve orozare), Rusi su ovde ugradili i automatsku kočnicu, smeštenu na vratu kundaka. Pre pucanja je neophodno pogurati dugme kočnice u prednji položaj. Desnu cev opaljuje prednji obarač, a levu zadnji. Prelamanjem cevi ne dolazi do automatskog zapinjanja spoljašnjih čekića, već ih je neophodno zapeti rukom. Prilikom ručnog relaksiranja – otpuštanja udarača, treba biti oprezan i najsigurnije je ovo raditi pri prelomljenim cevima.

naslovna-jpgUPOTREBNA VREDNOST

Što se tiče upotrebne vrednosti tu nema zborenja, puška radi posao. Kod lovaca kojima je ona jedino glatkocevno oružije vrlo brzo ista postaje stvar navike i neke njene grube osobine postaju vrline. „Kako se nadala dobro se i udala“ kaže poslovica pa vlasnici nešto preterano ni ne posvećuju pažnju dotičnoj koja ima pre status radne alatke. Dakle, nije za paradu, nije ni fetiš a najčešća nežnost dobijena od vlasnika je jedno detaljno čišćenje na početku i jedno na kraju sezone. Takođe, postoji i dobar broj lovaca u domaćim i stranim krugovima koji ovu ruskinju koriste kao radno oružije u najtežim vremenskim uslovima kako bi zaštitili fina i skupocena oružija vredna više hiljada evra. Svoja radna svojstva bez stida pokazuje i dokazuje širom kugle zemaljske gde god ima potrebe za jeftinim oružijem najnižeg cenovnog razreda. U nas najjeftinija varijanta je oko 32.000 dinara dok je najskuplja oko 45.000 dinara i može se naći bez mnogo muke u najvećem broju trgovina lovačkog oružija i opreme. Polovnjače u dobrom stanju su do 150 evrića a ekskluzivnih modela kod nas ima vrlo malo ali se mogu naći.  Ako se zanemari sama gruba vizura ili ako kundak zadaje mnogo muka pa se mora uraditi novi, na njoj nema nekih velikih dorada i kvarova u prvom eksplatacionom periodu. Sve je tu napravljane da bude jako i da traje ali može  po neki puta da se desi po koji manji kvar ne tako skup za otklanjanje. Najčešće kočnica hoće da zablokira, poneka udarna igla popusti, hoće i po nekad opruga da otkaže ali su to sve sitnice, koje i nisu tako loše jer će naterati vlasnika da se poseti majstor i odradi jedan solidan pregled oružija. A i vrapci znaju da imaoci ruskog oružija ne zarezuju preterano majstorsku felu nego teraju ruskinje do zadnjeg izdisaja. Nakon višegodišnjeg habanja puške idu uglavnom na lagan kozmetički tretman bruna, kadkad se uradi i hromiranje glave i pregled mehanizma sa obaveznim čišćenjem nataloženih ostataka barutnih gasova i baruta, sasušenih masti i ulja, i svih drugih nečistoća. Generalno, taj servis nije tako ne izdrživ za otanjeni novčanik domaćeg lovca. Ono na šta treba obratiti pažnju je… kojem majstoru poveriti oružije ali to je već tema za neki drugi članak.

495_18276KOJU IZABRATI

Kraću, dužu ili sa „petlićima“, pitanje je sad. Kod lovaca koji druguju sa 43-kom još iz prošlog veka uvrežilo se mišljenje i praksa da ne treba tražiti leba preko pogače. To znači da za uspešan lov puška mora biti u najstandardnijoj konfiguraciji. Cevi duge 71 cm. fiksnih čokova, obavezno dve obarače a kao najveći luksuz mogu biti ejektori koji će lansirati prazne čaure. Što se ispaljenih čaura tiče, bilo da je razgradivi karton ili sve prisutna plastika obavezno ih pokupiti i izneti iz lovišta. Današnja ponuda i marketing na skromnoj ruskinji nabacili su mnogo šarenih djindjuva i veselja za dokone. Pošto su ukusi različiti nije ni lepo ni upitno raspravljati o njima ali je dobro imati sopstveno mišljenje o svemu. Zato jedna dobronamerna konstatcija za one koji žele da svoje lovačko poverenje poklone 43-ki. Ostanite kod proverenih iskustvenih rešenja generacije lovaca pre vas uz po neki novi modni detalj poput bele glave i nove uočljivije mušice ako vam je to jedino glatkocevno oružije. Zna se šta je klasična lovačka puška a šta je specijalizovano oružije. U tom slučaju možda nećete imati friziranu lepoticu u rukama, zbog koje će vam mnogi zavideti, već dobru i vernu pratilju koja će marljivo raditi posao i neće „crvenet“ ako joj se ne pruži dovoljno nege i pažnje.  Dovoljno je izdržljiva da na njoj i junior naslednik načini prve korake i postane sentimentalna višegeneracijska vrednost lovačkog doma.

Ako već želite da nešto intervenišete, čitaj dorađujete na njoj…neka to bude na drvetu. Restaurirani postojeći, ili potpuno nov napravljen kod nekog dobrog kundačara će višestruko popraviti izgled i ergonomiju naše ruskinje. Najnovija verzija ove položare, sa jednostrukim obaračem, ejaktorima, selektorom paljbe, ima sve što je potrebno po kriterijumima puške novije generacije. Ima i cenu od 400 evra, što je svrstava već u cenovni razred nadaleko prihvacene IŽ-27. Zato, ko voli, nek’ izvoli. Birajte.

Novak Maksimović

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here