Sačmeni kalibri i čelična sačma

0
1771

 

sacma 1Piše: Predrag Đurđev

Sve je počelo od Engleza. Englezi ko Englezi oduvek se prave Englezi. Oduvek su imali svoj specifični merni sistem. Neki put pomislimo da su to namerno radili da bi nama, Evropljanima, zagorčavali život u preračunavanju. Kako su osvajali svet i pravili kolonije, tako su donosili svoju kulturu i naravno mere. I tako i danas u svetu oružarstva susrećemo anglosaksonske i evropske mere. Tek da nije dosadno.

Sve je počelo pre par vekova kada su pomenuti ostrvljani izabrali čudan način da odrede prečnik glatkih cevi na puškama. U lovačkim leksikonima možete pročitati sledeću definiciju: – Sačmeni kalibri protežu se od kalibra 4 do kalibra 36 (američka oznaka .410). Oznaka kalibra ima veoma dugu tradiciju, pri čemu oznaka kalibra predstavlja broj kugli od olova koje se mogu izliti od jedne engleske funte (453,6 grama). Na primer, kalibar 12 predstavlja prečnik jedne od 12 istovetnih kugli, izlivenih od jedne funte olova. Prevedeno, prečnik jedne od 12 istovetnih kugli označava se kao kalibar 12. Prema tome, što je oznaka kalibra veća, prečnik duše cevi je manji. Anlogno tome, sve isto važi i za ostale mnogobrojne kalibre.  Danas su uobičajeni, daleko više zastupljeni u proizvodnji lovačkog oružja i istovremeno upotrebljivi u uslovima normalnog lova na sitnu divljač, kalibri 12, 16 i 20. Puške kalibra 4 i 8 su specijalizovano oružje za lov barske pernate divljači, ali se zbog ratifikacije Međunarodne konvencije o zaštiti ptica, proizvode u vrlo ograničenom broju, još samo u Engleskoj i Belgiji. Puške kalibra 10, takođe za lov divljih gusaka i plovki, još se dosta proizvode u SAD, dok se puške manjih kalibara od 20, tzv. „damske puške“ proizvode i dalje… za uzan krug ljubitelja lakih pušaka malog kalibra. Dozvoljena toleranca prečnika u milimetrima kod svih kalibara je je +0,40 mm.

Dugo je u oznakama figurisala samo oznaka kalibra dok se u XX veku počela dodavati i oznaka ležišta. Tako da je danas normalno da na vašoj pušci stoji 12/70, 12/76 ili čak 12/89. Druga cifra je podatak o dužini čaure i izražava se u mm. Novo vreme i potreba za sve težim sačmenim punjenjima definisali su i oznake ležišta. I ne bez razloga, jer je ultra opasno staviti patron 12/76 u ležišta starih pušaka dim.65-67 mm pravljenih početkom prošlog veka. Važno je znati da anglosaksonske mere imaju i svoju milimetarsku nomenklaturu koja je određena Međunarodnom konvencijom o ispitivanju ručnog vatrenog oružja. Uporedni prikaz izgleda ovako:

 

Kalibar 4……………23.4 mm

Kalibar 8……………20.8 mm

Kalibar 10…………  19.3 mm

Kalibar 12…………  18.2 mm

Kalibar 16…………  16.8 mm

Kalibar 20…………  15.7 mm

Kalibar 24…………  14.7 mm

Kalibar 28…………  13.8 mm

Kalibar 32…………  12.7 mm

Kalibar 36/.410……  10.2 mm

Sve u svemu jednostavno, ali može biti i zbunjujuće za one  koji nisu dobro informisani. Neretko možemo sresti da u oružnim listovima stoji da je kalibar puške 16 mm. Neznanje ili omaška, pitanje je sad? Ako se takva konfuzija dešava i kod Mup-a /čitaj nadležnog Oup-a/ nije ni čudo da i sami lovci imaju pogrešnu informaciju ili drugačije poimanje oznaka. U ostalom, nije loše podsetiti se na ovu staru definiciju kalibara glatkih cevi.

Čelična sačma

 Poslednjih se godina u lovačkim krugovima  nadaleko i naširoko raspravlja o upotrebi “čelika” u lovne svrhe. U našem zakonodavstvu još ne postoje obligacione obaveze o upotrebi pomenutog punjenja. Još ne, ali je pitanje kada će. Zakoni EU su nam pred pragom i pitanje je vremena kada će mo i mi doći na udar takvih promena. U Evropi je u većini zemalja lov barskih ptica ograničen sa upotrebom čelicne sačme. Jer, svi znamo, olovo je vrlo toksično kada se razgradjuje u vodi. U svakom slučaju, u našim prodavnicama već susrećemo patrone punjene čeličnom sačmom  i mnogi lovci su probali da love sa njome.     U nastavku će mo probati da odgovorimo i odgonetnemo pitanje svih pitanja: -” šta se dobija a šta gubi čeličnom sačmom”. Da odmah kažemo, olovo je superiornije jer  ima veću specifičnu težinu i podložno je deformitetu koje je poželjno kod odstrela određene vrste divljači. I tu sve počinje i završava. “Čelik” je kompromis na koji moramo da se navikavamo.

Pre svega, treba znati da je čelična sačma lakša od olovne. Takođe i tvrđa je. Analogno tome , u odnosu na olovo, u patronu je treba imati više / veći broj kuglica/ da bi dobili istu gramažu punjenja. Da bi dobili istu energetsku vrednost sačme od čelika /kao kod olova/, potrebna je veća početna brzina “čelika”  zbog manje specifične težine. Kada znamo ove osnovne podatke iz fizike jasno je sačiniti određene zaključke. Čelična sačma ima manji efikasni domet od olovne. Ako povećamo početnu brzinu “čelika”, u cilju povećanja dometa,  dobijamo sačmu koja perforira divljač, ranjava, povećava krvavljenje i ne postoji “pad u vatri”. Takođe, zbog nedostatka energetske vrednosti, ako povećamo količinu čelične sačme u patronu, dobijamo jako loš posip u vidu velikog broja perifernih zrna jer je se “čelik” lakše karambolira od olova…Znači nema ništa od gušćeg posipa? Pa čemu onda čelična sačma?

Da sve nije tako crno kao što izgleda, pobrinuli su se testovi, iskustva i praksa. “Čelik” može biti sasvim dobar metak ukoliko ispostujemo neka pravila. Uobičjenu olovnu municiju kal.12, u 34 grama, možemo zamenuti čeličnom, sa istim učinkom, ali u patronu od 30grama i sa manjom početnom brzinom. Iako izgleda van pameti, čelična sačma u patronu kal. 12 “radi” najbolje u gramaži od 28-30 grama, početne brzine oko 375m/s. “Čelik” postiže bolje rezultate u pucanju na barske ptice /uvis/ nego na zeca /horizontalno/ jer gravitacija ide u prilog “čeliku” jer jednostavno, manje penetrira. Ali avaj… I dalje je čelična sačma sa manjim efikasnim dometom od olovne. I tako…

Do tada, uživajmo u olovu dok još možemo.

Predrag Đurđev

 

 

 

 

 

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here