Savetujemo: REDUKCIJA BROJNOSTI LISICA POD OBAVEZNO

3
802

ob8om0oStručnjaci, lovci i lovni radnici se mahom slažu da ne postoji  jedan uzročnik smanjenja broja zečeva, već da je to kombinacija više faktora: cikličnost (rast brojnosti do odredjenog maksimuma populacije, pa onda opadanje, što se naizmenično ponavlja), uticaj predatora, u nekim slučajevima, mada retko, i nesavesnog lova i(li) krivolova, uništavanje staništa, te prekomerne upotrebe pesticida. Kada je ovaj poslednje navedeni  faktor u pitanju, sve češće se spominje “total”, vrlo toksičan pesticid kog ratari, kažu informacije sa terena, sve više upotrebljavaju. Da zlo bude veće, jeftin  je, lako dostupan, pa se u nedostatku kontrole, neumereno koristi.

Ipak struka najviše pažnje posvećuje povećanju broja predatora, posebno lisice. Pored lisice sve veću teritoriju Vojvodine osvaja šakal šireći tako ne samo svoj areal nego i brojnost.  Na žalost ne postoje pouzdani podaci o brojnosti lisica u vojvođanskim lovištima ali broj rupa u kojima obitava, neprestani ulasci u naseljena mesta i kućna dvorišta garantuju da je ova vrsta u strahovitoj ekspanziji. Ako se ovome doda da u ovoj godini nema navale glodara, posebno miševa postoji opravdan strah da će lisice hranu potražiti u lovnim fondovima.

Nemci su u brdovitim oblastima severne Nemačke ispitivali potrebe u hrani evropske lisice (Vulpes vulpes Linnaeus 1958) i ustanovili prosečnu dnevnu potrebu od 850 grama ili 312 kilograma godišnje. Kako  navode kakve su procentualne količine pojednih hraniva u toku godine lisice, za podmirivanje tih potreba svaka lisica treba da ima na raspolaganju u toku godine: 5.320 miševa, 51 zeca, 4.000 raznih insekata i 75 kg raznih biljaka.

Zečevi mogu biti zamenjeni nekom drugom vrstom divljači kao na primer: srnom ili pernatom divljači (fazančićima, prvenstveno iz veštačke proizvodnje puštenih u lovište, divljim patkama, poljskim jarebicama i dr). Potrebno je istaći da  različita hrana smiruje glad lisice za različit vremenski period.

Našim ispitivanjima, utvrđeno je da potrebe u hrani lisice zavise od njene telesne mase, a iznosila je između 0,50 do 1.00 kg dnevno. Vrsta hrane je uslovljena boravištem, godišnjim dobom i raspoloživošću plena. Osnovnu hranu lisici čine: miševi, tekunice, zečevi, fazani i domaća živina.

Ulaženjem lisice u ekonomska dvorišta, ona je izmenila i način svoje ishrane, pa se počela hraniti pretežno nezatrpanim leševima domaćih životinja, mrtvo rođenim mladuncima, placentama i kuhinjskim otpacima. Svojim delovanjem čovek je osigurao lisici još jedan izvor lakog plena, a to je unošenje u lovište velikog broja fazančića koji nisu pripremljeni adekvatno za samostalan život u lovištu.

Bilo kako bilo populacija lisice u Srbiji pa i šire  je enormno velika a odstreli minimalni u odnosu na brojnost. Otuda ne čudi da zeca danas ima pretežno u onim lovištima čiji korisnici redovno vrše redukciju brojnosti. Na žalost lako je danas nabrojati lovišta gde se lovi normalno uz približno optimalnu brojnost zeca. To su lovišta Futoga, Begeča, Bačke Palanke, Mošorina, Gospođinaca, Nove Crnje, Stare Moravice i na prijatno iznaneđenje u Donjem Sremu, posebno u nekoliko revira pećinačkog lovišta. Ostala lovišta su u stanju koje se može okatrektarisati kao loše ili kako kažu u nekim lovištima, nešto bolje nego prethodne godine. Za ove poslednje vreba nova opasnost. Pritisnuti nezadovoljstvom članstva što ne love zeca to stanje kako ga zovu ”nešto bolje” daje im za pravo da ove godine organizuju bar jedan lov na zeca. I tako će taj mali napredak u oporavku brojnosti zeca vratiti nazad jer će jednostavno to što je bilo malo bolje nestati u dimu baruta. A onda Jovo nanovo. I tako u krug. Umesto da se organizuje lov na lisice i spreči dalja eskalacija brojnosti mi radimo obrnuto.

Tek hvatanje zeca u Vojvodini i seljenje u lovišta Srbije južno od reke Save i ove godine će izostati. Da baš ne bude sve crno, ipak 27 zečeva uhvaćeni u lovištu Mošorina uspešno su preseljeni u lovište “Kablar” kojim gazduje LU Čačak. Bar nešto.

Dotle lije caruju šire i uvećavaju svoju populaciju.

3 KOMENTARA

  1. У планинским деловима ловишта, изнад 800м надморске висине , бројност зеца је много боља него у нижим деловима, тврде ловци који лове на таквим подручјима. Разлог је логичан и близак са неведеним јер у том делу ловишта се не обрађују пољопривредне површине па самим тим нема ни употребе ,,Тотала,, , а такође је и лисица, углавном, напустила ове делове ловишта и преселила се у ниже делове, ближе насељених места где је дивљих депонија напретек, а самим тим и извори хране доступнији и лакши. Такође, паса луталица у брдско-планинским ловиштима нема јер су и они ниже где им је долазак до хране на дивљим депонијама много лакши, а запуштене њиве на периферијама насеља одлична локација за дневни одмор …
    ,, Дивља трава али сигурна глава ,, – рекао је планински зец !!

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here