Užice: Car šume došao na Jelovu Goru i u Kremna

0
6

– Radi se na projektu da se u lovište ubaci oko 20 jedinki jelena – Oko 120 medveda kruži područjem koje pripada užičkim lovcima, NP „Tara“, lovačkom društvu iz Bajine Bašte i na granici sa Bosnom –

Izvor: Užička nedelja

Šta je aktuelno u užičkom lovstvu upitali smo sa Aleksandra Stanojevića, predsednikom lovačkog udruženja „Aleksa Dejović“.

– Jedna od glavnih aktivnosti sada nam je saradnja sa profesorom Gačićem sa Šumarskog fakulteta na projektu reprodukcija jelena na Tari. Cilj nam je da vratimo jelena na Taru, što ćemo uraditi uz pomoć uprava za šume. Planirano je da u prvoj turi nastanimo oko 20 jelena na terena Kremnaa i dela Tare. Sada se rade istraživanja i nadamo se da ćemo u naredne dve godine realizovati taj projekat. To bi bilo od izuzetnog značaja za lovni turizam u ovom kraju i za nas kao organizaciju – najavio je predsednik užičkih lovaca.

Pored toga, udruženje ima odobrenje za otvaranje lovačkog doma u Kremnima.

– Prema projektu radi se 380 metara kvadratnih lovačkog doma sa tri etaže. U prvoj etaži je hladnjača za odstreljenu divljač, drugi sprat je sala za sastanke i za druženje lovaca, i na potkrovlju će biti četiri posebno odvojene sobe, svaka sa kupatilom. Zajedno sa jelenima, to će doprineti da nam dolaze ljudi iz cele Srbije, pa čak i dovođenje stranaca. Ukoliko dobro prođe reprodukcija jelena, tu ćemo posle nekoliko godina moći da vršimo i odstrel jelena, što će biti veliki prihod i za udruženje – rekao je Aleksandar.

Međutim, jedini problem uspešnoj reprodukciji jelena može biti porast populacije medveda na Tari. Medvedi već nanose štetu lokalnom stanovništvu i domaćinstvima. Konrektno, već tri puta ove godine, probivši sve barikade, uništio je pčelinjak Gvozdena Stevanovića, pčelara koji proizvodi autohtoni med. Pored toga, prema rečima Stanojevića, često se desi da medved uđe među ovce i odnese ovcu.

– Medved je trajno zaštićen, ne sme da se lovi. Zbog porasta populacije država bi trebalo da odredi plan gazdovanja medvedom, a na nivou države bi mogao da se odredi i odstrel medveda, kako bi se regulisala brojnost te vrste divljači. Prema nekim našim podacima u našem lovištu, na našim terenima, ima oko 30 medveda. Kada se tome doda nacionalni park „Tara“ i deo Bosne koji naleže na granicu i lovište Bajine Bašte, prema nekoj proceni sve zajedno ih ima oko 120. Počeli su da se pojavljuju i u nižim delovima. Nedavno je jedan snimljen u Kremnima na čeki za divlje svinje, zvanom Andrak. Tu on dolazi i preko dana, hrani se, iako je zima. Viđen je i u Jelovoj gori, a šire se i prema Zlatiboru. Ima ih i u Zaovinama, to je deo lovišta Bajina Bašta i u nacionalnom parku „Tara“. Mislim da medveda imamo na svakom hranilištu za divlje svinje. To su i kamere zabeležile. Bukvalno dok medeved ne legne, svinje ne mogu da priđu hranilištu, jer on je car naših šuma – rekao je Aleksandar.

Užički lovci nastavili su da uzgajaju fazane u svoje dve fazanerije.

– Pred sami lov ove godine pustili smo hiljadu fazančića u prirodu, čime poboljšavamo matično jato, koje je oformljeno baš dobro. U stvari, jedan deo pustimo pred lov, a jedan posle lova, da bi popravili matični broj. Takva je procedura – dodao je naš sagovornik.

U lovištima „Alekse Dejović“ ima i vuka. Do pre tri godine imali su prekomeran broj, ali pravilnim odstrelom vukovi su svedeni na adekvatan broj.

– Prema našim podacima i praćenjima, na našem terenu sada ima osam vukova. Kao udruženje sve pratimo šta nam se dešava u lovištu, tako da su naši podaci poprilično tačni. Redovno obilazimo terene i snegu gledamo tragove, vodimo evidencije gde se vuk pojavljuje, ali druga divljač, tako da ne možemo da pogrešimo kada je u pitanju brojno stanje divljači – rekao je Aleksandar.

Užičko lovačko udruženje ima oko 350 članova, ali uglavnom starijih ljudi. Problem je, kaže Stanojević, što imaju baš malo mladih ljudi.

– Mladih ljudi imamo baš malo. Zbog toga smo razmišljali da počnemo neku edukaciju dece u školama. Prvo i osnovno, objasnili bi da lovci nisu ljudi koji samo ubijaju životinje i slikaju se sa odsečenim glavama.

Divljač svakako pravi štetu u lovištima lokalnom stanovništvu, a i na putevima, to dosta košta lovačko društvo.

– Najviše štete imamo kada automobil udari divljač. Tu smo nezaštićeni, jer ukoliko automobil udari divljač, a tu nema znaka da je divljač na putu, mi plaćamo štetu na vozilu. Osiguranje prema trećim licima ne priznaje divljač. A da bi se postavili znakovi potrebno je dosta vremena, pre svega da se prvo uradi elaborat, a za to treba i dosta para. To je dosta komplikovana procedura.

Z. G.

Izvor: Užička nedelja

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here