Ako ovo pitanje uputite bilo kom lovcu pa čak i poznavacu oružja,
dobićete različite odgovore i različita tumačenja. Većina će reći da
sve zavisi od više faktora, navodeći činjenice u vidu…održavanja,
broja ispaljenih metaka, vrste zrna. I svi su pomalo u pravu, ali…
U ovom tekstu zelimo da ispričamo jedan mali kuriositet vezan za
jedinicu mere životnog veka cevi.
Svi znamo da kod nabavke polovnog karabina prvo pogledamo stanje cevi. Prva zamisao i kontrola buduće kupovine se ogleda u konstataciji kako je prethodni vlasnik čuvao, negovao i održavao cev. Tek onda prelazimo na pregled drugih elemenata oružja. Čista, glatka cev, bez vidljivih znaka nagriženosti je prvi spoznaj koji nam uliva poverenje o budućoj kupovini. Pri tome, po ustaljenom pravilu, od prodavaca dobijamo uveravanje da je cev ispucala malo, par desetina metaka, najviše stotinu. Ostaje da mu verujemo jer cev izgleda ko “ogledalo”. Oni koji znaju malo više o balistici i ožljebljenim cevima , pa su još služili JNA ili vojsku SRJ i naposletku VS, imaju informaciju da cev može izdržati hiljade i hiljade metaka ako se dobro održava. Čuveni vojni M-48 karabin je klategorisan da mu cev “izdržava” 15.000 metaka. Uffff… U kuloarskim lovačkim krugovima se dolazi do podatka da cev može izdržati dve-tri generacije lovaca ukoliko se dobro održava /čitaj redovno čisti / a podrazumeva se da se čuva u suvim uslovima, uredno zamašćena.
Faktori
Bolji poznavaoci će ići korak dalje u svojim objašnjenjima i gradaciji životnog veka. Uneće dodatne faktore kod pretpostavki i neće generalisati ili licitirati u načelu. U svoju jednačinu za preračun će uneti brojne kriterijume. Figurisaće početna brzina, kalibar, debljina cevi, itd. E, ovo je već nešto. Studiozan pristip i faktički podatci. Ovakvom definicijom životnog veka smo mnogo bliži realnom podatku koliko cev može “izdržati”. Medjutim, na kraju nam dolaze ozbiljni stručnjaci sa novim podacima, koji uključuju prethodno navedene polazne parametre, ali uključuju i iskustva sa zazličitim zrnima, proizvodjačima cevi, materijalima od kojih je cev sačinjena, vrstama barutnog punjenja i sl. Opaa, sve smo blizi tačnom podatku. Medjutim, od ovoga svega, prosečnog lovca već boli glava. Čak će pomisliti… čemu toliko teorisanje, valjda proizvodjač karabina u svoju dekleraciju unosi i podatak o životnom veku oružja, sa tim i cevi. Hmmm, mislite da ćete dobiti taj podatak.? Varate se… Zašto? Pa zato što bez obzira koliko išli u tanka creva niko ne sme da kaže egzaktnu brojku. Jer tu brojku definišu mnogi parametri koji se ne mogu egzatno izmeriti. Inače, izraz “brojka” je po već uvreženom standardu broj ispaljenih metaka.
I tu se vraćamo na kriterijume. Pomenimo samo neke. Svi znamo da rezantni kalibri, sa početnim brzinama projektila od 970 -1100 met/sec brže troše cev nego oni sa 780-850 met./s. Zatim, magnim punjenja /po vokaciji već brzi/ imaju više baruta u čauri i sagorevanje u cevi je obimnije te i erozija brža. Moderni, dvobazni baruti, koji daju bolje performanse balističke iskorišćenosti, takodje brže “jedu” cev. Potom, tvrda zrna ili monolitna zrna su više abrazivna od klasičnih SP zrna mekih košuljica. Pomenimo i da su kovane cevi više otporne i dugovečnije od rezanih cevi ali su zato rezane dokazano preciznije. Da potsetimo da je vek oružja znatno manji u uslovima korišćenja na vlažnim, hladnim i peščanim hemisferama nego u Srednjoj Evropi, recimo. I tako, samo u par primera, vidi se zašto proizvodjači slabo prognoziraju ili garantuju koliko će im trajati “cevka”. Jednostavno, oni ne znaju režim eksploatacije njihovog oružja u rukama lovaca.
Orijentaciona predvidjanja
Kad smo kod predvidjanja životnog veka cevi, valja reći još jednu nepoznatu činjenicu kod prognoza. To je izvorna preciznost cevi. U savremenom dobu, ili poslednjih petnaestak godina, drastično se promenuo pojam preciznosti. Sve više dobijamo garancija od proizvodjača da njihova puška “puca” grupu od 2-2.5 cm. na 100 met. sa adekvatnom municijom. Neki pominju i 1.5-2 cm. sa 5 ispaljenih metaka. To je pre 50 godina bila misaona imenica. U stručnim krugovima se više ne polemiše sa teorijom koliku “brojku” metaka možemo proturiti kroz cev u max. iznosu… već koliki broj metaka može zadržati standardnu preciznost od, recimo 2-3 cm. na 100 met. daljine. E tu imamo podatke da se počešemo po glavi. Naravno, ti podaci dolaze sa opitnog stola ili iz takmičarskih rezultata kod preciznih gadjanja na velike daljine. I iznenadićete se… Recimo, realni životni vek cevi, sa optimalnom preciznošću kod lovačkih kalibara kao što su: 22-250, .223, .243, 25-06, 6.5×68,.264 win. mag. 7 rem. mag, .300 win. mag. je tek oko 1500 ispaljenih metaka. Otprilike 15 godina lovačkog staža ako pucate 100 kom. godišnje. Znači, brzina uzima ogromni danak. Naravno , tih 1500 kom. je u stanju visoke preciznosti. Na kraju, to se i računa, kome treba neprecizan kalibar. Za standardni 6.5×55,.270, .308, 30-06, 7×57, 7×64, 8×57, cifre se kreću od 2500-4000 metaka u zavisnosti od režima, kalibra, uslova eksploatacije i tipa zrna.
Bizarnost
Za kraj smo ostavili objašnjenje nove jedinice za vek trajanja cevi. Nećete verovati, radi se o sekundama. Da, da, vaša uzdanica, bez obzira koliko je pazite i mazite traje tek par sekundi. O tome verovatno nikada niste razmišljali. Tako dolazimo do neverovatnog podatka da cev izgubi preciznost nakon nekoliko sekundi. I to je to… ne meri se brojem ispaljenih metaka, ni godinama u vitrini već sekundama. Naravno, pitate se kako to može biti.? Pa, sve je u matematici.
Za primer ćemo uzeti standardnu cev od 60 cm. i cal. .243. Iz prosečnih tablica brzina vidimo da će zrno od 6.5 grama ići polaznom brzinom od oko 920 m/sec. Ako to preračunamo na dužinu cevi vidimo da će zrno napustiti cev u roku od 1.5 mili sekunde. Naravno, ovo je teorijski podatak. Iz empirije znamo da će u tom slučaju .243 cal, na pomenutoj početnoj brzini, zadržavati preciznost oko 1700 metaka. I onda…obična tablica množenja. 1.5 mil/sec x1700 iznosi 1.13 sekundi. Neverovatno, ali istinito. Ako kažemo da cal.308 optimalno drži preciznost na oko 3500 metaka pri brzini od 840m/sec., istim postupkom dolazimo do podatka da će trajati 1.8 mil/sec.x3500…oko 2.3 sekunde. I to je to. Oni što teraju mak na konac i ne vole teorije će reći da zrno kreće od nule i tek na ustima cevi ima max. brzinu. Tačno. Shodno tome, brzina na ustima cevi i nije važeća konstanta za preračun. Tačno. E tu dolazi do upotrebe koeficijenta koji se uzima uprosečeno. U odnosu na početne brzine i dužinu cevi svi koji poznaju materiju kažu da je prosek koji metak provede u cevi po ispaljivanju oko 0.002 mil/sec. Po preračunu možemo reći da je našem oglednom kalibru .243 zivotni vek cevi u top formi oko 3.4 sekunde. Kod cal. 308 on će biti oko 7 sekundi možda i malo više.
Sve u svemu, ako unesemo još malo bizarnosti, i igru brojki, neki Blaser od 4000 eura će biti amortizovan u cal.243 za oko 2.35 eura po metku. Ali to nije sve. Ako platite, recimo, RWS-ov metak oko 3 eura, svaki pucanj vas košta 5.35 eura a celo zadovoljstvo 9000 eura. Naravno, ostaće vak i dalje karabin… samo što će biti neprecizan. Šta da se radi, takva je sudbina nas lovaca.. Do duše, sa Zastavom i PPu metkom, sve je jeftinije. Pa ko voli…
Predrag Djurdjev
