8×57 JS: METAK ZA SVA VREMENA

Piše: Predrag Đurđev

Napisati nešto o ovom kalibru je isto kao i pisati o  šljivovici

u Srbiji. Svi sve znaju, i sve je poznato. Potrebna je velika hrabrost

 za to. Radi se o verovatno najpopularnijem kalibru na našim

 prostorima . Kakav status uziva među našim lovcima i

građanstvom, najbolje je ilustrovati podatkom da je sinonim

 za lovački karabin u Srbiji….Kalibar 7.9 ili Mauser je lovački karabin

I tačka… Toliko da se zna, ko je nesuđeni gospodar naših lovišta.

Po literaturama možemo sresti razna imena pod kojima se vodi. Zovu ga 7.92×57, 8 mm Mauser, 7.92×57 Mauser, 8×57 JS, 7.92×57 JS, 8×57 Mauser, 7.9×57….Bez obzira na razne nazive, svi znaju da se radi o starom, dobrom 8×57. I mi će mo ga tako zvati.

Koja je veličina ove municije u svetskoj produkciji, govori podatak da je do sada proizvedeno više od 23 milijarde jedinki ovog kalibra. U Drugom svetskom ratu je samo proizvedeno oko 11 milijardi. Dovoljan podatak da se vidi o kakvom se “igraču” radi na svetskoj sceni kalibara.

KAKO JE POČELO

U krštenici municije 8×57 piše da je rođen 1888 godine u projektnom birou vojnog carskog zavoda u Berlinu. Roditelji su želeli da sačine jači metak od 7×57 koji je ugledao svetlost dana par godina pre. Takođe , dolazila je era bezdimnih baruta i Nemci su žurili da budu prvi koji će imati bezdimni metak u vojnom arsenalu. Svesni prednosti bezdimne ere, Mauser izbacuje  novu repertirku , model 1888 /M88/ prilagođenu novom metku koji je kršten kao 7.92×57 I. Nemačka pešadija je dobila idealan par za ples. Ratni valceri su mogli da počnu. Sa lansiranjem neprevaziđenog Mauserovog  modela M98 , Nemci su imalii najubojitiji komplet toga vremena. Na kratko, konkurencija nije sedela skrštenih ruku a na pomolu su bili vetrovi rata.

Prvobitna konstrukcija metka i zrna se ispaljivala iz cevi prečnika /između polja/ 7.8 mm i između žlebova 8.07mm dok je prečnik zrna iznosio 8.07 mm. Na samom početku, konstruisano zrno je bilo izuzetno teško, oko 14.6 grama i imalo je veliki pad zrna na srednjim udaljenostima. Pojavom  karabina  M98 Mauser, stručnjaci nemačkog vojnog zavoda donose nove dimenzije prečnika cevi i zrna a u cilju unapređenja balističkih performansi metka 8×57. Kasnije, 1905 godine, uvodi se novo zrno težine 10grama, prečnika 8.22 mm i prečnika cevi preko polja dim. 7.92 mm. Za vojne potrebe je 1934 godine donet standard da je zvanično vojno zrno teško 12,7 grama i pri tome je metak dobio naziv 7.92×57 IS  To važi i danas.

U Srbiju 7.92×57 dolazi posle I Svetskog rata. Đeneralštab Kraljevine Jugoslavije se odlučuje za ovaj kalibar kao standardni pešadijski metak i 1924 konstruiše “našu” verziju M98 Mauser-a koja dobija oznaku M24, u već pomenutom kalibru. Od te godine 8×57 počinje da piše istoriju na našim prostorima. Posle Drugog rata, Titova Jugoslavija proizvodi isti karabin ali pod oznakom M48, u istom kalibru. Popularnost naše ikone je bila zagarantovana. Sva municija koja služi ili je služila vojni rok je unapred osuđena na popularnost. Nasleđe prošlosti se teško briše, a u oružarstvu.. nikada. 8×57 je delio slavu sa remek delima naoružanja kao što su MG-34, MG-42, M53, M98 k, M24, M48,

M-76, maxim M08/15, ZB 37…i ostali. Bio je zvaničan vojni metak Nemačke, Čehoslovačke, Turske, Egipta, Srbije, Jugoslavije, Belgije, Mađarske, nemackih kolonija u Africi i Kine i Poljske u jednom periodu. Do 1958 godine služio je i u Zapadnoj Nemačkoj kao službeno lice.

KARAKTERISTIKE

8×57 Mauser nije delo čuvenog Mauser proizvođača kako se to misli kod većine lovačke populacije. Kreator ovog metka je nemački vojni puškarski zavod za pešadijsko naoružanje iz Spandau-a kod Berlina. Naziv Mauser je dobio pošto mu je prvo “službovanje” bilo u njegovim proizvodima. Metak je projektovan za obrtnočepne i mitraljeske sisteme toga doba. Projektni zadatak se svodio na municiju koja će neutralisati živu silu do 2000 met /zamislite/ i biti u stanju da prodire kroz zemljane grudobrane karakteristične za rovovsko ratovanje toga doba. Krajem XIX veka još nije postojala motorizacija i oklopni transporteri, tako da je zahtev po toj osnovi izostao. Nije postojala ni avijacija. Bilo je to vreme u kome su konji još vukli topove. Zavod je odgovorio na zahteve, ispunio ih i sačinio kalibar koji je narednih 60 godina dejstvovao i na nebu, kopnu i na vodi.

Ukupna dužina metka iznosi 82 mm i spada u grupu municije dugačke akcije. Korak nažljebljenja cevi je 240 mm ili  1:9.45 inch. Zapremina čaure je 4 kubna santimetra H2

1. Ne spada u municiju koja ostvaruje visoke pritiske i oni se kreću oko 390 Mpa. Početna brzina projektila varira od 730-800 met. u zavisnosti od težine i vrste zrna. Energija na ustima cevi se kreće, u proseku, od 3500-4000 J i zavisi od proizvođača, težine zrna, namene. Podaci se odnose na standardnu dužinu cevi od 600 mm.

8×57 “radi” u svim poznatim oružarskim sistemima. Kod “hranjenja” oružja je takođe besprekoran. Funkcioniše iz fiksnih, odvojivih, tubularnihi, zglavkastih, i kasetnih magacina. Perfektan je i u pojedinačnom i u poluautomatskom režimu vatre. “Opravio” ga Švaba , svak mu čast. Za lovačke puške – prelamače, postoji tip sa obodom na dancetu čaure /šešir / i nosi oznaku 8×57 JRS. I u tom sistemu je perfektan. Treba znati da je 8×57 u “R” verziji slabiji za 10% kao i sva ostala municija za prelamače. Danas se “Švaba” proizvodi u lepezi zrna od 7-14.2 grama. Impozantno, zar ne.

LOV

I pre i posle vojne karijere 8×57 se nalazi u lovačkoj upotrebi. Oduvek su lovci znali da cene potencijale ovog metka. Naravno, prvo su ga “otkrili” nemački lovci. Odmah su ga namenili za odstrel krupne divljači. U početku se sretao više u prelamačama, kombinovanim i  dvokuglara puškama, da bi između dva Svetska rata zaživio i u obrtnočepnim varijantama. Ruku na srce, u tom periodu je “Švaba” uglavnom imao zadatak u lovu na crnu divljč u šumskim uslovima, tako da su prelamače tu igrale glavnu ulogu. Koristila su se uglavnom teška zrna /12.7gr/ i retko se sa njime pucalo na divokozu, srndaća, muflona ili što bi rekli, na daleko. Brenneke je za to iskreirao 7×64 i Nemci su ga zato i koristili. U pomenutom period, 8×57 nije uživao popularnost van svoje zemlje i Austrije. Bolje reći da njegova popularnost i prepoznatljivost , kao lovačkog kalibra, nije ni postojala van granica Evrope.

Lovačka popularnost mu raste odlaskom u vojnu penziju. Milioni pušaka u ovom kalibru ostaju u magacinima posle Drugog svetskog rata. Evropski oružari vrše preradu, pacifikaciju oružija, i nude ga za lovačke svrhe. Stotine hiljada pušaka sistema M98

završavaju kao lovački karabini. Proizvođači municije kreiraju lovačka zrna i punjenja koji će zadovoljiti potražnju lovaca. 8×57 postaje polako popularan u Evropi .

Na Balkanu ništa novo. U ratom opustošenoj Jugoslaviji, lovci su mogli doći samo do jednog kalibra i jedne vrste karabina. Pogađate …prerađeni M48 u 8×57. I to ne svi, samo odabrani drugovi. Više generacija posleratnih lovaca je maštalo kako se dočepati takvog karabina. U kom kalibru? Pa kako kom, u 7.9 naravno. A koji to drugi i postoji…?

Lovci su ih dobijali na kašikice. PPU je pravio jednu vrstu zrna i svi su bili zadovoljni.. Ko nije mogao nabaviti njih, turpijao je ‘šiljkane”. I tako, sve do početka sedamdesetih godina prošlog veka kada je Zastavi dozvoljeno da krene u komercijalizaciju lovačkog naoružanja. Sa liberalizacijom kupovine lovnog oružija, osobito karabinskog, 8×57 je doživeo procvat i postao ostvarenje sna većine lovaca. Tada “Švaba” dobija status univerzalnog kalibra opšte namene. Kako i ne bi. Pa bio je jedini…  Ratovi na prostoru bivše SFRJ su otvorile magacine rezervi M48 i ovi karabini su se razlili po “civilstvu” ratom zahvaćenih prostora. U isto vreme, Zastava radi konverzije lovačkih karabina na M98 mehanizam a lovci kupuju ili legalizuju M48 za male pare. Epilog…8×57 postaje  dokazani car ovih prostora.

Balistički gledano 8×57 je i više nego dovoljan za odstrel sve vrste evropske divljači. Sa velikim izborom gramaža i konstrukcije zrna može se izvršiti odstrel od srndaća do medveda i jelena. Pisac ovih redova nije posebno naklonjen kalibru 8×57 ali je više nego zadovoljan njegovim učinkom u odstrelu krupne-teške divljači, na odstojanjima do 100 metara. I praksa je pokazala da je efikasna daljina za ovaj kalibar max. 150-170 metara . Obzirom da nije predviđen za dalekometne odstrele, najbolje mu pristaju optike 1.5-6 x uvećanja koje daju dosta široko vidno polje. Ova municija dobro podnosi optike i montaže srednjeg cenovnog razreda, pa i nižeg /ali ne kineske/ uz kvalitetnu montažu. Za obrtnočepne karabine preporučujemo fiksnu i nisku montažu.

Od lovacke municije, za ovaj kalibar, može se pronaći “šta ti duša poželi”. Domaći PPU ima u ponudi čak četiri tipa zrna različitih gramaža, uključujući  sve popularnijeg i dokazanog “Grom”-a. Na našem tržištu je prisutna i municija češkog proizvođača S&B

sa “Barnes”  i  “Siera” zrnima i to u dve grazmaže. RWS je takođe u ponudi u dve gramaže i tri tipa zrna, TIG, H-Mantel, EVO. Izvanredna i skupa municija. U beogradskim prodavnicama možete kupiti i municiju “Hintenberger” u 11.3 i 12.7 grama.

Na žalost, kod nas će te retko ili nikako pronaći cal.8×57 JRS /R verzija/

Na evropskoj sceni, ponuda je izvanredna. Nema čega nema. Praznik za oči. Ovde vodeću ulogu predstavljaju proizvođači “Stare Dame”. Lapua, RWS, Geco, Norma, Blaser, Brenneke, Hintenberger…Tu su i  Amerikanci sa Winchester-om , Federalom

ali bez neke lepeze gramaža i zrna. Inače, svi navedeni proizvođači u svojoj ponudi imaju i R izvedbe ovog metka. Uglavnom, sve preporuke za korišćenje/upotrebu različitih težina zrna se svode na dve gramaže. Definitivno, 8×57 najbolje “radi” u 11.7 i 12.7 grama. Probaj te.

Da ne zaboravimo, ako ste u posedu ili nameravate doći u posed stare dobre lovačke ‘Mauzerke’ oznake 7.92×57 I nikako ne koristite municiju sa oznakom 7.92×57 JS ili 8×57 JS.Važi i za obrnuto. Greška može doneti nesagledive posledice.

DUH 

Kod nas, “Švaba” uživa pomešana osećanja. Od idolopoklonstva do izričitog negiranja. Skoro da nema sredine. Naši lovci sve vole prenaglašeno. Jedno je sigurno, 8×57 uživa mnogo veću popularnost i vrednost nego što mu pripada. Daleko od toga da ne poseduje upotrebni kvalit i da ne valja, ali su minuli rad, nostalgija i nasleđe prošlosti učinili svoje. U poslednjih pedeset godina, lansirano je pregršt kalibara u istoj grupaciji gde je i naša ikona koji su balistički i upotrebno mnogo bolji nego 8×57. Međutim, “šmek” jednog “Švabe” nemogu potisnuti balistički koeficijenti , brzine i energija. Ne kod naše lovačke populacije.

Dostojno svakom velikanu i 8×57 je ostavio traga na razvoj pojedine municije i klonove svoga duha. Pomenimo da je iz njega nastalo pregršt kalibara kao što su 5.6×57, 6×57, 6.5×57, 9×57, 9.3×57, 10×57, 10.5×57. Neki su još uvek u aktivnoj upotrebi.

Junak naše priče je bio i ostao, uglavnom, ljubimac Evrope. Ostali deo sveta baš i nije mario za njega. Oni pravi su uvek znali da cene karakter naše ikone. San mnogobrojnih lovaca je bio i ostao “Mauser o ramenu, Mauser u cevi”.

Da nije izmišljen, Balkanci bi ga izmislili.