Sama pomisao na reč “ Kralj“ dovodi do jednog zakljuka, vladar, presto, dominacija. Poenter, rasa nastala i stvorena da brzo pronalazi pernatu divljač i kao takva evoluirala je u danas jednog, skladnog, lepog, gracioznog psa koji pleni izgledom i stilom pretraživanja lovišta. Ukrštanjem više rasa nastaje današnji poenter( gde su mišljenja podeljena) pa tako i tipski različiti jer svako je stvorio tip koji odgovara klimatskim i geografskim uslovima terena( Italija, Britansko ostrvo, Danska, Švedska, USA, Australija) Posle Engleza koji su ga selektirali najviše uticaja na izgled današnjeg poentera imaju Italijani koji su mu dali jednu sasvim drugu dimenziju. Naime podredili su njegovu snagu i izdržljivost svojim apetitima, stoga je on danas nešto kraćeg tela, brži, glava mu izrazito lepa, taj odnos čeonog i nosnog dela su proporcionalni u dužini, nosna pečurka se uzdiže iznad nosne linije pri čemu daje specifičnost u odnosu na druge rase. Grudni koš je dubok i dovoljno širok, doseže do laktova, noge snažne, dužina vrata treba da čini 1/3 ukupne dužine tela poentera. Rep u korenu jak, uvek nošen u visini ledjne linije, jedino u galopu miran u pokretu i spušten pod uglom do 45 stepeni. Uši blago priljubljene iz glavu, blago zaobljene pri vrhu, nesmeju biti visoko usadjene ali ni prenisko. Boje variraju od bele sa crnom, bele sa oranž, bele sa braon, jednobojni( oranž, crni, retko braon) jedino nedozvoljena je nedefinisana, tj. siva.
Veoma važna činjenica vezana za poentera je specifična obuka tj. njegov odnos kao ponosnog psa prema svom vodiču i vlasniku. Faze obuke treba odraditi vrlo temeljno i postepeno, jer samo tako dobijamo jednog fenomenalnog lovačkog pomoćnika pa i izuzetnog psa za izložbe i utakmice u radu. Moram da napomenem da se obuka za lovnog i takmičarskog poentera dosta razlikuju pa i sama nabavka jedinke mora u samom startu iskristalisati želje vlasnika.
Moja iskustva koja nisu mala baziraju se na obuci lovnog psa, koji rano kreće na teren, sa već 5-6 meseci, najpre kroz igu na terenu gde nema mnogo divljači. Kao osnovni cilj tog uzrasta je kretanje i vraćanje na poziv a sledeća faza obuke sa kontaktom na divljač, najbolji i najjednostavniji način je japanska prepelica. Ukoliko se sa uspehom savlada faza pronalaženja i čvrsto stajanje na marci, pas je nakon 10-tak treninga spreman da krene u teren sa poljskom jarebicom i prepelicom, koje u letnjim danima ima dovoljno.
Neretko se dešava da mlad poenter hoće da se udalji od lovca na daljinama i po stotinak metara, što se ne smatra greškom, treba mu dati slobode ali je kanalisati i podrediti željama lovca, samom terenu i na kraju vrsti lova u koji ide.
Sporiji poenteri, nešto teže gradje poželjniji su za lov u ravničarski delovima terena u lovu na fazana i prepelicu a lakši, brži u lovu po kamenitim i brdskim uslovima u lovu na šumsku šljuku i jarebicu kamenjarku.
Odabir šteneta je veoma važan i pored uvida u pedigre rotilja i genetske osobine moramo obratit pažnju na sledeće stvari: 1.Temperament šteneta 2.Pigmentacija oka i nosne pečurke, 3. Šape, 4.Debljina i dužina repa 5.Uglovanost nogu 6. Odnos nosnog i čeonog dela.
Sve ovo što sam napisao i neće biti toliko važno ako poentera ne vodimo u lov. To je pas koji ne trpi zatvor, maltretiranje, kaznu i na kraju krajeva on je i stvoren da nam na terenu pruži jednu siluetu koja je upečatljiva i njemu svojstvena. Da poput ratnika krstari lovištima sa vetrom u nosu gde nepomično stoji uvek licem okrenut ka divljači.
Ovo je mali rezime meni omiljene rase koju sam zavoleo davnih sedamdesetih godina prošlog veka uz oca koji je imao tu privilegiju i čast da sebi priušti uvoz vrhunskih jedinki iz Engleske i Madjarske( Crookrise i Saregreshy kennel). Trenutno u odgajivačnici posedujemo dve ženke koje su šampioni madih i zrelih Srbije i mužjaka koji šampion i verovatno nadominantniji predstavnik u rasi.
Dragan Vukosavljević Vukas
