Piše: Predrag Đurđev
Te, 1905. godine, Evropa je ulazila u drugi krug vojne industralizacije, počelo je da se zvecka oružjem a sukobi interesa na Kolonijalnom planu bili su na pomolu. Još uvek nije mirisalo na rat, ali su svi želeli da demonstriraju silu. Spremala se velika partija pokera. Glavni igrači su bili Englezi, Francuzi, Nemci, Austrijanci i rezervni učesnik , Rusija. Na nju niko nije računao ali će ona dvanaest godina kasnije, postati i te kakav faktor u svim društvenim partijama za zelenim stolom i bojnom polju.
Pomenuta, 1905. godina je poznata po tome što je mladi naučnik Albeert Einstein postavio osnovne principe teorije relativiteta, Švajcarci su svečano pustili u rad Simplonski tunel, Rusi su okupirali deo Poljske i izgubili pomorsku bitku od Japana kod Tushim-e, stogodišnja Unija između Švedske i Norveške se raspala, a čuveni Otto Bock je konstruisao po narudžbini, još čuveniji, kalibar 9.3×62 Mauser.
KOLONIJE
Malo je poznato da je početkom XX veka nemačka carevina bila odmah iza engleske imperije po pitanju brojnosti Kolonija. Nemci su upravljali na Pacifiku sa Marijanskim i Solomonskim ostrvima i Novom Gvinejom, U Africi su raspolagali sa Namibijom, Botswanom, Tanzaniom, Rwandom, Mozambikom, Nigeriom, Ganom, Togoom, Kongom, Cadom i delom Kenije i Mauritanije. Ostalo su delili Francuzi, Englezi i Holanđani.
Pitaćete se čemu ovaj čas iz geografije.? Postoji jednostavan odgovor, kada neko kontroliše ovoliko prostranstvo, na više kontinenata, sa svom florom i faunom i starosedeocima, mora imati i adekvatnu pušku za svaki slučaj. Nemci su imali prvorazredni karabin /M-98/ iz Mauserove radionice ali nisu imali adekvatan kalibar. U Kolonije se ne nose jaki kalibri samo radi divljači . Jaki kalibri su služili, ujedno, da bi se zaštitili interesi kolonizatora. Ne zaboravimo da su se stalno vodili lokalni ratovi protiv pobunjenih naroda u zauzetim zemljma. Jednom rečiju, Nemcima je bio potreban nemački kalibar. Tu na scenu stupa pomenuti genije Otto Bock i firma Mauser.
NASTANAK
U to vreme, u Kolonijama se pucalo tropskim laboracijama. Englezi su diktirali tempo i forsirali kalibre preko ili oko 10 mm /.400/ dijametra zrna. Nemci su vec imali teškaše kao 9x57muser, 9.3×57 ili 9.3×74 ali nisu bili zadovoljni njihovim energetskim potencijalom. Takođe, projektni zadatak je tražio kalibar koji će biti za sve i svašta a ne samo za lov najvećih vrsta divljači u Africi. Budući kalibar je morao obezbediti i zavidnu preciznost na daljinama do 250 met. sa dovoljno velikom energijom.
Metak je konstruisan za Mauser system M-98, kao najpouzdaniji toga doba /gle čuda, i danas je/ sa namerom da to bude službeni i lovački kalibar nemačkih Kolonija. Međutim, kao službeni metak nikad nije usvojen i ostao je samo lovački. On brzo stiče popularnost i van nemačkih interesnih sfera. Engleski lovci ga odmah prihvataju i kupuju iz balističkih ili racionalnih razloga. I puška i municija je bila jevtinija od proizvoda sa ostrva. Generalno posmatrajući, ovaj kalibar može oboriti svaku divljač ali se zbog mera sigurnosti nije preporučivao odstrel slona, nilskog konja i bufala. Ustvari, poređenja radi, 9.3×64 je vrlo približan po energiji sa 375 H&H u težini zrna do 18 grama. Rekli bi, magnum a nije magnum . Pravi “nemac”.
ZGLED / PERFORMANSE
Municija 9.3×62 je pakovana u tradicionalnom flašastom obliku i to u relativno
“kratkoj’ čauri za ovako, pomalo, snažnu municiju. Ukupna dužina metka ne prelazi 83.5 mm, što je skoro ista dužina kao i kod .30-06, 8×57, 7×64…Prečnik zrna iznosi tačno 9.3 mm. Korak užljebljenja cevi je1:14 incha . Početne brzine projektila kreću se od
700-800 m/s, u zavisnosti od težine samog zrna i sa energijom na ustima cevi od 4700-5200 j. Metak se nudi u asortimanu od 11.7-19 grama. Time se pokriva odstrel skoro sve evropske i afričke divljači. Zavidno, snažno i impozantno.
Ovo je izuzetno precizan kalibar za svoju kategoriju. Optički nišan se za njega, po pravilu, upucava na 180 met u “o”. Sa zrnom od 16.5 grama dobija se pad projektila na 300 met od samo 42 cm. Balistički posmatrano, vrlo je sličan starom dobrom 8×57 js.ali se ovde radi o mnogo, mnogo težem zrnu. Grupa pogodaka sa lakšom municijom /11.7 , 12.7 i 14.6 grama/ iznosi samo 3 cm na 100 metara. Naravno, radi se o mecima renomiranih proizvođača. Za ovaj metak morate imati snažne nosače i jaku optiku proverenih proizvođača. Zbog namene, idealna je upotreba optike uvećanja 1.5-6 x.
Kalibar 9.3×62 odlično se ponaša u obrtnočepnim sistemima, dvokuglarama i jednometkama. U poluautomatima je za nijansu neprecizniji ali je zato u toj opciji i najpopularniji u Evropi. Poluatomat najviše “voli” teža zrna od 17.5-19 grama, dok je za druge sisteme svejedno. Ipak, svi se slažu, da je najbolji izbor za ovaj kalibar – zrno od 17.5 grama.
Svi ozbiljni proizvođači nude “nemca” sa raznim tipovima zrna. RWS, Norma, Blaser, Brenneke, PMP, Geco, Federal, Lapua, Sako, S&B i naravno, nas PPU. Cena inostrane municija se kreće od 2.5- 3 eura po komadu. Domaći PPU je nudi za 110 din, što je više nego prihvatljivo. Američka municija se kreće oko 2,0 Usd/kom i vrlo je kvalitetna.
LOV / KARAKTER
Posle Prvog rata, 9.3×62 se uselio i u lovačku Evropu. Do tada, rezervisan samo za Afriku, postao je ljubimac evropskih lovišta. Između dva rata, van nemačkog govornog područja, prihvatila ga je Skandinavija, Francuska, Austrija i Čehoslovacka. Amerikanci ga “otkrivaju” tek poslednjih dvadeset godina.. Interesantno, tamo je veoma popularan za jedan evropski kalibar. Poslednjih godina, pravo je otkrovenje američkih lovaca, da ne kažemo hit. Ovaj metak je uspeo da potisne u drugi plan i njihovog ljubimca .35 Whelen. Zanimljivo je i to, da se na njihovom tržištu nalaze svega par proizvođača oružja iz Evrope u ovom kalibru. Tačnije, tri. Zastava /Remington/, CZ i Steyr-Mannlicher u kategoriji čepnih karabina. Sa njime odstreljuju svu divljač koja prelazi težinu od 50-60 kg. Praktični, amerikanci, nema šta…..što je sigurno-sigurno je.
U Evropi, skoro da ne postoji proizvođač oružja koji ne nudi svoje proizvode u cal 9.3×62. Pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, naša ikona je počela da tone u zaborav. Pojava ultra brzih, magnum i ostalih modernih kalibara toga doba, gurnula je u zapećak našeg junaka. Ni posleratna Nemačka nije pravila ovu municiju do kraja šezdesetih. Međutim, moda brzo prolazi a trajne vrednosti ostaju. Poslednjih deset godina, “Nemac” se kao Fenix podigao iz pepela i triunfalno se vratio na lovačku scenu.
U čemu je tajna njegovog uspeha. U stogodišnjem prisustvu, svakako, ali i u praktičnoj i upotrebnoj vrednosti ovog kalibra. Precizan, snažan, dostupan, dobra ponuda kvalitetne municije, pozitivna iskustva korisnika, su samo neki od faktora za njegov povratak pod reflektore. I ono najvažnije…on ne oprašta. Sa nime, skoro uvek, divljač ostaje na mestu nastrela. Lako savlađuje manje prepreke, obezbeđuje po pravilu penetraciju i solidnu izlaznu ranu, Ima podnošljivi trzaj /u klasi 7mm Rem. Mag./ . Namenjen je, u našim lovištima, odstrelu crne divljači, jelena, medveda. Da napomenemo, za divlju svinju je “doktor” i može se reći da mu je to i glavna namena.
MODA
Pomenuli smo da je 9.3×32 Mauser doživljava ponovo svoju mladost i ponovo postaje moderan. Iskreno govoreći, on nikada i nije izlazio iz mode. Njegova postojbina, Evropa, uopšte nije odustajala od njega i jedino, nije ga proizvodila dvadesetak godina posle Drugog rata. Razlog je bio veliki broj razorenih fabrika municije.
Treba znati da naša “ikona” ne spada u univerzalne kalibre opšte namene. Ona je tropski metak, razornog dejstva i služi za odstrel velike i žilave divljači gde se od municije traži velika zaustavna moć. 9.3×62 je uvek druga ili treća puska u lovačkom arsenalu. Mauser, Sauer, Blaser, Beretta, Remington, Browning, Sako, Krieghoff, Ticca, Steyr, Zastava, su samo neke od fabrika koje proizvode olučene cevi u dimenzijama našeg “nemca”
Bilo da imate dvokuglaru, poluautomat ili obrtnočepni karabin u pomenutom kalibru, izazvaće te poprilični respect u svakom lovištu u kom se pojavite. Ako imate mogućnosti da pazarite “teži” kalibar i dvoumite se izmedju 9.3×74, .338win mag, 8×68, 300win. mag ili 9.3×62…izaberire našeg “Nemca”.
Nećete pogrešiti.
