Piše: Nikola Vojinović
Kroz civilizaciju čovek je naučio da lovi, ali kako mu priroda nije podarila jak njuh, brzinu kretanja, mogućnost letenja ili snažne kandže, čovek je morao da u lovu koristi i razvija svoj intelekt!
Takođe se civilizacijski menjala i svrha lova, u početku je čovek lovio zbog mesa, kako bi prehranio svoju porodicu, što je i danas prisutno u nerazvijenim društvenim zajednicama, kasnije je lov bio privilegija bogatih.
Šta je lov danas?
Dvadeseti vek je doneo čovečanstvu najveći napredak u svakom smislu, gde je opet čovek pronašao primenu tekovina civilizacije i u lovu. Međutim zec je zec! Retke su vrste divljih životinja koje su postigle neki vid unapređenja i prilagođavanja novim uslovima staništa. Divlje životinje se i dalje oslanjaju na urođene osobine.
Lov se danas svrstava u više kategorija, a samim tim i ljudi koji se bave lovom. Preciznu podelu je veoma teško napraviti, ali jedno je sigurno da je lov danas dostupan širokim narodnim masama. Pomenuo bih neke upečatljive karakteristike današnjih lovaca, gde je osnovna podela na lovce na krupnu i sitnu divljač, gde opet dosta lovaca podjednako voli da lovi prepelicu kao i kapitalnog vepra. Neko u lov ide isključivo zbog druženja, neko zbog hrane i pića, jer uglavnom lovce prati priča da su hedonisti u hrani i piću, što se opet ne može generalizovati. Veliki broj lovaca su lovci u oktobru i novembru, kada se love zec i fazan, za njih lov ne postoji pre a ni posle ovog perioda. Za nekoga lov počinje kada padne sneg, jer tada ne može da obavlja svoje poslove koji su prioritet, a lov dođe kao razonoda. Takođe postoje lovci, koji u lov idu zbog svojih pasa, njima je važnije uživanje u radu svojih ljubimaca, pa je sve ostalo u drugom planu. Verovali ili ne i danas deo lovaca lovi zbog mesa, proporcionalno svom ulaganju kroz kupovinu oružja, plaćanje članarine i ostalog, očekuju zauzvrat „refundiranje“ u vidu mesa divljači, pa je uglavnom njihova filozofija „cilj opravdava sredstvo“. Suprotno ovoj pojavi su lovci na „statusni simbol“, gde je neko stekao određenu materijalnu sigurnost, njemu meso divljači nije neophodno, ali to nije dovoljno, potrebno je to materijalno ispoljiti na neki način. Pošto se uglavnom radi o ljudima sa dosta para i manjkom slobodnog vremena, lov se svodi na odstrel velikog broja životinja u kratkom vremenskom periodu, kako bi se nadoknadilo propušteno, ili lov na trofejna grla, čija cena više puta prelazi nečiju godišnju zaradu. Nezahvalno je iznositi neku procenu broja pripadnika određenoj kategoriji, ne čine većinu, a to je ono što je važno!
Česta su pitanja kada počinje lov? Lov se po meni nikad ne završava i ne počinje! Da krenemo od početka, a to je brojanje divljači (mislim na sitnu divljač) koje se obavlja u martu mesecu, u skladu sa tim se preve planska dokumenta, na osnovu kojih se planira unos divljači, a kasnije i odstrel, kod krupne divljači brojanje se vrši tokom cele godine. Do kraja marta se vrši obuka pasa ptičara, naravno ko čuva takve pse, posle marta psi miruju do avgusta.
Već od 15.aprila kreće lov trofejnih srndaća, to je lov uglavnom rezervisan za one sa dubljim džepom. Prosečan lovac ima priliku da odstreli svog srndaća do medalje tek u maju ili junu, a onda od jula kreće lov divlje svinje čekanjem, vepra i nazime je moguće loviti i ranije, ali je ipak sigurnije loviti kada je dozvoljeno odstreliti i krmaču.
Od avgusta kreće „prepeličija groznica“, većina divljači je završila svoj reproduktivni ciklus, sada je moguće koristiti pse u lovu. Lov traje kratko, pa je dobar za sticenje kondicija kod lovaca a i kod pasa. Od septembra kreće lov divlje plovke, dosta lovaca lov plovke smatra svojim omiljenim, jer zahteva dobru veštinu pucanja. Pored plovke, počinje i lov divlje svinje sa psima, sve je više ljubitelja ovog lova, koje trese groznica pri samoj pomisli da će svoje ljubimce pustiti na trag divljači, krajem septembra kreće i rika jelena, ovaj lov sebi može da priušti tek mali broj lovaca. Sve tako do sredine oktobra, kada u većini lovačkih udruženja kreće lova fazana i zeca, za većinu lovaca „glavna sezona“, koja traje u zavisnosti od broja divljači u lovištu nekada i do januara meseca.
Strastveni lovci divlju svinju love do kraja januara, dok za lovce na plovku i gusku, pravi lov kreće sa prvim jakim mrazom. Pre tog prvog mraza i snežnih padavina, neophodno je napuniti hranilice namenjene divljači, vrlo važan segment lova, da ne kažem najvažniji! Februar je rezervisan za lov predatora, kada se uglavnom organizuju masovni lovovi, gde je akcenat na druženju, sabiranju utisaka iz prethodne lovne sezone, ali padne i koji predator, koji se inače love uporedo sa svim navedenim vrstama divljači, tokom cele godine.Tako prođe godina i sve u krug…
Citirao bih Patrijarha Pavla „Svi smo mi ljudi, retko je ko čovek“, mislim da se može primeniti i za lovce, za nekoga je lov sport, drugima je hobi, dok je nekome život!
Lovac se ne postaje lovac se rađa!
Nikola Vojinović
