Piše: Predrag Đurđev
Dušan Kovačević je u svom čuvenom scenariju za dramu i film „ Balkanski špijun“, napisao još čuveniju repliku glavnom junaku – A koji je to auto bolji od Moskviča? Po istom principu, verovatno, ruska vojna doktrina i dan danas glasi – A koji je to metak bolji od 7.62 x 54R?
Već smo navikli da je kod Rusa sve usporeno. Pet puta meri, tri puta analiziraj, sedam puta probaj pa možda tek onda preseci. Naš narod bi kazao – sve traje ko gladna godina. Vole ljudi svoj proizvod i menjaju ga samo ako su pronašli nešto bolje. Šta ćeš, takvi su.
I tako, Veliki ruski medved još se ne budi iz balističkog sna i drži uspešno u naoružanju svoje čedo staro 116 godina. Kod braće slovena je propala Carska Rusija, komunistički SSSR, Perestrojka ali ne i calibar 7.62 x 54R.
VELIKE SILE / RAZVOJ
Rusija krajem XIX veka.
Rastrzana sporim prelaskom iz feudalizma u industrijalizaciju i kapitalizam, ima problema sa ogromnim prostranstvom, ekonomijom, susedima, teritorijalnim pretenzijama i unutrašnjim nemirima. I ako tada, peta ekonomska sila na svetu, Rusija se usled besparice mučila sa naoružanjem armije. Velike carevine toga doba spremale su se da „ promešaju“ granice Starog kontinenta, Bliskog i Dalekog istoka, Afrike. Tehnološka revolucija s’ kraja XIX veka dostiže vrhunac i čini svoje i u savremenom naoružavanju armija. Pronadjen je bezdimni barut i isti se hitno našao u vojnoj upotrebi. Menjaju se i sistemi pešadijskog naoružanja. Pojavljuju se „brzometne puške“ – obrtno čepni sistemi i odmah postaju „gospodari rata“.
Francuzi 1886 godine lansiraju revolucionarno čuveni cal. 8mm Lebel. Prvi metak sa bezdimnim barutom savremene konstrukcije. Poznat je i kao 8 x 50R French. U to vreme već postoji engleski kalibar .303 British ali na crni barut, koji je odmah prepravljen na bezdimni. Nemci, već 1888 godine prave svoj famozni 8 x 57, a 1893 Austrougari uvode svoj 7 x 57. Sve velike imperijalne sile su naoružale svoje vojske – pod hitno!
I ratne igre su mogle da počnu.
ISTORIJA
Ali ne i bez Rusije.
Generalštab po nalogu cara Nikole dobija zadatak da osavremeni rusku armiju modernim naoružanjem. Oni su već imali loše iskustvo u ratu sa Turcima 1882 godine. Turska armija je bila naoružana višemetnim puškama „ Winchester sistema“, dok je carska Rusija koristila jednometne puške „ Berdan sistema“. Odmah se videla prednost višemetnog repertirajućeg oružja.
Konstrukcioni biro ruske vojske i Petrovgradska fabrika municije prionuli su na posao i „čedo“ je rodjeno. Leta gospodnjeg 1891. godine donešena je na svet , sada već legenda, puška Mosin –Hagant M.1891 u kalibru 7.62 x 54 R.
Za to doba stvoren je, balistički gledano, malo bolji metak u odnosu na svoje savremenike. Do pojave cal. .30-06, „baćuška“ nije imao konkurenciju u balističkom smislu.
Službeni metak 7.62 x 54 R je u izvornoj verziji imao zrno od 13.7 grama oživalnog vrha koje je bilo više nego preteško. Rusi su posle rata sa Japanom 1905 godine uvideli da im je potrebno lakše i preciznije zrno i 1908 godine uvode projektil sa špicastim vrhom. Početna brzina pomenutog metka popela se sa 650m/s na 850m/s. Za mitraljeske sisteme sačinjeno je zrno od 11.8 grama
I zvezda je rodjena
Sem zrna specijalnih namena / pancir, obeležavajuće, snajpersko, manevarsko… / do dan danas se ništa drastično nije promenilo kod ovog kalibra. Jedini metak u XXI veku, u službeno vojnom naoružanju sa obodom na dnu čaure. Neshvatljivo. Taktički – tehničko gledano ovaj metak je izvršavao sve postavljene zadatke po kriterijumima naručioca. I onda i danas. Zadovoljavao je i kriterijume armija svih tadašnjih velikih sila. Može se reći da je u odnosu na 8mm Lebel, 7 x 57, 8 x 57 i .303 British, bio i bolji.
7.62 x 54R je prošao oba Svetska rata, Korejski rat, Vijetnamski rat, rat u Avganistanu,zalivski rat u Iraku, Bosni i bezbroj lokalnih ratova. Bio je, i još uvek je kod nekih službeni metak kao u Rusiji, SSSR-u, Varšavskom paktu, Kini, Kubi, Finskoj, Turskoj, Grčkoj i bezbroj zemalja Afrike i Azije. Sovjetske vojne pomoći zemljama trećeg sveta i komunističke orijentacije su učinile svoje i kalibar je postao svetski poznat. I da ne propustimo, u Srbiji je takodje službeni metak za mitraljesko naoružanje. I dan danas. Nije jedini… ali još egzistira. Prvi Partizan iz Užica pravi ovaj kalibar za vojne potrebe od 1971 godine. Pravi i lovni metak, ali otom – potom.
ZANIMLJIVOSTI
Po lansiranju cal. 7.62 x 54R, ruski proizvodni kapaciteti nisu bili optimalni da zadovolje narudžbe armije u pogledu količina. Pošto je u Rusiji sve veliko i narudžbe su bile velike. Već 1895 godine, čuveni Winchester je sklopio ugovor sa vladom o proizvodnji municije u USA. Za vreme Rusko – Japanskog rata 1904 – 1905, municija je naručena i u Austrougarskoj, Nemačkoj, Belgiji i Holandiji. Odredjena količina je punjena i u Francuskoj. I tako,sve do dolaska komunista na vlast. Oni su odmah proširili kapacitete domaćih fabrika i proizvodili 7.62 x 54R samo u SSSR-u sve do 1949 godine kada je proizvodnja preneta i u članice Varšavskog pakta.
Prva armija koja je uvela u naoružanje pomenuti kalibar / osim Rusije / bila je, zamislite ko?
Kraljevina Crna Gora. 1898 godine je 7.62 x 54R postao službeni metak i Crnogorci su u Balkanske i I Svetski rat ušli naoružani repetirkama Mosin – Nagant. Srbija, tada „naslonjena“ na cal. 7 x 57, usled početka „Velikog rata“ hitno je naručila kod Rusa 128.000 pušaka i 54 miliona metaka sada već čuvenog kalibra. Puške su dužili drugopozivci i trećepozivci. Posle rata ovaj metak isčezava iz vojnog naoružanja Srbije, ali se vraća odmah posle II Svetskog rata kao vojna pomoć Sovjeta za Titovu mladu državu. Epilog se zna. „Baćuška“ je i dan danas u vojsci Srbije.
Dugovečni „stogodišnjak sa Kavkaza“ je nesumnjivo jedan od najviše proizvedenih puščanih metaka na svetu. Kako je, već znamo kod Rusa sve „boljšoj“ i „ davaj“ i kako se radilo o najvećoj vojsci i najvećem vojnom savezu / Varšavski pakt / na svetu, 7.62 x 54R je napravljen u milijarde primeraka.
Ali pazite.
Van SSSR-a i Varšavskog pakta, ovaj kalibar je proizvodjen samo još u Jugoslaviji, Kini, Finskoj i Albaniji. Naravno u vojne svrhe.
SLAVA
Za komercijalnu slavu municije 7.62 x 54R svakako je zaslužno pešadijsko naoružanje ruske i sovjetske armije. Možda ne remek dela oružarstva / mašinstva i dizajna /, ali rusko oružje je oduvek bilo funkcionalno sa ogromnim koeficientom upotrebno – radne vrednosti.Veliku popularnost je stekao u Otadžbinskom ratu i slomu fašizma.
Takodje, političke okolnosti druge polovine XX veka su svakako doprinele da se od 7.62 x 54R sačini ikona, i da se pomenuti kalibar nadje u naoružanju preko 40 zemalja sveta.
LOV
Sem u SSSR-u, zemljama iza gvozdene zavese, Finskoj, Turskoj i Grčkoj, kalibar 7.62 x 54R nije se baš okitio nekom lovačkom slavom. Istorijske činjenice su nesumljiv razlog zato ali i klasičan vid propagande je imao uticaja na okolnosti.Daleko da je „baćuška“ loš lovački metak. Čak naprotiv. U istoj je klasi kao 308Win i 30-06 Sprigfield. Tradicionalno zatvoreni za javnost, Rusi nisu popularisali svoj proizvod kao dobar lovački kalibar. Hladni rat je to još jače potencirao. Proizvodnja lovačkog oružja u ovom kalibru je bila rezervisana za zemlje iza gvozdene zavese i sem malog broja tipova primeraka lovačkog naoružanja / klirinško naravno / ništa se nije uradilo da ovaj metak zaživi kao poznati lovački kalibar. U Rusiji je „car“ što je i razumljivo. Tamo se masovno lovi uz klasične lovačke karabine i sa preradjenim puškama Mosin – Hagant. Metak 7.62 x 54R poseduje zrno prečnika 7.9mm i energiju preko 3500J tako da je sposoban za sve lovačke okršaje kao i .30-06; .308win; 8 x 57; 7 x 64. Uglavnom se u prodaji komercijalne lovačke municije mogu pronaći zrna od 9.7 grama, 11 grama i 11.7 grama. Medjutim, svetski priznati proizvodjači municije se baš i ne otimaju da ovaj kalibar uvrste u masovnu proizvodnju. Politika tržišta i potražnje je presudan faktor. Na zapad je pristiglo mnogo pušaka u pomenutom kalibru iz rezervi bivšeg SSSR-a. Preduzimljivi amerikanci nude komponente za prepunjavanje ove municije ali je „ baćuška“ više zastupljen u rekreativnom pucanju. Lovačka čast se još „brani“ u Madjarskoj, Češkoj, Slovačkoj, Poljskoj, Finskoj i zemljama bivše SSSR. Tu i tamo i kod nas ali jako malo.
Nema sumnje da je cal. 7.62 x 54R svetska ikona postala kao vojni metak. Takodje pored globalne prepoznatljivosti, nikada se o njemu nije preterano diskutovalo, pisalo, polemisalo medju vojnim krugovima, lovcima i ljubiteljima oružja. Za sve to je bio samo poznati „crveni“ metak bez velikih recenzija.
Mali broj poznavalaca i uski stručni krugovi su odavali priznanje dobrim performansama ruske municije i to je sve. Snajperska puška Dragunov i snajperista II Svetskog rata Vasilije Zajcev, više su doprineli slavi ovom kalibru van vojnih krugova, nego realna svojstva i stručne publikacije vezane za njega.
Retki iznimak su tradicionalni oružari iz Finske koji se nisu libili da sačine proizvode u
cal. 7.62 x 54R i da ga ponude Evropi kao dobar proizvod. Tu i tamo, tokom poslednjih 50-ak godina pojavljivali su se još neki proizvodjači iz zapadne Evrope sa svojim ponudama ali fragmentno i u smislu pokušaja. I na tome se završilo. Generalno, zapadna Evropa nije prihvatila pomenuti kalibar.
TRI VEKA JEDNOG METKA
I kao što kaže revolucionarna pesma: „ Ko drukčije kaže, taj kleveće i laže“ cal. 7.62 x 54R služi vojasku već tri veka. Jedini ali se još dobro drži. Sudeći po dijagnostičkoj slici, doktori mu prepisuju i prognoziraju duboku starost. Koliku? Pa dok Rusi ne pronadju novi „ srednji“ mitraljeski metak. Iskreno govoreći „ baćuška“ je istorija, vojne doktrine se menjaju i šta će biti sa njime to samo Bog zna.
Do tada „ A koji je to metak bolji od 7.62 x 54R“!
