Piše: Braca Fidahić, dopisnik iz Kanade
Objektivno i subjektivno
Razumevanje procesa započećemo jednim modelom – puška je obešena o idealno klatno.Tako se u laboratoriskim uslovima meri povratni trzaj. Izvrši se opaljivanje metka a onda se na osnovu otklona /puta puške unazad/ određuje razmenjeni impuls između metka i puške. Naravno da će identičan impuls biti prenet onome ko drži pušku.Treba da prihvatimo mišljenje autoriteta u ovoj oblasti da postoje granice u brzini i impulsu posle koje počinje da biva veoma nekomforno onome ko puca. Brzina je oko 10 f/s /3.05 met./ i svaku višu doživljavamo oštrije i neprijatnije. Za impuls je to oko 15 lbf /6.8 kg po fitu, a fit je 30.5 cm./. Jedinice koje se koriste su anglosaksonske. Moguće ih je jednostavno prebaciti u naš metrički sistem ali to niko živi ne čini pa nećemo ni mi. Treba ih shvatiti relativno i za poređenje različitih kalibara i situacija a ne kao apsolutni iznos nečega. U literaturi se koriste termini energija trzaja i slobodna energija trzaja što su pogresni pojmovi koji ne doprinose ispravnom shvatanju.
Hajde da se zabavimo konkretninom situacijom i da uzmemo za primer:
– 7×57 je puška teška oko 8 lb /3.65 kg/ i iz nje se ispaljuje zrno od 160gr /10.4 gr./, brzinom oko 2600f/s – 793 m/s. Ovo ce prouzrokovati brzinu puške oko 10.5 f/s /3.2 met/s./ i impuls od 14.3flb
– 7×64 je puška teška 8 lb iz nje se ispaljuje zrno od 160gr brzinom 2800f/s. Prouzrokovaće brzinu puške oko 11,7f/s i impuls od 17flb.
– 7mm. Rem. Mag. se preporučuje da bude 9lb za bolju apsorpciju trzaja i ako isto zrno od 160gr ispalimo 2950f/s iz tablica je moguće uočiti da je brzina 12f/s a impuls je 20.3 flb.
Ovaj primer je namerno izabran da ukaže kako se menjaju vrednosti brzine i povratnog trzaja u zavisnosti od kalibra i težine karabina. Bilo bi interesantno da i čitaoci na strelištu ispale metke iz različitih pušaka a onda razmene mišljenja i uporede ono do čega su došli. Za iole ozbiljnu analizu puške bi morale da imaju identične kundake, odnosno da ih je recimo sve napravila Zastava. Drugi primer blizak našim lovcima bi bio da uporedimo 7×57 i 8×57. Predpostavimo da su puške oko 8 lb i da su kundaci istog oblika:
– 7×57 ispaljuje zrno od 175gr brzinom 2500f/s generišući brzinu puške od 11,2 i povratni trzaj oko 15. – 8×57 koristi, recimo, zrno od 195-200gr. Ispaljuje ga brzinom isto oko 2500f/s generišući pri tome za pušku brzinu od 12.2 f/s i povratni trzaj od 18.5 flb. To su kalibri prisutni na našim terenima koje i sami možete da proverite. Za neke koji mnogo priželjkuju kalibar 8x68S… brojevi bi bili sledeći:
– 8x68S, zrno od 200gr. ispaljeno iz puške od 9lb brzinom 2950f/s, generisalo bi brzinu od 14,4f/s i povratni trzaj impulsa 29,9.
Ovde vidimo da je porast impulsa ogroman tako da ovakav kalibar nije za novajlije. Ali uz česte odlaske na strelište i dosta ispaljenih metaka od 6-7 Evra moguće je savladati tehniku efikasnog pucanja velikih kalibara.Poznato je da i žene lake konstrukcije u Africi pucaju teške kalibre veoma uspešno zbog dobro savladane tehnike kontrolisanja oružja. Naravno, kada im se čestita na oborenoj životinji niko ih ne pita koliko puta se išlo na strelište i koliko metaka je ispaljeno .
Tolerantnost i navika
Prihvatili smo da brzina negde oko 10f/s i trzaj od 15 jedinica počinju da prave smetnje strelcu. Okidanje treba da bude bez emocija ali ako podsvesno očekujemo da nam puška prilikom opaljivanja nanese bol najčešće će se pucanje završiti sa promašajem. Strah počinje da se pojavljuje čak i ako pucamo pušku sa kojom smo familijarni a ako je seansa na strelištu preterano dugačka. To se ne dešava našim lovcima previše često zbog ograničenja u pogledu nabavke municije ili nemogućnosti da se rucno napravi dosta jeftine municije. Međutim i pucanje glinenih golubova sa slabom patronom zrna zna da bude neprijatan posle pedesetog metka.
Na sreću po nas lovce, lek za ovu situaciju postoji. Prvo treba biti iskren prema sebi i da se uverimo da problem postoji a zatim postupamo na sledeći način. Mladom lovcu, da on to ne zna, damo praznu pušku i kažemo mu da opali metak. Pri tome pažljivo posmatramo lice u trenutku opaljivanja i ako primetimo da dolazi do grčenja i zatvaranja očiju znamo da ima mesta za poboljšanje. Tada je najbolje preći na malokalibaku i opaliti izvestan broj metaka da se mladi lovac opusti i oslobodi. Onda po mogućnosti opaliti nekoliko metaka sa karabinom malog trzaja /.243 win/.Tek onda preći na kalibar koji želimo da savladamo. Iskusni strelac ili stariji prijatelj lovac, treba da demonstrira ispravnu tehniku držanja puške za pucanje iz ruke, sedeći i iz ležećeg položaja. U prva dva slučaja naše telo može da rotira oko zamišljene ose dok primamo trzaj od puške koju čvrsto držimo.To smanjuje ono što subjektivno osećamo. Lakše podnosimo trzaj. Međutim, kod ležećeg stava primamo direktno čitav iznos impulasa, bez apsorcije. Shodno tome, broj ispaljenih metaka iz ležećeg stava biće znatno manji nego iz sedećeg/stojećeg stava.
Puška
Sada prelazimo na pušku. Ako dodamo težinu, recimo bušenjem kundaka i stavljanjem olova situacija se može popraviti. Drastično. Teža puška, manji trzaj. Ali…Mnogo bolji efekat bi se postigao ako napravimo novi kundak. Potrebna je i ergonomija. Za najbolju kontrolu trzaja,. gornja linija zadnjeg dela treba da bude paralelna sa osom cevi, nišanska linija u visini našeg oka a kundak čvrsto priljubljen uz jagodičnu kost. Ako nam je nišanska linija u visini zuba trzaj će da bude mnogo neprijatniji. Kvalitetna gumena peta takođe doprinosi da osećaj trzaja bude umanjen. Treba da bude od elastičnog materijala i što šira u predelu gde se oslanja na rame zbog distribucije impulsa. “Pakmajerova” peta tipa Decelerator veoma dobro služi svrsi. Naravno, prvo se treba prikladno obući. Slično kao u lovu, sa debljim kaputom i po mogućnosti ojačanjem u predelu ramena. Da napomenemo da će u zavisnosti od tipa oružja povratni trzaj biti manji kod poluautomatskog oružja. Deo povratnih gasova se koristi za repetiranje mehanizma i to smanjivanje se reflektuje u manjem povratnom trzaju. To je šansa za one koji su osetljivi na “recoil” a žele da pucaju snažne kalibre.
Postoji još nekoliko načina za smanjivanje subjektivnog doživljaja povratnog trzaja. Jedan metod je ugradnja posebnih uređaja sa federima u zadnji deo kundaka. Ovde se deo povratnog trzaja koristi za sabijanje opruge koja se potom razvlači pa se na taj način produžava interval trajanja trzaja te mu je time umanjen intenzitet. Drugi tip uređaja se stavlja na usta cevi i zove se “muzzle brake” ili gasna kočnica. Mogu da budu laserski izbušeni i strategijski postavljeni otvori na cevi ili je urađena perforacija na metalnom dodatku koji se šrafi na usta cevi. Povratni trzaj se smanjuje od 20-35% u zavisnosti od tipa i efikasnosti ali se plaća gadna cena zbog nesnosnu buku koju stvaraju usijani izlazeći gasovi. Ovaj uređaj je neprijatniji za one koji stoje sa strane nego za samog pucača. Mada i on može da ogluvi ako puca sa uobičajenom zaštitom za uši. Sve zavisi od jačine kalibra. Zbog toga je “muzzle brake” zabranjen u nekim afričkim zemljama. Ja lično nisam nikad stavio ovaj dodatak na svoju pušku, niti ću to da ikad uradim. Moj teški .416 Taylor ima sledeće vrednosti 18.5 lbs i 52.9 flb ali sam uspeo da ga ovladam, i podnesem trzaj čestim odlascima na strelište i pažljivo laboriram municiju. Mada, moji prijatelji ovo čudo imaju na svojim puškama tipa 375H&H Mag. I zadovoljni su. Ja im verujem na reč. Ali kada vidim da se spremaju da pucaju, bežim koliko me noge nose.
Trzaj uzrokuje promašaje
Povratni trzaj je neizbežno asociran sa svakim pucanjem. Na njega se svako mora akomodirati. Na nekom nivou postaje neprijatan a ako nastavimo da pucamo… jako neprijatan jer ima kumulativan efekat. Mada postoje dobro zasnovana mišljenja /u suštini je to individualna stvar/da netolerantnost na trzaj počinje da onemogućava precizno pucanje. Mnogi se stide da priznaju da im je to problem, kao da se radi o muškosti. Pre su spremni da budu nespremni i nedorasli za ozbiljnu lovačku situaciju, da promašuju kriveći optiku, metak itd, nego da se “leče”. Terapija je jednostavna. Uzima se jednom nedeljno, na gladno srce, redovnim odlaskom na strelište i pucanjem u tolikoj meri dok ne prestanemo da drhtimo u trenutku opaljivanja zbog straha da će nas puška udariti.
Ako odlasci na strelište, zamena kundaka i mekana gumena peta nisu dovoljni, možda nam stvarno taj kalibar ne odgovara. Možda su žljebovi na cevi suviše duboki ili je cev kratka? Možda je dizajn metka takav da ima veći trzaj? Možda puška nije dizajnirana za tip lova u kome se koristi? Ovo su ređe situacije ali moguće. Kaže se da u trenutku pucanja na životinju zbog uzbuđenja nismo svesni kada nas puška udari. Tada ništa ne osećamo. Tačno je da nismo svesni ali “recoil” ipak postoji .
Kao problem se ne javlja kod kalibara 22,. 22hornet ili .223 pa preko .243 Win, 6,5×55 do oko 7×57. Od 7×64, 7mm.Rem Mag, .308 Win, 8×57 i 30-06 počinje da biva prisutan. U kalibrima .300Win ili .300Weatherby, 8x68s, .338 Win.Mag. 9,3×62, 9,3×64 i 9,3x74R postaje ozbiljan i ovi kalibri nisu za početnike. Doduše, veći, afrički kalibri nisu u rukama naših lovaca pa ih ne treba nešto posebno obrađivati. Verujem das svi koji su iskreni prema sebi i znaju da imaju problem mogu da ga prevaziđu sledeći neke od saveta koji su ovde nabrojani.
A oni koji misle da za njih to ne postoji, šta reći osim DOBAR POGLED.
