U prirodi je oplođeno prosečno oko 96% jaja, a leženje dostiže i preko 90%. Gubici kod nasada, izazvani mehanizacijom pri kosidbi krmnog bilja, zatim od štetočina, negativnih vremenskih prilika i sl. kreću se, prema različitim autorima, od 42% do 85%. Nepovoljni vremenski uslovi u vreme piljenja – izvođenja pilića često jako redukuju stvarni prirast po jednoj koki.
Grupa naučnika iz Švedske proučavala je život fazana na prostoru gde nisu ispuštane nove jedinke i gde se ispoljava potpuno prirodno ponašanje vrsta. Nedvosmisleno je utvrđeno da su petlovi s velikim mamuzama, bez obzira na sva druga eksterijerna obeležja, ljubimci fazanskih koka. Trideset posto petlova ima harem od dve i više koka, 32% petlova ima jednu koku, a čak 38 % nije imao ni jednu koku u toku sezone parenja. Svakako da je i u ovom rasporedu odlučujuću ulogu imala veličina mamuza.
Ovim istraživanjima obuhvaćeno je i teritorijalno pravo tako što je jednoj skupini mužjaka dopušteno da tri nedelje pre zauzmu teritorije, a druga skupina je puštena naknadno na toj istoj teritoriji. Ustanovljeno je da su obe skupine nakon kratkog vremena imale podjednak broj koka. Ova istraživanja su pokazala da teritorijalno pravo malo utiče na privlačnost petlova.
Jedan broj mužjaka je nosio radio-odašiljač pomoću koga je utvrđeno da veći broj mužjaka sa dugim mamuzama preživi godinu i više dana u prirodi. Ovo otkriće je pokazalo da je dužina mamuza direktno svedočanstvo o važnosti muških gena u borbi za opstanak. Na ovaj način ženke, izabirajući mužjake sa velikim mamuzama, povećavaju izglede svojim mladuncima da prežive proleće, što je brojanjem preživelih mladunaca i dokazano. Ovaj izbor, koji je u direktnoj nadležnosti koka može se nazvati „lovom za dobrim genima“.
Prof.dr Zoran A.Ristić
