Piše: Braca Fidahić, dopisnik iz Kanade
I ovde se prednosti u odnosu na novo ogledaju u povoljnoj ceni a i mogućnosti nabavljanja oružja koje se danas više ne proizvodi. Kažemo ne proizvodi se a vredno bi bilo posedovati ga zbog, recimo, kvaliteta izrade ili iz kolektorskih pobuda.
Kao opšte pravilo, lovci a naročito početnici bi trebalo da izbegavaju puške neobične konstrukcije, koje nisu u originalnom stanju, zatim egzotične kalibre za koje se teško nabavlja municija i tome slično. Praktičnom licu su to dodatne teškoće a početniku mogu da budu nesavladive prepreke. Velikim poznavaocima to nije toliko bitno, jer verovatno imaju više pušaka koje su spremne za lov ili streljaštvo i mogu da nabave municiju koja se teško pronalazi. Ovde su oni privučeni ljubavlju prema oružju i željom da poseduju neobičan mehanizam ili da upotpune kolekciju.
Prosečan kupac, znači pripadnik najbrojnije populacije, želi da povoljno (čitaj jeftino) nabavi funkcionalno i pre svega efikasno oružje. Njemu je najbolje da gleda nešto što je zadržalo veliki procenat originalnog stanja i to u kalibru za koji se municija lako nalazi… To se realizuje na tri načina: -Preko oglasa, preko prijatelja ili u radnji polovnog oružja. Verovatno je da će postignuta cena u direktnom susretu sa prodavcem biti nešto niža nego kod trgovca. Međutim, ako se kupi u radnji, trgovac je obavezan da pre izlaganja pušku stavi na uvid stručnom licu-puškaru na pregled i dozvoli korekciju bilo kakvog nedostatka. Ako se nedostatak ipak pojavi u nekom kraćem vremenskom roku, recimo mesec dana od kupovine puške, trgovac je dužan da izvrši popravku bez naknade. Barem to tako funkcionise po belom Svetu. Trebalo bi i kod nas…
Pregled
Prva stvar kod kupovine karabina je provera da li nam pasuje / ”leži”. Ako ne, razmisliti da li se to može postići produžavanjem kundaka stavljanjem pete ili skraćivanjem? Kada krene u kupovinu kupac treba da se “naoruža” sa sledećim: puškarskim šrafcigerom, lampom za osvetljavanje detalja, uređajem za kontrolu čeonog zazora i onog za merenje koliko duboko udarna igla ulazi u kapislu. Ukoliko nemate ovaj alat, povedite vašeg puskara sa sobom. U slučaju kupovine polovnih karabina imamamo jednostavniju situaciju nego kod sačmarica. Ovde je konstrukcuja jednostavnija ali ipak nije banalna ili trivijalna. Sve se mora dobro i stručno pogledati.
Ako nam prodavac ne dozvoljava da se odvoji metalni od drvenog dela, tj. ocevljeni mehanizam od kundaka, treba da budemo skeptični. Da li nešto krije ili jednostavno nema sluha za prodaju. S druge strane, ne može se za svakog ko uđe u ranju to raditi. Samo odvajanje se mora obaviti krajnje profesionalno, tako da se šrafovi ne oštete. Oštećeni šrafovi su znak nestručnosti servisiranja i veoma ružno izgledaju. Jer, svaki šraf ima svoj šrafciger. Za ispravno funcionisanje i preciznost je od fundamentalne važnosti kako se metal i drvo uklapaju. Znači, kada razdvojimo ove dve osnovne komponente, vrši se detaljna inspekcija kako je obavljeno naleganje. Pogledajte da li postoje velike površine koje uzajamno naležu i onemogućavaju bilo kakvo relativno pomeranje jednog dela prema drugom. Ako je pomeranje moguće, od pucanja će se pojaviti naprsline a eventualno i totalan raspad – cepanje drveta. Takođe, preciznot takve puške je po pravilu očajna. Sada je prilika da se detaljno preispita gde kundak dodiruje “recoil lug” /cev na drvo/ kao i drveni deo između magacina i okidača. Ako ima oštećenja, moguće ih je popraviti sa “glass beddind” compound-om ili tečnim metalom. Zapravo, ceo postupak glass beding-a preporučio bih svakom vlasniku karabina ako želi veliku čvstinu svog oružja što je jako važno za preciznost.
Sada je trenutak da se pregleda cevni kanal, da li ima nagomilanih nečistoća koje treba ostrugati. Dobro očistite cev pre pregleda. Pogledati da li šraf nosioca remena prodire u kanal i dodiruje cev. Takva situacija bi se takođe loše odrazila na preciznost. Ne treba mimoići detaljan pregled da li ima akumulacije ulja za čišćenje na vratu kundaka, koje obično dovodi do truljenja drveta .To obično nastupi ako vlasnik prilikom čišćenja koristi nepotrebo velike količine koje se cede i sakupljaju na nekom mestu. Obično u području oko okidača ili nekog od šrafova držača magacina. Takav karabin treba zaobići, osim ako je vlasnik umanjio cenu za iznos novog kundaka ili budući vlasnik želi da po svaku cenu poseduje dotični karabin.
Metal/Sanduk/Okidanje
Pređimo na metalni deo. Inspekcija može da pođe od usta cevi. Važno je da nema oštećenja nastalih kod nošenja karabina u lovu i udara o kamen ili naslanjanjem usta na tvrdu površinu. Ako ima takvih indikacija, to je moguće popraviti po minimalnoj ceni. Ali se mora popraviti. Sada uzmemo lampicu i pustimo svetlosni snop kroz cev. Bolje svetlo će nam omogućiti da primetimo da li ima nepravilnosti unutar cevi, mesta koja nisu polirana ili koja su zarđala kao i sitnu eroziju. Prvo gledamo da li ima oštećenja u ležištu.To može da nastupi relativno brzo, ako je radni pritisak izuzetno visok kao kod kal. .22-250, .220 Swft ili nekih Magnum kalibara i sl. Nedovoljno čišćenje ili odsustvo čišćenja čini cev podloznu rđanju… a jaka svetlost će to otkriti. Ukoliko kupujete poluautomat, obavezno proverite stanje gasne komore, cilindra, klipa i zatvarača. Ako postoje erozije materijala u vidu finih tačkica, zaboravite na tu pušku. Jednostavno, nije održavana.
Provera čeonog zazora se vrši sa nečim što liči na metak. Ima ih po dva za svaki kalibar i zovu se “ide” i ”ne ide”. Prvo se stavi “ide” i bez napora se zatvori kućište sa ručicom. Onda se uzme “ne ide” i bez napora, gotovo jednim prstom probamo da zatvorimo. Ne bi trebalo da se zatvori. To znači da je čeoni zazor korektan. Ako upotrebimo silu da zatvorimo, uništićemo čeoni zazor i ležište metka. Ali ako i sa malom silom zatvorimo zatvarač sa “ne ide”, čeoni zazor je ogroman. Takav karabin zahteva ozbiljan i skup servis. Čeoni zazor je veoma bitan da se utvrdi da je ležište i dalje standardnih dimenzija jer on žestoko utiče na preciznost i sigurnost oružja. Možda će vam za ovu kontrolu biti potrebno prisustvo puškara. Sledeće je da ispitamo koja je sila opaljivanja. Ispravno je da bude oko 4lb /1.7 kg na lovačkom karabinu, dok kod steljačkog može da bude svega nekoliko unci (16 unci ide u jednu funtu). Osećaj opaljivanja je kao kada se prelomi stakleni štap – resko, jasno i kratko, ako je opaljivanje dobro. Kod podesivih obarača, kao sto samo ime kaže, puškar to lako može da podesi.
Sada hoćemo da prekontrolišemo udarnu iglu i zatvarač. Za to se koristi merač dubine udarca igle u kapislu i za malokalibarke to je oko 0,03 inca a karabine 0,05 inca. Jedan “inč” je 25.4 mm.To je dovoljno za ispravno opaljivanje a istovremeno ne izaziva kidanje kapisle sa mogućnošću da se sada propuste gasovi u lice pucača. Veoma ozbiljna stvar. Prilika je da se sad pogleda otvor udarne igle. Oblik, koncentricnost, veličina i moguća oštećenja. Dok držimo zatvarač u rukama pogledajmo kako izgledaju bradavice za bravljenje. Bradavice moraju imati trag naleganja u sanduku celom svojom površinom. Zato, bacite dobar pogled da li ovde ima pomeranja i udubljivanja koji bi indicirali oštećenje i nepouzdanost bravljenja. Obavezno treba prekontrolisati čelo zatvarača. Ono mora biti glatko, ravno, bez trunke oštećenja ili nabora, korozije ili udubljenja. Ravno čelo je osnov za precizno definisanje čeonog zazora. Takođe, neke vojne puške pravljene krajem II Rata /a prepravljene na lovački karabin/ nemaju potrebnu čvrstinu jer je korišćen loš material i nisu propisno termički obrađene. Upotreba takvih kućišta bi bila krajnje opasna. Možda je korišćena pogrešna municija, pa je integritet doveden pod znak pitanja. Upotreba takvih kućišta/sanduka bi bila krajnje opasna.
Procena
To bi bilo uglavnom sve što treba da ispitamo. Sa malo znanja i priručnog alata, možemo da ispitamo bilo koji karabin, bilo gde u svetu. Mada na našim prostorima će mo se najčešće sresti našu Zastavu. U zavisnosti od toga koliko je očuvana može da predstavlja odličan početak za mladog lovca. Da ne zaboravimo, funkcionalnost svakog karabina proverite na strelištu pre kupovine. Vatrena proba vam može doneti dodatne utiske.
Na našem tržištu polovnih karabina nema velike ponude klasičnih imena ali se ponekad pojavljuju. I onda treba utvrditi cenu, što je više umetnost nego nauka. Svetske akcionarske kuće, sa velikim brojem profesionalaca i eksperata, se susreću sa istim problemima iako imaju velike baze podataka kako je išla prodaja u bliskoj i daljoj prošlosti. Samo tržište je živ organizam i u zavisnosti od ekonomskih trendova i pomodarstva cene su teško predvidljive. U odnosu na procenu puške se trguje i po višim i nižim cenama. U Srbiji su obično strani polovni karabini bezražlozno skuplji nego što zaista vrede na svetskoj sceni. Transakcija će se obaviti po stvarnoj ceni… a to je ona koju su ugovorili prodavac i jedan od kupaca. Voljom obe strane. Ne mora uvek da bude “fer” cena…ali mora da bude rezultat precizne nagodbe.
U svakom slučaju, ovaj detaljan pregled uz korišćenje svih nabrojanih postupaka bio bi poželjan .
