Piše: Nikola Ivković
Lovačka priča o adekvatnom kalibru je stara koliko i sam lov, da ne pominjem stručne tekstove koji su napisani na ovu temu. Jedini problem je što divljač ne zna da čita tabele, nego padne od onog metka koji je najviše zaboli i sačini najveću štetu…
Faze u odrastanju
Kod kupovine adekvatnog oružja za lov postoje tri osnovne životne faze. Prva faza je kada postanemo lovci i, naravno, kupimo karabin u univerzalnom kalibru. Recimo da je to .30-06. Dok prvu cev u tom kalibru sedamdesetih godina prošlog veka nije doneo pokojni Duško Bojović, Srbi nisu imali univerzalni kalibar… imali su samo jedan. To je bio 7,9 ili stručno rečeno 8×57. Prosto i jednostavno, jedna partija i jedan kalibar… i šta Vi tu ima mnogo da mislite. Tu i tamo ste kod nekog lovočuvara mogli da nađete po neki 7×57. Masovno prenaoružavanje kreće kada je Crvena Zastava izbacila model M70 u kalibru 7×64, jer ‘taj’ može da dobaci dalje od ovih već ‘prevaziđenih’. Ovde ne računam partijske funcionere koji su se, zbog raznih zasluga za narod i državu, domogli puške u nekom od kalibara koji su za ono vreme bili fama. Dobar primer je, kada sam pre nekih 5-6 godina, nabavio Borovnikov M98 u kalibru 6,5×68, zaostavština iza jednog bivšeg državnog činovnika. A u oružnom listu piše kalibar 6,5 Carcano! Dovoljan dokaz da čak ni miliciji u ono vreme nije bilo jasno o čemu se tu radi.
Kada prođemo tu prvu fazu, ako neko uopšte izađe iz nje, stižemo do druge faze. Svideo nam se lov i krećemo u dalju kupovinu. Shvatimo da ništa u životu nije univerzalno, pa ni kalibar. Da je drugačije, Dragan Džajić bi podjednako dobro igrao i levo krilo i beka, ali nije. Ta druga faza ume da potraje – brzo, sporo, lagano, debelo… i sve to u raznim kombinacijama sa adekvatnim zrnima. Pravi košmar! Neko tu čak i zastrani. E, onda dođe ona poslednja treća faza kada shvatimo da to nema više nikakve veze i da ‘sve to dobro puca’. Ili si dobro pogodio ili nisi, ili se jednostavno na kraju umorimo od tolike priče. Obično se desi da lovačku karijeru završimo sa istom onakvom puškom sa kakvom smo i počeli.
Iz svega ovoga možemo da zaključimo da je jedino ta druga faza našeg lovačkog odrastanja problematična i da njom trebamo bliže da se pozabavimo. O ove dve ostale i onako nema šta da se piše…ili barem ja mislim tako.
Predrasude
Adekvatan izbor kalibra za drugi, treći ili već koji po redu karabin, u mnogome zavisi od načina lova i divljači koju lovimo. Ako zanemarimo da ćemo novu pušku da kupimo zbog njene vrednosti ili lepote, logičan sled stvari je da se prvo bira kalibar. Ako preferirate lov na srndaća u Vojvodini ili lov na divokoze, Vaš izbor će logično biti kalibar do 7 mm sa početnom brzinom preko 870 metara u sekundi. Ako lovite na zatvorenijim terenima i kombinujete lov na srndaće, divlje svinje ili možda jelene, preporuka svih stručnjaka će biti 7,62 mm pa gore, sa početnom brzinom do 850 metara u sekundi. Pomisliće čovek, ništa lakše… E onda sednete u neku kafanu gde se okupljaju lovci i balističari /a koji lovac nije/ koji su u stanju da Vam za pola sata pomere mozak. I to sve zbog svojih ličnih predrasuda ili bolje rečeno ‘trauma iz detinjstva’. Onaj koji mene izabere za savetnika obično spava sa 8×57, dok ispod kreveta svoj red čeka 9,3×57. Ne daj bože da siroti početnik pomisli da nabavi neki od brzih ‘amerikanaca’… ili .30-06!? Nema tu ničeg realnog i logičnog, mislim da goreg slučaja od mene nema. Ali ima i ovakvih slučajeva. Naprimer, moj prijatelj Ljubiša Šakić, koji je napisao divnu knjigu o lovu na divlje svinje, lovi sa 7 Rem Mag. Nigde nećete čuti da će Vam neki pasionirani lovac na divlje svinje preporučiti ovaj kalibar kao adekvatan. Čak naprotiv, lično sam učestvovao u lovu gde je sa tim kalibrom pogođeno pet veprova i nijedan nije nađen tog jutra! Kaže Šakić pucali su lošim zrnima. Slažem se, ali neke velike ponude zrna kod nas i nema. Shvatim ja kasnije u čemu se radi, jednom davno pre nekih četrdesetak godina mu je izašao kapitalan vepar u Nikincima na nekih 300 metara. Ne sećam se da li je tom prilikom pucao i podbacio, ili se čak nije ni usudio da puca plašeći se distance. Uglavnom, od tada se ne odvaja od 7 Rem Mag, i optike sa izlazom 56mm. Znači, njega celog života proganja strah da neće da dobaci, iako je 98% svoje divljači odstrelio na distancama do 50 metara. Ili, dobar primer je pasionirani srnar Neven Dondur. On srne i srndaće lovi sa puškom teškom 7 kila u kalibru .375 Holland Holland Mag!? Nešto slično se i njemu desilo pre 25 godina. Jedan srndać mu je tako ‘odneo’ pogodak po stomaku pucan sa nekim od srednjih kalibara. Nikad ga nije našao… a kakao sam kaže tražio ga je do Bukurešta. Glavni problem je što je planirao da ga spremi za večeru… kad ovaj ode i Dondur ostade gladan! Znači logično rešenje je .375 i nema da ode. Pa da! Čak je imao i noćne more, u jednom lovu se budi iz sna sav preznojan i priča kako je sanjao da mu je izašao životni srndać, a njemu mučeniku u rukama mala puška – 8×57!
Ovakvih priča ima mnogo, ali i pored toga što su one šaljive i uglavnom služe da jedan drugog zadirkujemo, u svemu tome ima i neke istine. Barem malo.
Večita dilema
U manje-više svim pravilnicima o lovu stoji da je za odstrel sve krupne evropske divljači, tom prilikom mislim na pogodak u plećku ili prva rebra a ne one majstorske pogodke u vrat, treger itd, dovoljan kalibar koji prenosi energiju od 2.500-2800 džula u trenutku nastrela. Uđete u tabelu, nađete gde piše J i shvatite da su to manje više svi kalibri. Da li ste izabrali pravi kalibar moći ćete da primetite samo po izrazu lica lovočuvara kada Vam popunjava dozvolu za lov. Tu i jeste osnovni problem, jer ta snaga izražena u džulima ne garantuje da ćete imati uspešan odstrel. Pod uspešnim odstrelom se podrazumeva da pogođena divljač ostane na mestu nastrela ili da ne ode daleko. Naprimer, zamislite da Vas neko u nožni mišić pogodi iz sprave koja izbacuje najobičniju iglu za šivenje koja je naduvana do te mere da prenese eneriju od 2.500 džula. Da li je to naučno moguće – jeste. I šta će se desiti tom prilikom – ništa, pomislićete prvo da Vas je ujela neka osa, nastavićete i posle kraćeg vremena ćete primetiti da Vam je noga pomodrela i da se teško oslanjate na nju. A sad zamislite da Vas neko pogodi teškim kamenom koji pritom ne prenosi ni blizu gore pomenutu energiju. Momentalno ćete jauknuti i pasti na zemlju. Naravno ovo su dva drastična maštovita primera, ali dovoljno govore da ti ‘džuli’ iz tabele nešto i nisu mnogo bitni. Više se treba pozabaviti dijametrom zrna i njegovom težinom, jer to je ‘ono što boli’. Brzina tu i nije toliko bitna jer je naučno dokazano da je svaki metak sa početnom brzinom preko 600 metara u sekundi, težine 10 grama, optimalan za lov krupne divljači. Brzi meci će Vam samo pružiti mogućnost da pucate dalje i ništa više. Čak su se u praksi, na klasičnim distancama do 100 metara, sporiji meci pokazali kao bolji. Zrna se bolje otvaraju i prenose više energije. U globalu, naravno.
Zašto treba davati prednost mecima sa većim dijametrom zrna? Vrlo prosto, i najgore zrno kalibra 8 mm će se više otvoriti i napraviti širu prostrelnu ranu od npr. 6,5 mm. A to i jeste poenta. Pored toga, zrno većeg dijametra je samim tim i teže, a teško se teže zaustavlja. Manje su podložna skretanju sa putanje usled kontakta sa travom, pšenicom, granama ili na kraju sa koskama prilikom udarca u telo divljači. Desilo mi se da u jednom pogonskom lovu dva puta pucam iz kalibra 7×64 na 15 metara kroz žbun na divlju svinju koja je otišla a da zrno nije ni došlo do nje. To mi se sa 9,3×57 nikada nije desilo. U stvari kada malo bolje razmislim ni jedna divlja svinja mi nije otišla dalje od 20 metara pogođena istim kalibrom. A u tabeli, ništa naročito – džula kao i ostali srednji kalibri, čak i manje, brzina 640 metara u sekundi…
Od viška glava ne boli
Kao i u samom životu, i prilikom odabira odgovarajućeg kalibra moramo da pravimo kompromise. To što imaju ‘spori i debeli’, nemaju ‘tanki i brzi’, i obrnuto. Vrlo je nezahvalno u ovome praviti poređenja, jer u mnogome zavisimo od veličine divljači koju lovimo i samog okruženja. Izbor zavisi samo od Vas, ali ako imate uslove, najbolje je kupiti i jedno i drugo. Kao što moj prijatelj Slaven Maričić kaže, veliki zemljoposednik Brink iz Bocvane za svaki slučaj godišnje kupi dvadesetak pušaka. Šta će čovek, čisto da ima širi izbor! Ono što je sigurno je da naša lovišta i uslovi u kojima lovimo ne traže nove ‘ultra’ brze metke. Da je to istina najbolje ćete se uveriti ako pogledate ponudu kalibara u evropskim katalozima u poslednjih par godina. Svi veći proizvođači oružja se vraćaju starim tradicionalnim kalibrima. Neke vade i iz naftalina. A i, kao što sam na početku rekao, ne sekirajte se mnogo, i ovako ćemo na kraju svi završiti sa jednim od standardnih, jer, nema lošeg metka – zar ne!
I JOŠ NEŠTO
Iz iskustva znam da se svi lovočuvari po ozbiljnim lovištima, kod lova divljih svinja, obraduju kada u rukama lovaca vide karabine ili prelamače u cal. 8×57, 9.3×62, 9.3×64, 9.3×74, 9.3×57, 8×64, .375 H&H. Mršte se na .7rem.mag. ili na .300 win mag /ovaj poslednji u slengu zovu ‘macester mangup’. Mogu proći 30-06 i 7×64, mada nevoljno. U ovom slučaju im ‘lako i brzo’ znači besomučnu potragu kad se lov završi. Zanimljivo je da je ‘mali’ 7×57 vrlo ozbiljan ‘igrač’ kada ispali zrno od 11 grama na crnu divljač.
