Piše: Prof.dr Zoran Popović
Pričinjene štete od divljih svinja
Štete koje pričinjava divlja svinja u lovištima, obzirom na njen Zakonski status nezaštićene vrste divljači u Republici Srpskoj, vlasnici i korisnici zemljišta i zasada ne prijavljuju organizaciji koja gazduje lovištem. Zvaničnih podataka u pogledu šteta od ove vrste divljači u istraživanim lovištima nije bilo. Međutim, na osnovu obilaska i istraživanja na terenu, ustanovljeno je da su štete prisutne i da se javljaju u većem obimu.
Štete koje su pričinjene na poljoprivrednim kulturama mogu se grupisati na:
- štete na površinama pod žitaricama
- štete na krompirištima
- štete na livadama
U pogledu vremenskog perioda šteta na žitaricama, najviše su prisutne u fazi mlečnog dozrevanja. Najveće štete pretrpe parcele na kojima kukuruz prvi uđe u mlečno voštanu fazu zrelosti. Prilikom upada u parcelu najviše se stabljika kukuruza obori, delimično klip zagrize, tako da su štete od loma znatno veće nego od onoga što je izkonzumirano. U zavisnosti od parcele i broja oštećenih stabala, procentualno uništenje analiziranih parcela variralo je od 5% do 47%. Međutim ima situacija gde je prema izjavama vlasnika parcela bilo i veće oštećenje, ali su oborena stabla kukuruza iskoristili za ishranu preživara (goveda i ovaca).
Štete na ozimim žitaricama prisutne su, posebno na parcelama gde je zaoran kukuruz kao predkultura u setvi ozimih žitarica. Obzirom na dobro razvijen njuh, divlja svinja oseća i na većoj dubini ukišeljena zrana ili klipove kukuruza i onda vrši rivenje u cilju dolaska do istih. Ovo se dešava u toku zime i ranog proleća. Pričinjene štete zavise i od položaja parcele u odnosu na šumske komplekse ili mesta gde se najčešće zadržavaju divlje svinje.
Štete na krompirištima najčešće se dešavaju u prvim danima posle sadnje, ali mogu biti prisutne i do vremena ubiranja usjeva. Najteže su prolećne štete, kada posejana kultura bude uništena a za drugu sadnju više nema uslova. Ali i one koje se dešavaju tokom leta nisu manje značajne obzirom da vlasnik parcele ostaje bez kulture.
Štete na livadama u najvećem procentu dešavaju se u proljeće i početkom leta, mada su evidentirane i u zimskom periodu. Razlog ovome je intezivan razvoj insekata (gundelja i dr.), koje divlja svinja sa svojim razvijenim njuhom precizno locira kao hranu do koje rijući dolazi. Posledica toga su preorane livade na kojima će se smanjiti prinos pokošene trave, ali i potreba za ravnanjem livada.
Primećeno je da šete koje su pričinjene na poljoprivrednim parcelama uglavnom se odnose na parcele koje su uz rubni deo šume ili su u njenom bližem delu. U planinskim delovima lovišta ove parcele su dosta male, oko 0,1 ha – 0,3 ha, tako da neke mere zaštite nisu ni preduzimane od strane vlasnika parcela. U brdskim delovima istraživanih lovišta, uočene su i veće štete na poljoprivrednim parcelama. Ovde je ustanovljen i uticaj gustine populacije divljih svinja na veličinu pričinjenih šteta.
Štetni uticaji divlje svinje u šumarstvu su:
- konzumiranje hrastovog i bukovog žira a time smanjivanje broja klijajući semenki
- štete na posađenim parcelama hrastovog i bukovog žira
- čupanje i oštećivanje mladih biljaka prilikom rovanja
- oštećenja kore stabala drveća kljovama divljeg vepra
- ubrzavanje gljivičnih bolesti zbog oštećenja korena drveća
- ubrzavanje zatravljenosti i stvaranje uslova za podmlađivanje neželjenim vrstama (npr. jasikom)
Divlji veprovi na stablima prave oštećenja usled udara kljova do visine do koje mogu dostići. Ove rane su dosta duboke ali kratke brizgotine, koje se nepravilno i prilično gusto raspoređene po stablu. Posledica ovih šteta je da stabla gube na prirastu, kvalitetu drveta a stvara se osnova i za pojavu bolesti. U lovištima nije primećeno prisustvo osušenih stabala, nastalih od kljova divljeg vepra, obzirom da ova oštećenja nisu u obliku prstena oko stabla. Primećeno je da su ova oštećenja više prisutna kod četinara nego lišćara.
Svinje prilikom češanja biraju jača i deblja stabla koja su hrapavije kore. Zbog toga su štete veće u jednodobnim mlađim sastojinama gde ne mogu pronaći deblja stabla, kao i na lokalitetima koja su u blizini kaljužišta. Uglavnom biraju borove kod kojih je kora hrapavija. Primećene štete nisu većeg obima.
Pričinjene štete od srne
Oštećenja koje pričini srneća divljač mogu se svrstati u nekoliko grupa:
- Oštećenja na mladim sadnicama različitih vrsta voća i šumskih vrsta drveća i žbunja nastala guljenjem kore.
- Obgrizanje vrhova i pupoljaka na voću, šumskim i ratarskim kulturama.
- Oštećenje i obaranje ratarskih i povrtarskih kultura
Trenutno stanje gustine srneće divljači u posmatranim lovištima je znatno ispod kapaciteta lovišta, tako da su štete evidentirane na šumskim i poljoprivrednim kulturama neznatne. Zvaničnih prijava za nadoknadu od organizacije koja gazduje lovištem nije bilo. Međutim, uočene su odgovarajuće štete koje su svrstane u napred nabrojane grupe.
Guljenje kore na sadnicama voća i nekih vrsta lišćarskih i četinarskih vrsta drveća dešavaju se krajem zime i u proleće u vreme čišćenja basta kod srndaća. Oštećenja su najčešće prisutna na sadnicama prečnika do 3 cm, a retko na stablima većeg prečnika.
Obgrizanje vrhova i pupoljaka na ratarskim kulturama voću i šumskim kulturama posledica je selektivnosti izbora hraniva, pri čemu se od biljki koriste oni delovi koji su najsvarljiviji i imaju najveći sadržaj proteina i vode, a to su upravo pupoljci i vršni delovi grana i biljaka. Najveće štete na ratarskim kulturama su prisutne na pasulju i soji i to u fazi nicanja, a nešto manje do faze cvetanja.
Oštećenje i obaranje ratarskih kultura najčešće se dešava u toku kasnog proleća i tokom leta i to na kulturama kukuruza i suncokreta, pri čemu se radi o malom broju stabljika.
Razlozi do kojih dolazi do pojave šteta uslovljene su i sa specifičnostima ishrane ove vrste divljači. Srne preferiraju hrani koja sadrži više od 40% vlage (Ševković i sar. 1991). U prolećnoj i letnjoj ishrani srna dominiraju zeljaste biljke, koje sadrže i preko 80% vode (Đorđević i sar., 2006-a). Odgovarajući procenat tečnosti u buragu je neophodan za normalan rad mikroflore i odvijanje fizioloških procesa, što objašnjava slobodno variranje ovog parametra, bez uticaja faktora godišnjeg doba. Prema istraživanjima Đorđrevića i sar. 2006b; Đorđrevića i sar. 2006c sadržaj proteina u buragu se menja u zavisnosti od godišnjeg doba tako da u proleće iznosi 37,4%, leti 29,9%, u jesen 24,1% a zimi 27,3%. Potreba ove vrste za mineralnim elementima (posebno u kalcijumu i fosforu) i vitaminima znatno je veća nego kod drugih vrsta.
Osnovni razlozi pojave šteta od divljači
Vegetacija odnosno biljni pokrov prestavlja izvor hrane, a hrana je najvažni životni (ekološki) činilac od kojih zavisi opstanak pojedinih vrsta divljači. Raznolikost vegetacije pruža divljači i potreban zaklon, a ukoliko to nedostaje, divljač nema uslova ni za zadržavanje na tom području. Grupisanje divljači i pojava šteta na kulturama može biti izazvana i tipom vegetacije koja je na mikrolokalitetima prisutna.
Voda kao jedan od osnovnih faktora od kojih zavisi opstanak divljači na određenim staništima može uticati na zadržavanje ili koncentrisanje divljači na pojedinim mikrolokalitetima. Povoljne hidrografske prilike u lovištu, kako sa gledišta obezbeđenja vode za divljač tokom cele godine, tako isto i sa gledišta povoljnog održavanja režima relativne vlažnosti vazduha i zemljišta, značajno je za razvoj šumske vegetacije kako duž vodotoka tako i šire.
Reljef i konfiguracija terena mogu uticati na vreme zadržavanja divljači i na sezonsku distribuciju divljači u lovištu. Pravci pružanja glavnih i sporednih brdskih venca, grebena i kose imaju uticaj na kupiranost terena a tako i na njegove ekspozicije. To je od posebnog značaja za ishranu i zaklone divljači, naročito u toku zimskog perioda, ali i u vreme visokih ljetnih temperatura.
Koncentrisanje divljači na pojedinim mikrolokalitetima u lovištu može se desiti ako neki od napred navedenih osnovnih ekoloških činilaca nisu normalno distribuirani po lovištu. Kao posledica ovoga je pojava šteta na određenim kulturama.
Štete koje pričinjava divljač nastaju delom i kao potreba da se u organizam unese dovoljna količina energije i drugih hranljivih materija. Veliki gubici energije su u vreme kada su spoljne temperature niske, kada životinja troši stvorene rezerve iz organizma za održavanje telesne temperature. Divljač mirovanjem ograničava svoje aktivnosti i tako štedi rezerve energije. Upravo u to vreme mir u lovištu je potreban. Posledica svakog uznemiravanja divljači je veća potrošnja energije koju organizam ne može nadoknaditi iz rezervi i onda dolazi do potrage za hranom. U situacijama kada u lovištu ima manje raspoložive hrane ili je ona loše distribuirana po lovištu onda dolazi do pojava šteta.
Ovo je posebno karakteristično za divlju svinju, koja je u režimu lovostajem nezaštićene vrste divljači i koja se stalno progoni i na koju se stalno organizuju hajke. Ako se ovome doda i veliko prisustvo dugonogih goniča u lovištima, koji se nesistematski koriste, onda je jasno da divlja svinja skoro da nema mira u staništu.
Razlog do kojeg dolazi do pojave šteta koju nanosi divljač predstavlja i neusklađenost između poljoprivrednika, šumara i lovaca u pogledu korišćenja prostora i staništa gde je divljač prisutna.
Degradiranost stanišnih uslova mogu biti uzrok pojave šteta od divljači, a posebno srneće. Ova pojava se dešava u degradiranim staništima usled nezadovoljenja divljači u pogledu kvantiteta i kvaliteta pojedinih hraniva. Tako na primer štete će se desiti u :
- poljoprivrednim područjima ako u polju imamo prisustvo monokultura žitarica a usamljene male parcele pod sojom ili pasuljem
- šumarstvu ako se u sastojinama monokultura koje su gazdinskim merama uredno proređivane i čišćene, nalazi parcela sa mladim izbojcima.
Prisutna šumarska shvatanja da će se od malog broja divljači očekivati i smanjene štete ne može se prihvatiti. Napred naveden primer to demantuje. Iz tih razloga potrebno je ići na povećanje fonda divljači sve do granica ekonomskog kapaciteta lovišta, uz primenu svih gazdinskih mera koje će suzbiti pojavu šteta u podnošljivom obimu.
Gazdinske mere sprečavanja šteta od divljači
U cilju smanjenja šteta od divljači korisnici lovišta treba da usmere svoje aktivnosti u pravcu gazdinskih mera sprečavanja šteta od divljači:
- Bonitiranje lovišta za pojedine vrste divljači i određivanje kapaciteta lovišta obavljati u okviru pojedinih lovnih revira, ili manjih delova lovišta a shodno stanju stanišnih uslova.
- Izbor vrste divljači koja će se gajiti na odgovarajućem staništu.
- Usaglašavanje brojnosti divljači po jedinici lovno-produktivne površine lovišta, sa prehrambenim mogućnostima staništa i stanjem vegetacije.
- Organizovano prihranjivanje divljači u lovištu. Distribucija hrane u vreme kada se očekuju pojačane štete. Za divlju svinju distribuciju hrane vršiti u vreme setve krompira i dozrevanja žitarica u mlečno voštanoj fazi, kao i u zimskom periodu, dok za medveda u proleće i vreme dozrevanja voća.
- Meliorisanjem staništa u cilju prilagođavanja gajenja određene vrste divljači.
- Setva polja za divljač u šumskim enklavama, kako bi se zadržala divljač na odgovarajućem mestu, i smanjilo njeno migriranje u potrazi za hranom.
- Sprečavanje čestih uznemiravanja divljači, posebno divljih svinja od strane lovaca.
- Jasno propisane upotrebe pasa u lovištu i kontrole sprovođenja njihovog korišćenja.
- Organizovano sprovođenje lova divljih svinja.
- Organizovanje seminara za sprečavanje šteta od divljači, gde će slušaoci biti lica koja organizuju gajenje, zaštitu i korišćenje divljači u lovištima.
- Davanje preporuka korisnicima poljoprivrednih i šumskih zasada za upotrebu najadekvatnijih mera zaštite od pojedinih vrsta divljači.
