Piše: Dipl.ing Ljubiša Marinović
Divlje svinje su se u današnje vreme u potpunosti etablirale u raznim vrstama životne sredine od nizina do alpskih područja, od područja sa niskom gustinom stanovništva do oblasti sa vrlo visokim uticajem antropogenih aktivnosti. Njihova brojnost u posljednjih 50 godina je u stalnom porastu a povećavaju se takođe problemi između životne ekspresije divljih svinja i ljudske aktivnosti.
Fenomen visoke brojnosti divljih svinja praćenim nesrazmernim štetama na poljoprivrednim kulturama nije u povesti ničim neuobičajen. Na kraju 18. stoleća Marija Terezija je morala objaviti patent, kojim je dozvoljavala svakome lov svih divljih svinja na otvorenim lovištima. Tako se otvorio legalni put podanicima za lov a tokom nekoliko godina divlje svinje su na području Češke Republike izumrle. Do 50. godina su se nalazile samo u rezervatima. Nakon drugog svetskog rata zajedno sa promenama u društvu su se počele širiti a i danas se kreću barem sezonski na celom području Češke republike. Danas možemo brojnost divljih svinja procenjivati i uzajamno uspoređivati pomoću obima odstrela u pojedinim regionima.
Vrlo je značajan porast brojnosti divljih svinja u Nemačkoj, Češkoj i Mađarskoj, ali ni u drugim zemljama ne možemo govoriti o konstantnom stanju. U sadašnje vreme odstreli u Nemačkoj i Češkoj Republici dosežu više od 15 divljih svinja na 1000 ha na područu gonjenja.
Za ispitivane populacije je potrebno savršeno poznavanje reprodukcionih parametara proučavane vrste. Reprodukcioni parametri su jednim od najvažnijih aspekata u managmentu divlje svinje. Biologija razmnožavanja divljih svinja (Sus scrofa) je vrlo složen proces, na koji utiče široki kompleks faktora. Osnovni uslov za reprodukciju su normalno razvijeni polni organi. Njihova funkcionalnost je uslovljena nizom bioloških faktora. Ovi faktori su fiksirani genetički, ali u velikoj meri na nje utiču i uslovi vanjske sredine. Parenje protiče obično od novembra do januara a ponekad i u drugim godišnjim periodama. Prema HAPPA mogu se pojaviti razmerna kolebanja. Na plodnost samica značajno utiče njihova dob i kondicija. Za vrhunac legla je najčešće označavano rano proleće (mart, april). Međutim deo populacije leže tokom cele godine, najniži procenat legla je u novembru i decembru. Početak puberteta se daje u odnos na starost i telesnu težinu. GETHOEFER (2006) navodi, da je u Nemačkoj 80% prasadi u dobi od 8 meseci, koje imaju barem 20 kg telesne težine, doseglo reproduktivno dospeće. Ukazuje na to, da zavisno od područja 60 do 70% prasadi zatrudni tokom glavnog razdoblja razmnožavanja (novembar, decembar), a druge 2/3 od preostalih pojedinaca pare se leti. U proseku parenje ima kašnjenje čak kod 15% prasadi i dvogodaca, a to može dovesti do drugog vrhunca teranja u julu i augustu. U jednom od posmatranih područja, gde je pošumljenost 50% i 40% svih šuma, čine proizvodne šume bukve i hrasta, navodi se da je u januaru 2005 čak 100% ispitanih samica svih starosnih kategorija bilo trudnih. Tome je prethodio masivni rod žira i bukvice u jesen 2004. Sličnim rezultatima je došao i MAILLARD et al. (2004), koji je posmatrao populacije divljih svinja u južnoj Francuskoj, u oblastima prepunih hrasta česminolistog. Njegovi rezultati pokazuju, da kada je bio rod žira visok, rođenje prasadi je bilo vrlo sinhronizirano sa vrhuncem u februaru i martu. Nasuprot tome kod niske berbe vrhunac je bio manje intenzivan a pojavio se kasnije (april, maj, jun). Nasuprot tome nije registrovana nikakva bimodalna distribucija rođenja. Ovaj model objašnjava moguće skraćenje anoestru, uzrokovanim iznimnim obiljem hrane u septembru i oktobru. U tablici br. 1 su uvedeni reprodukcioni parametri kod samica iz različitih delova Europe.
Lokacija Broj fetusa
prasad dvogodišnji odrasli
Nemačka Brandenburg 4,1 5,8 6,3
Brandenburg 4,4 5,7 6,5
Brandenburg 3,7 5,6 6,8
Lower Saxony 5,2 6,7 7,6
Francuska 4 4
Italija Toscany 3,8 5,4 5,7
Maďarska 5,14 6,7
Tab. br. 1 Reprodukcioni parametri divlje svinje
Korišćenjem ovih parametara smo izmodelirali moguću situaciju razvoja brojnosti kod kršenja načela odstrela. Koristili smo idealni sastav dobi i socijalnu strukturu populacije divljih svinja, koje navodi Briedermann (1971). U toj prema njemu treba biti zastupljenost spola 1:1,45%, adultnih pojedinaca, 15% subadultnih i 40% juvenilnika. U takvoj populaciji je prema različitim autorima prirast, ukoliko uključimo u reprodukciju i juvenilne pojedince 203% čak 275% (tablica br. 2)
Prosečna fertilita kod samica (% – deo populacije uključene u reprodukciju kod dobne vrste)
prasad dvogodišnji krmača Prirast u % u odnosu prema populaciji
Appelius, 1995 4,4 (60%) 6,5 (90%) 6,5 (100%) 203%
Steinfeld, 2003 5,6 (75%) 6,7 (100%) 7,2 (100%) 274%
Gethoffer, 2005 5,2 (85%) 6,7 (95%) 7,6 (95%) 275%
Tab. br. 2 Prirast u „idealnoj populaciji“
Odstrel bi se stoga trebao ravnati prirastu, tako da nam populacija ne bi rasla. U ovom slučaju, međutim, je došlo do greške i nepridržavanja se odstrela kod juvenilnih pojedinaca. Plan lova je bio ispunjen kod adultnih (prasica) i subadultnih (pojedinaca) pojedinaca samo se nije uspelo odloviti ¼ prasadi (75% ulovljeno). Ova greška se ponavljala svake godine a evolucija populacije je prikazana u
tablici br. 3 i br. 4.
Stanje dana 31.3. prirast
godina prasica dvogodac prase vepar ukupno prasica dvogodac prase ukupno
1 19 15 43 23 100 137 46 93 276
2 19 15 59 23 116 137 46 130 313
3 19 15 68 23 125 137 46 151 334
4 19 15 73 23 130 137 46 161 344
Tab. br. 3 Prirast u „idealnoj populaciji“ u suprotnosti sa principima
godina odstrel
prasica dvogodac prase vepar ukupno
km % km % km % km % km
1 7 100 28 100 175 75 7 100 217
2 7 100 45 100 203 75 7 100 262
3 7 100 54 100 219 75 7 100 287
4 7 100 59 100 302 100 7 100 375
Tab. br. 4 Lov u „idealnoj populaciji“ u suprotnosti sa principima
Iz uvedenih proračuna proizilazi, da povećanje, koje se sastoji od prasica i dvogodaca je bilo u svim godinama konstantno, samo se menjao prirast formiran prasadi. To je dovelo do relativno značajnog povećanja brojnosti i prirasta tokom četiri sezone, kada je bio zapostavljen odstrel, porastao je u ekstremnom slučaju od 276 na 375 komada. Ovde se tako demonstrira ogromna reproduktivna sposobnost divlje svinje. U okviru našeg istraživanja ispitivali smo reproduktivne faktore kod juvenilnih i subadultnih pojedinaca na tri područja Češke republike. To je bila oblast Černokostelecká (distrikt Prag-Istok), reprezentirajući živno stanište sa manje ekstremnim klimatskim uslovima. Pošumaví, koje predstavlja region ekstenzivne poljoprivrede sa visokim udelom crnogoričnih šuma. I Doupovsko predstavlja oblast sa relativno visokom prirodnom nosivosti bez poljoprivredne delatnosti. U tablici br. 5 su uvedene vrednosti trudnoće u pojedinim područjima kod samica u dobi od 8-12 meseci.
Samice (8-12 meseci) % trudnih Ø broj fetusa
Doupovsko 25% 2,1
Šumava 35% 2,4
Kostelecko 43% 2,3
Tab. br. 5 Uključenje samica (8-12 meseci) u reprodukciju
Ovi rezultati pokazuju, da uključivanje praščića u reprodukciju je u češkim zemljama uobičajeno, a ovaj fenomen se ne može smatrati kao nešto izvanredno ili neobično. Umesto toga je potrebno s njim računati kod utvrđivanja visine odstrela i njegove realizicije. U sadašnjoj situaciji je takođe potrebno se koncentrirati na odstrel odraslih krmača, koje su glavni nositelji prirasta a njihovom ulovu pridati dovoljno pozornosti. Jer samo i toliko lovom krmača sposobni smo uticati na evoluciju brojnosti i doseći održivi management divlje svinje.
