Piše: Rajko Krnić
Koliko puta smo bili u prilici da čujemo priču da neki karabin “dobro nosi” neku vrstu municije dok istu takvu, u istom kalibru, kod kolege neće da “radi”…šta se tu dešava?
Govoreći o preciznoj puški uglavnom se pažnja usmerava na cev. Svakako da o preciznosti ne odlučuje isključivo cev ali većina problema jeste u njoj i njenoj neposrednoj vezi sa ostalim delovima oružja. Dobru, preciznu cev, određuje mnogo faktora koji svaki na svoj način utiču na konačan rezultat. Kao na primer: način izrade, meterijal, dužina, debljina, veza cevi sa kućištem zatvarača, odnos sa potkundakom, broj i dužina žlebova, imnogo drugih faktora koji su tek deo problema koji stoji pred izradom precizne cevi.
Gotovo svi oni koji su “ostarili” na strelištima kažu da cev ima dušu i da je strelac treba pronaći, upoznati i sroditi se sa njom. Ma koliko emotivnog bilo u ovakvoj izjavi, neosporno je da se deo te tvrdnje ipak može i praktično dokazati. Opšte je poznato da određena cev neće davati iste rezultate sa municijom različitih proizvođača ili recimo sa zrnima različite težine, oblika i dužine.Određuje dakle ona, (cev) a ne mi njeni zakoniti vlasnici, koje zrno i koje punjenje će dati nabolji rezultat…za duhovnost skoro pa dovoljno. Za razmišljanje o uzrocima i posledicama i više nego dovoljno. Uveren sam da se ne jednom, svako od nas, čisteći i polirajući svoj omiljeni kalibar zapitao iz kojeg razloga njegovo mezimče ne postiže preciznost za metkom koji izgleda kao da je došao iz “Rata Zvezda” i koji košta više od tepsije bureka, vekne hleba i litre mleka zajedno.Tera li to njegova najdraža inat ili su mračne sile uplele prste?
Zašto vibrira?
To što cev deluje hladno i beživotno, dok kroz nju provlačimo četkicu natopljenu solventom, je u stvari varka. Cev u momentu interakcije oživi i njena osobenost i jedinstvenost odlučuje o putanji zrna. Zapravo, ovde dolazimo do poznate konstatacije da ne postoje dve iste cvi na kugli zemaljskoj, ma koliko se trudili da ih napravimo identičnim. Buđenje počinje u momentu kada udarna igla inicira punjenje u kapisli. Čak da u metku i nema baruta cev će reagovati i na relativno malu detonaciju inicijalne kapisle. Ta reakcija se manifestuje u vidu vibracija ili oscilacija koje u znatnoj meri variraju u odnosu na vrstu municije, material od kojeg je cev napravljena i naravno, same debljine cevi.
Pogledajmo šta se u stvari dešava od momenta kada mehanizam za okidanje oslobodi i aktivira udarnu iglu. Već pomenuta detonacija u inicijalnoj kapsli ce kroz mesigano telo čaure poslati impuls do ležišta metka, tj. cevi. Naravno, taj impuls je po svojoj jačini mali i zanemariv ali ipak merljiv i instrumentima prepoznatljiv. U veoma kratkom periodu frekvencija tog imupulsa koji je već počeo da se prenosi biva narušena paljenjem i eksplozijom baruta. Sada je reč o daleko ozbiljnijoj reakciji pri kojoj pritisci dna čaure počinju delovati i na zatvarač (preko njega i na kućište), na samo ležište metka jer pod pritiskom barutnih gasova čaura počinje da se izdužuje u momentu kada zrno biva potisnuto gasovima. Kompresovani gas ne razvija samo pritisak, nego razvija i temperaturu koja u znatnoj meri počinje da menja osobine materijala od koje je cev urađena. Uz to, zrno koje je sada već napustilo čauru i preko konusnog prelaza ušlo u žlebove, trenjem izaziva dodatne vibracije i povećava temperaturu materijala cevi. Priznaćete, čak i ovako pojednostavljeno objašnjenje ostavlja utisak da se radi o prilično paklenoj raboti u veoma kratkom vremenu i relativno malom prostoru. Moraćemo se dakle pomiriti sa činjenicom, da je usled povišenja temperature, pritiska i trenja, vibracija cevi postaje nemininovnost. Pitanje je samo u kojoj meri i na koji način je iskontrolisati.
Vibracioni luk
U stručnim krugovima ova pojava se naziva “vibracioni luk”. Da bi pojednostavnili stvari zamislimo da se usled vibracija usta cevi pomeraju samo u pravcu gore-dole. To naravno nije tačno jer bi tada i gupe pogodaka bile isključivo vertikalne. Ali pretpostavimo…Ujednačenost punjenja i težine zrna, kao i debljina cevi rezultiraće da zrno napusti usta cevi (prođe kroz krunu) kada je ona usled sinhronizovanih vibracija uvek u istom položaju u odnosu na nišansku liniju. Samim tim, to će rezultirati boljom i ujednačenijom grupom pogodaka na meti. U koliko promenimo municiju (punjenje), vibracije cevi će usled drugačijih, gore navedenih, faktora biti različite i to će rezultirati pomerenom grupom pogodaka. Ujednačeno barutno punjenje je jedan od najvažnijih faktora za harmoničnu vibraciju cevi. Sa istim punjenjem, istom vrstom i težinom zrna, cev ce uvek vibrirati na isti način (pod uslovom da nije pregrejana) i postizaće veoma male razlike u grupisanju pogodaka.
Ne samo razlika u punjenju i težini zrna nego i vremenski razmak pri ispaljivanju utiču na vibraciju, a samim tim i preciznost. Tanje i lakše cevi su pre svega podložne bržem zagrejavanju koje samo po sebi utiče na promene u karakteristikama materijala u smislu njegove postojanosti.
Takvim cevima je potrebno više vremana da se “smire” i stabilizuju da bi pri drugom ispaljenju ponovile isti vibracioni uzorak kao pri prvom. U koliko im se ne dopusti potreban vremenski razmak pogoci iz takvih cevi uglavnom rezultiraju širokim i neujednačenim grupama. Ne samo da pregrejana cev ima drugačiji “vibracioni uzorak” nego se i dijametar kalibra /u cevi/ širi što dodatno smanjuje preciznost oružja. Tamo gde se traži ultimativna preciznost, pribegava se davno oprobanom receptu.
Povećanjem debljine. Vec pri prvom pogledu na takmičarske i taktičke puške uočava se razlika u debljini cevi u odnosu na “standardne” lovačke karabine. Upravo ta, da ne kažem disproporcionalna debljina cevi omogućava tom oružju veću preciznost kako pri prvom, tako i kod drugog, trećeg… petog metka. Jednostavno, zbog debljih zidova te cevi lakše podnose pritiske i temperature, što rezultira i manjim vibracijama, a samim tim i većom preciznošću. Svakako, vlasnik normalne karabinske cevi ni u kom slučaju ne treba da očajava nakon do sada napisanog. Za preciznost potrebnu u lovu i normalna karabinska cev postiže zadovoljavajuće rezultate.
Rešenja za problem
Problemi koji izaziva vibriranje cevi se prevazilaze različitim rešenjima. Od nabavke kvalitetne municije sa ujednačenim punjenjem do “sam svoj majstor” punjene municije. Naravno, tamo gde je to dozvoljeno. Premda je u gornjim redovima napomentuo da ujednačeno punjenje doprinosi preciznosti, ipak ne znači da svako punjenje, ma koliko tačno bilo, odgovara nekoj određenoj cevi. Tanje i duže cevi uglavnom teško podnose maksimalne pritiske ma koliko municija bila kvalitetna i ne postižu zadovoljavajuću preciznost. Pored još nekoliko razloga koji nisu tema ovog članka, jedan od najčešćih je upravo u problemu nekontrolisane vibracije. Potrebno je znači pronaći punjenje i zrno koje će da “legne”. Lovci i strelci koji imaju mogućnost da sami pune municiju uz malo truda, edukacije i vremena na strelištu veoma brzo dolaze do rešenja ovog problema. Oni drugi, koji to ne mogu, potražiće rešenje u probi više tipova, gramaža i proizvađača i odabraće šta njihova ljubimica najbolje “nosi”.
Pored neodgovarajuće municije, na vibracije cevi u dobroj meri utiče i njen odnos sa potkundakom.
Parcijalno ili potpuno odvajanje cevi od potkundaka u velikoj meri pomaže sinhronizaciji vibracija i pospešuje preciznost. Mnoge puške za koje su bile smatrane izgubljenim slučajevima su zablistale na strelištu posle veoma jednostavnog zahvata oslobađanja cevi od dodira sa potkundakom. Problem za različito oscilovanje cevi moze biti u lezištu kućišta zatvarača-sanduka u kundaku. Ta veza , ukoliko nije dobro ostvarena, i ako naležuće površine koje imaju ulogu prihvatanja trzaju nisu dobro ostvarene /mala površina naleganja, van ose, veliki zazori/, rezultiraće različitim amplitudama vibracija kod svakog metka. Ovaj problem se rešava takozvanim ‘beddingom” ili stvarajući idealno ležište za sanduk, ulivanjem epoxi smola ili tečnog metala na svim mestima gde kundak prihvata povratni trzaj po ispaljenju.
Postoje različite naprave tipa BOSS ( ballistic optimizing shooting system) i njima slične čija montaža i podešavanje na ustima cevi mogu do određene granice da ublaže efekat vibriranja. U ozbiljnijim asocijacijama ova i slične naprave se tretiraju kao žvaka za ludaka i uglavnom bivaju odbačene nakon što razočaranog kupca prođe euforija izazvana reklamom. Jednostavno, pored ostalih, a za problem vibracije irelevantnim faktorima, ako se od cevi očekuje velika preciznost tada ona neminovno mora da ima težinu, dakle debljinu da bi se smanjile vibracije. Ova izjava je napisana pod pretpostavkom da će je negirati samo oni koji misle da žiletom mogu cepati drva.
Treba znati
Problem nastaje kada se od određene puške/cevi zahteva više nego što je teoretski i praktično moguće. Dobar deo proizvođača oružja prateći trendove čini kompromise koji često rezultiraju razočarenjima kada je preciznost u pitanju. Danas, u globalnom kraljevstvu potrošačkog drustva svako ko želi da lovi može da lovi. Naravno, taj svako ne želi da tegli pušku od 4kg /sa sve optikom i montažom/ ali istovremeno od nje očekuje ultimativnu preciznost za novac koji je platio. Takva puška ne postoji. Neosnovano je zahtevati od tanane, 650 milimetara duge cevi, u recimo kalibru 300.wm, preciznost koju će postići cev iste dužine ali duple težine. Upotreba oružja podrazumeva žrtvovanje, nebitno na kojoj strani cevi se žrtva nalazila.
Kao zaključak možemo konstatovati da je vibriranje ili oscilacija cevi …neminovnost. I teoretski ni praktično je ne možemo izbeći i ostaje nam samo da prilagodimo i navike i municiju i kundak i podešavanja toj činjenici. Samo tako će mo imati preciznu pušku.
