Piše: prof.dr Ivan Stančić
Postoje brojni uslovi u lovištu koji mogu dovesti do različitih povreda kod radnih lovnih pasa. Zbog toga smo, često, svedoci težih ili lakših povreda i nezgoda pasa u lovištu. Međutim, umemo li, i pružamo li pravovremenu i adekvatnu prvu pomoć povređenim psima? Adekvatna prva pomoć psima u lovu može, svakako, biti od koristi za dalje, lakše i brže saniranje povreda ili stanja, koja, u određenim situacijama, mogu dovesti i do uginuća psa. Nastupajući period lovne sezone sa sobom donosi češće povrede kod pasa. Blato, a kasnije sneg i led dobra su kamuflaža lovišta, i svega u njemu. Nije retkost da, upravo zbog toga, budu i manje uočljivi potencijalni uzročnici povreda (staklo, konzerve, žice i drugo). Povrede mogu biti lakše i teže, ali su, uglavnom, vidljive lokalizacije. Međutim, mogu biti i skrivene, mnogo češće u dugodlakih i oštrodlakih, ali i kratkodlakih rasa. Kod vidljivih povreda (rana), u vidu posekotina i razderotina, prva pomoć je moguća već u lovištu. Svaki pažljiv lovac, kako zbog sebe, tako i zbog svog vernog pratioca, trebalo bi da ima malu torbicu sa priborom za prvu pomoć. Prva pomoć bi trebala da sadrži sterilnu gazu, zavoj, flaster, makaze i bočicu nekog antiseptičkog rastvora. Prilikom svake povrede, bilo da uključuje jače krvarenje ili ne, ranu je neophodno previti (u slučaju jačeg krvarenja obaviti kompresiju mesta krvarenja), zavoj dobro fiksirati i uputiti se ka svom veterinaru, koji će nastaviti sa adekvatnim terapijskim tretmanom. Zanemarene rane mogu se dodatno komplikovati infekcijom. Tada terapija traje znatno duže, a ishod je neizvesniji. Manipulacija svežom ranom, starom do 12 sati, znatno je lakša i za veterinara, i za psa, a u velikoj meri skraćuje period do izlečenja, sa mnogo manje komplikacija.
Povrede pasa u kontaktu sa divljači
Kad se govori o povredama, treba imati na umu i češće kontakte pasa i divljači u hladnijem periodu lovne sezone. Naročitu pažnju treba posvetiti lovnim terenima kojima dominiraju predatori i divlje svinje. Psi često dolaze u kontakt pre svega sa divljim svinjama. Posledice ovakvih susreta, posebno kod neiskusnih i mladih pasa, mogu biti i fatalne. Braneći se, divlja svinja ume da nanese teške telesne povrede psima. U takvim slučajevima, ponekad, nema prve pomoći. Međutim, na sreću, takve situacije su ređe. Kod pasa u kontaktu sa divljom svinjom, povrede mogu biti različite u zavisnosti sa kojom kategorijom svinja su došli u kontakt. Veprovi nanose teške ubodne rane i rasekotine, svojim izraženim brusačima i sekačima, koje podsećaju na povrede nanete nožem. U susretu sa krmačom, češći su ujedi i, shodno tome, prelomi, koji nastaju nakon ujeda i druge manje ozlede. U susretu sa nazimadima, uglavnom, nema težih povreda kod pasa. Tako, skoro da bi se moglo na osnovu povreda kod psa koji se vratio iz pogona, zaključiti s kim je odmerio snage. U svakom slučaju, posle kontakta psa i divlje svinje, psa obavezno treba pregledati, prevući rukama po dlaci i potražiti eventualne tragove krvi. Potom, treba lokalizovati moguću povredu i, ukoliko je ima, napustiti lov i potražiti pomoć veterinara. S obzirom na to da je veterinar, gotovo uvek, udaljen od lovišta, ponekad i više od 50 km, nephodno je znati u kojim situacijama koliko hitno treba reagovati. Vašeg ordinirajućeg veterinara potražite u slučajevima lakših povreda. Međutim, ukoliko nakon kontakta sa divljom svinjom ustanovite povrede u okolini vrata i grudnog koša, sa otežanim disanjem, penasto krvavim sadržajem iz nosnika, ili povredom u predelu abdomena sa izrazito jakim bolom na dodir, morate pronaći prvog i najbližeg veterinara, kako bi pas mogao biti što pre stabilizovan. I u kontaktu pasa sa predatorima, najčešće lisicama, a ređe šakalima i vukovima, povrede mogu biti ozbiljne, uglavnom, kao ujedne rane. Ujedne rane, često, ostaju nezapažene, pa se komplikuju zbog infekcije. Zbog toga je lečenje ovakvih rana znatno duže, naročito ako se ne reaguje blagovremeno (ovom prilikom podsećamo na priču o vakcinaciji protiv besnila).
Posle lova detaljan pregled
Iz praktičnih iskustava, može se zaključiti da su rane, najčešće, lokalizovane u predelu glave (uši i oči), nogu, tj. šapa i repa, ali i na drugim delovima tela. U zavisnosti od lokalizacije, težine i starosti rane, lečenje može uključiti samo obradu i previjanje rane ili ozbiljniji hiruruški zahvat, uz obaveznu antibiotsku lokalnu i/ili sistemsku terapiju. Nije na odmet spomenuti i opasnosti u lovištu koje prete od nesmotrenih lovaca, koji brzim prstom na obaraču lako mogu oboriti psa i naneti mu teške povrede (rane) sačmom ili pojedinačnim zrnom.
Pored navedenog, treba imati na umu da se u lovištu, ne retko, psi mogu povrediti i u sudaru sa raznim vozilima. I takvim slučajevima, psa hitno treba odvesti veterinaru, pa makar i na preventivni pregled, zbog mogućnosti unutrašnjeg krvarenje. Takođe, nisu retka ni stanja šoka nakon aporta iz hladne vode (naročitu pažnju treba obratiti kod kratkodlakih rasa), kao i stanja hipotermije pasa. Treba naglasiti da i posle završenog lova, kod kuće, pre smeštanja psa na zasluženi odmor, treba obaviti detaljan pregled. Ovo podrazumeva pregled očiju i ušiju na strana tela (semenke, travke, čičak i sl.), pregled kože radi utvrđivanja evetualnih povreda, pregled šapa i jastučića, četkanje i pregled na prisustvo krpelja!!!
