Noćna mora svih izvidjačkih jedinica sveta počinje rečenicom : ,, Odlično te čujem ali te uopšte ne vidim,,. U sličaju vezista navedena konstatacija je za nijansu izmenjena i glasi : Odlično te vidim ali te ne čujem,, ! Lovci nisu ni izviđači ni vezisti ali dobar dvogled bi trebao biti deo opreme svakog lovca na krupnu divljač dok je kod profesionalaca on osnovno sredstvo za rad. Štaviše domaći lovački pozdrav glasi ,, Dobar pogled ,, i samo svedoči o važnosti istoga. Da ne bi ostali uskraćeni za ,, Dobar pogled,, želimo da ovim tekstom damo osnove kojima se treba voditi prilikom nabavke odnosno izbora i kupovine ove alatke. Pogotovo što je u poslednje vreme tržište zatrpano jeftinim artiklima koji na prvi pogled izgledaju vrlo primamljivo.
Binokularan vid
Čovek je tokom evolucije stekao razvijen stereoskopski, binokularan vid. Običnim jezkom rečeno to znači da svako oko ima odradjen zahvat vidnog polja po pravcu i bočno do određenog ugla. Kod čoveka širina vidnog polja sa oba oka je nekih dve stotinak stepeni. Binokularno polje je nekih 120 stepeni dok je jedinačno polje po oku 40ak stepeni. Slika koju čovek vidi formira se na taj način (u tri dimenzije i realnom vremenu) što se vidna polja oba oka u sredini vidnog polja preklope za oko 70-ak procenata i u tom delu fronta ispred posmatranja daju najoštriju sliku Takvu preklopljenu informaciju mozak fino obradi i u našoj svesti se stvori predstava spoljašnjeg okruženja koju zovemo normaln vid. Čovek je sposoban da svojim čulom vida opaža i van tog idealnog polja po perifernim pravcima pa se takvo opažanje naziva periferan vid ali nam nije toliko važan za ono što želimo da pojasnimo u ovom kratkom tekstu o dvogledima. Pomenuli smo da je ljudski mozak odgovaran za finu obradu jer uz informaciju pristiglu sa terena od parnih organa tj. očiju obogaćuje i uvezuje sa mnogo drugih faktora . U slučaju da do mozga dođe samo sirova informacija spoljašnjost začudli bi se kako je ona ograničena. Naime jasnoća vida vrlo je ograničena udaljenošću predmeta koji se posmatra. Na samo par metara udaljenosti oko nije sposobno da registruje fine detalje , posle par desetina metara ne prepoznaje se recimo ljudsko lice dok na više desetina metara uočavamo samo pokret i vrlo intenzivne ,,vrišteće,, boje. Mada će neko reći : ,,Ja lice moga kuma (ili kume) prepoznajem na 150 m…,, to nije tačno jer je informacija o prepoznavanju obogaćena dodavanjem mnogih fajlova iz iskustva, navika i poznavanja kuma ili kume od strane mozga koji je stvorio sliku na osnovu velikog skupa činilaca. Zbog toga je uspešno identifikovana poznata dotična osoba na tako velikoj udaljenosti. Da se ne bi nagađalo a pogotovo tamo gde greške ne sme biti rešenje je u izoboru pomoćnog sokoćala koje će nam omogućiti da ono što posmatramo u daljini uvedemo u optimalno polje našeg vida. Naprava koja će nam pomoći u tome se zove dvogled , dalekozor ili binokular.
Galileo hvala ti
Od 17 veka kad je pomenuti gospodin vođen žudnjom za znanjem utemeljio ovaj instrument pa na ovamo mnogo toga se dešavalo u društvu i tehnici ali gotovo ništa novoga nema u osnovnim principima funkcionisanja ovog instrumenta. Iskoraci su načinjeni tokom 20og veka ali su to pre bila usavršavanja koncepte a ne revolucionarne izmene. Doduše elektronika je zaslužna što je se uspešno razdanila noć pa je i ono malo privatnosti životinjskog sveta u mraku nestalo. Bilo kako bilo, nećemo upasti u zamku objašnjavanja detalja u konstrukciji već ćemo samo konstatovati da se sastoji od tela-kućišta sa mehaničkim delom , sočiva , prizmi-ogledala i zaptivki. Koliko juče na našim prostorima egzistirali su : sovjetski , švapski (obe Nemačke sa anšlusom Austrije) uz nešto američkih i japanskih marki i to je bilo to. Danas je situacija takva da se prosto čovek zapita ko sve na ovom svetu može da napravi dvogled i koliko jeftin on može biti?! A istina je sledaća. Vrlo je malo mesta na svetu gde se može naći kvalitetna mineralna sirovina za proizvodnju stakala. Pored toga malo je firmi koje imaju tehnologiju da proizvedu iz kvarcnog peska određene hemijske strukture sočivo odgovorajućih osobina i da ga zaštite vrhunskom tehnologijom visoko propusnih premaza. Ne čudi onda što je pesak strateška sirovina a tehnologija se štiti patentnim pravom i svim dostupnim sredstvima protiv industrijske špijunaže. Nisu retki sudski sporovi i velike odštete između proizvođača usled pozajmljivanja bez pitanja. Proizvodnja tela dvogleda i mehanike nije toliko koplikovana ali nije baš da je luk i voda. Samo kvalitetno telo i mehanika može da zadovolji radni temperaturni opseg od 90 stepeni Celzijusa , odnosno da bez zastoja funkcioniše od -40 do +50 Celzijusa. Postavljeni zahtev je deo vojnog standarda koji je u praksi primenjivan decenijama. Proizvođači koji drže do svog imena i pozicije na tržištu navedeni standard preneli su i na civilne proizvode. Kod proizvođača koji malo vrdaju na kvalitetu događa da sa prvim ozbiljnim mrazom zakazuju mehanizmi koji ,,zakucaju,,. Nasuprot niskim visoke temperature takođe jedu i deformišu gumu, plastiku i vrše zamor materijala. Dok, ubedljivo najlošija kombinacija su oba ekstrema u kratkom vremenskom periodu. Samo kvalitetni instrumenti dobro podnose takvu torturu. Dobro konstruisano i urađeno telo instrumenta mora imati i određenu hermetičnost i ne sme primati u sebe vlagu, prašinu i slično. Izuzetno kvalitetna tela zadržaće hermetičnost i na par metara dubine slatke ili slane vode u određenom vremenskom intervalu. Otpornost na grubu manipulaciju i mehanička oštećenja su još jedan faktor dobro odrađenog tela i konstrukcije dvogleda. Sastavljanje odnosno pakovanje proizvoda je najmanje zahtevan posao i to može danas da radi svako. Ako bi smo kategorisali proizvođače na prvom mestu bi bili oni koji mogu kompletnu proizvodnju da izvedu sami . Tačnije da pesku udahnu život i omoguće vam da jasno vidite šta se događa na daljinama na kojima ljudsko oko nije u mogućnosti da vidi. Ova kategorija proizvođača je i najskouplja i iza sebe ima tradiciju, poznato ime i dobre pozicije u vojnoj industriji. U drugoj kategoriji su oni proizvođači koji kupuju gotova stakla a rade kućište i mehaniku. Iako nisu toliko moćni kao oni iz prve kategorije mogu da imaju vrlo dobar i kvalietetan proizvod prevashodno orjentisan civilnom tržištu. U treću ligu spadaju svi oni koji šarafe i pakuju proizvod za zabavu i razbibrigu širokih narodnih masa. Iako je kvalitet njihovih proizvoda najlošiji i treba se i njima odati priznanje za lepe i bezbrižne trenutke tokom slobodnog vremena, rekreacije, dečije zabave… dok se proizvod ne pokvari. Kad takav jeftin primerak odradi svoje pazari se opet neki sličan i eto novih lepih trenutaka u neobaveznom posmatranju okoliša, pa koliko traju da traju.
Kupiti ili ne kupiti
Iako kod nabavke optičkih nišana važi pravilo da je bolje odlučiti se za optiku promenljivog uvećanja konzervativna lovačka populacija još nije prihvatila ovu novinu. Dvogledi fiksnog uvećanja su neprikosnoveni u odnosu na one promenljivog ili kako ih još nazivaju dvogledi sa zumom koji je obično u rasponu od dva do tri puta. Uvećanja su najčešće od 7-15 ili od 8-20,24. Najčešća fiksna uvećanja za lovne potrebe su 6 , 7 i 8 puta. Ako bi smo genaralizovali uvećanje kao parametar sve bi se svelo na: što je uvećanje dvogleda manje vidno polje je veće po dubini i širini , lakše je fokusiranje na blizu a dvogled je manjih dimenzija i mase. Što je uvećanje veće širina i dubina vidnog polja je manja, teže je fokusiranje i umirenje instrumenta dok su gabariti i masa značajni. Uvećanje od 10 puta traži smirenu ruku i dobru tehniku osmatranja dok veća uvećanja bez fiksnog postolja nisu efikasna. Tačnije slika će se toliko drmusati i pomerati pa će imaoca brzo proći volja za daljim osmatranjem. Prečnik objektiva lovnih dvogleda se kreće u rasponu od 25 do 56 mm . Prečnik objektiva u direktnoj je proporciji sa količinom svetla koju će sočiva prikupiti i preneti posmatranu sliku oku korisnika. Idealna dvogled bi bio onaj koji bi mogao da prikupi toliko svetla i isporuči sliku veličine vaše zenice prema dobu kada se nešto posmatra i time pokrene fotoelektrohemijske procese koji će stvoriti sliku u mozgu posmatrača. Ako se posmatra po danu zenica je stisnuta i prečnik joj je oko 3mm. Ako se nešto noću posmatra zenica je raširena i njen je prečnik oko 7mm. Ova merljiva veličina isporučene slike kod dvogleda se zove izlazna pupila i za dnevene dvoglede je označena brojem u milimetrima obično oko 2 ili 3 a za noćne 5do 7milimetra. Tamo gde je svetlo jako i refleksija velika ili gde je lov ograničen administrativnom zabranom sa zalaskom sunca ne treba vam veliki objektiv, 25-30 mm završava posao. Pošto smo pomenuli refleksiju naglasićemo da dvogledi koji se upotrebljavaju nautici ili na prostorima gde je sunčeva refleksija velika (snežna prostranstva , glečeri i sl.) imaju dodatne zaštitne premaze a neophodni su kako bi zaštitili oko posmatrača od oštećenja. Objektivi od 40 mm su neka srednja rešenja dok oni prečnika 50 i 56 mm namenjeni su lošim svetlosnim uslovima, sumraku i noćnim osmatranjima. Tu bi smo malo zastali sa tehnikalijama i postavili par pitanje :,, Da li vas je kad zabolila glava ili se pomutilo pred očima kad ste probali ili koristili dvogled?,, Ovaj subjektivni osećaj (pod uslovom da je instrument podešen prema vašim očima) treba da bude i najvažniji parametar prilikom odabira. Prilikom probe ili rada sa instrumentom ne smete se osećati kao klinac koji je ukrao babine naočari i natukao ih na nos pa mu se sve ljulja i pripada ga muka . Caka je u tome što se ovakav osećaj češće zadobije kod jeftinijih modela ali ni oni skuplji nemaju tapiju da neće izazvati bol u očima, mučninu i lelujanje u glavi. Ne kupujte dvoglede koje niste imali u rukama i kroz koje niste gledali ma kakvo zvučno ime bilo u pitanju. Drugo pitanje je : Da li vam je stvarno potreban dvogled i da li je to bačen novac? Retki su lovci u čijim je rukama i nož i pogača. Sami odlučuju gde , kad, kako i u šta će da pucaju. Ako ste takav lovac, skidamo kapu, za vas je dobar dvogled obaveza. Daleko veći broj lovaca zavisi od procene i suda ovlašćenog stručnog lica pored sebe. Lice koje odlučuje mora imati alatku bar prosečnog kvaliteta a finese će nadoknaditi svojim iskustvom i znanjem materije. Ni najbolji instrument u konbinaciji sa ne znanjem i ne iskustvom stručnog lica nije garant uspešnog lovu. Samo je jedna kombinacija gora od predhodne a to je loš instrument i nestručnost stručnog lica . Ovakva kombinacija garantuju fijasko i propali lovni dan. Za par izlazaka na visoku divljač mišljenja smo da nema potrebe za nabavkom ali ako je ta brojka desetak i više puta dvogled bar srednje klase mora se nalaziti u opremi lovca. Treće pitanje je : ,,Da li ste povodljivi za marketingom i koliko znate o manama , kvarovima, garanciji i popravkama ovog instrumenta,,? Ozbiljan dvogled je uvek bio na ceni imao je masu od 600 do 1000grama a njegova nabavka finansijsku težinu od par meseci presabiranja. Nisu retki primerci u radu stari više decenija koje proizvođači remontuju i koji opet valjano služe kao i dana kad su novi nabavljeni. Zato smo pomenuli masu koja je garantovala kvalitet , izdržljivost i dugovečnost upotrebe uz cenu koja je bila adekvatna kvalitetu. Od kad marketing vodi glavnu reč stvari više ne stoje tako, važno je prodati proizvod, sniziti troškove proizvodnje na uštrb kvaliteta i ogromne produkcije. Stoga gradacija kvaliteta po tome kakvu garanciju proizvođač daje svom proizvodu upućuje i na ozbiljnost istoga. Samo ozbiljni proizvođači daju garancije koje obuhvataju životni vek proizvoda ili zamenu proizvoda bez pitanja u eksploatacionom periodu. Srednje kvalitetni proizvođači garancije na svoje proizvode oročili su na dve do tri decenije po serijskom broju . Kratkoročne garancije od godinu ili dve dana a najduže pet daje treća liga dok proizvode bez garancije treba izbegavati sem ako se ne želi jednokratna upotreba i osmeh slabo plaćenog radnika u trećem dvorištu levo, 175 kilometar istočno od Ping ponga.
O cenama i mestu kupovine
Može li se na buvljoj pijaci , kartonskoj kutiji ili oglasu naći kvalitetan instrument? Obične ne, mada izuzeci uvek postoje u slučaju da se radi o nepoznavanju materije od strane prodavca. Današnjih dana ni udovice i naslednici nisu više tako naivni. Šalu na stranu instrumente ovog tipa treba tražiti u specijalizovanim radnjama. Mada kupnja preko interneta preuzima primat mi savetujemo da se proizvod isproba pre kupovine da se ne bi desilo da morfologija lica kupca ne odgovara antropometrijskim merama azijskog proizvođača a o subjektivnom osećaju pisali smo gore. Što se cena tiče one kreću od par evra uz mogućnost kupnje na kilo , torbu ili džak preko, upotrebljivih turističkih varijanti od pedesetak do stotinak evra što je i granica koja odvaja najniži cenovni razred i turističku klasu od specijalizovanog instrumenta. Niži srednji cenovni razred je do nekih 500 evra viši je do 1000 a preko toga do par hiljada evra ko voli neka izvoli. Što se tiče inetgrisanih optolektronskih instrumenata oni su klasa za sebe i zahtevali bi mnogo prostora i poseban članak. Zato će mo pomenuti da se na tržištu mogu naći ,,hibridni,, dvogledi koji u sebi imaju fotoaparat, daljinomer , kalkulator, pojačivač noćnog svetla i slično. Za sada elektronika stidljivo ulazi u kućište instrumenta a čini nam se da će u skorijoj budućnosti preuzeti primat i da je klasičan dvogled kakvog poznajemo do 17 veka na ovamo prešao svoj zenit u gledanju na daljinu.
Novak Maksimović
