Kod izbora karabinske municije važnu ulogu igra zrno.
Svaki tip zrna, za odabrani kalibar, ima i svoj matični broj.
On se se izražava obično u decimalama a nosi oznaku BC
/ili balistički koeficijent/. Što veći broj, zrno je bolji ’avijatičar’
ili prevedeno – bolje se ponaša tokom leta.
U zavisnosti od stepena interesovanja i želje za posedovanjem što preciznijeg projektila, mnogi lovci su već upoznati o tome šta se dešava sa zrnom posle izlaska iz cevi i tokom leta kroz vazduh, pa sve do trenutka pogodka u telo divljači. Taj deo putanje i prateća dešavanja spadaju u domen učenja koji se zove spoljna balistike. Balistički koeficijent /BC/ je deo koji ima važan uticaj na spoljnu balistiku /ne i jedini/ i on će biti predmet našeg teksta. Odmah da naglasimo, da ne bude zabune, BC je bitan faktor za let zrna ali ima mali uticaj tokom udara zrna na telu divljači. Efikasnost projektila tokom prodora kroz biomasu zavisi, pored ostalog, od unutrašnje konstrukcije i posebna je tema koju ovde nećemo preterano analizirati. Za sada nam je važno da objasnimo šta je i šta se dobija većim ili manjim BC.
Kako objasniti…
Šta je balistički koeficijent i kako on utiče na putanju projektila.? Mnogo puta postavljano pitanje i uglavnom se srećemo sa suvoparnim odgovorima. Kao sa fakultetskih predavanja iz aerodinamike gde se razmatra protok i kretanje kroz fluide. Jer, kao što znamo i vazduh je fluid. I na kraju, hteli ili ne hteli, ipak moramo doći do ogoljenih definicija. Tako da…
Sve do kraja XIX. veka puščana zrna su se pravila-dizajnirala metodom proba i uzoraka u određenim težinama. Skoro empirijski. Najbolje što je letelo /uz određene uslove/ ili najpreciznije, je uzimano kao standardno zrno za pušku. Razvoj aerodinamike početkom dvadesetog veka je doneo prve postulate aerodinamičkih osobina projektila. To je omogućilo definisanje uslova statičke i dinamičke stabilnosti zrna i kretanje istog oko težišta.
Sve u svemu, ako pokušamo da uprostimo definiciju BC-a mogli bi je opisati ovako: – Balisticki koeficijent je u osnovi mera, numericki izražena kao koeficijent, koja se dodeljuje spoljnim konturama –aerodinamičnom profilu ili obliku /figura/ zrna, u zavisnosti koliko dobro seče vazduh ili prodire kroz njega sa što manje otpora /otpor ovek postoji i mora se savladati/. Matematički, to je odnos /podela/ preseka gustine zrna /koeficienta poprečnog opterećenja tokom kretanja/ i koeficijenta forme. BC je u suštini mera vazdušnog otpora. Da bi bilo još jasnije, izraz gustina-poprečno opterecenje zrna je ustvari njegova težina podeljena sa kvadratom njegovog prečnika. BC se može menjati ili ima različite vrednosti u zavisnosti od brzine. Teoretski, povećanjem brzine preko određene granice BC ostaje isti dok se smanjenjem brzine i on smanjuje u zavisnosti od konstrukcije oblika. A šta to znači za nas lovce, objasnicemo u nastavku ovog teksta.
Da bi bili potpuno precizni, ipak moramo malo uključiti i stereotipne izraze iz fizike i oblasti balistike.
Matematicka definicija BC nas može malo dovesti do zablude. Jer u tom salučaju mali precnici zrna bi
sa malim poprecnim presekom opterećenja trebali imati veće vrednosti /bolje/ BC-a. To nije tačno jer kad je poprečni presek mali i masa metka je mala a BC je relacija mase i poprečnog opterećenja sa formom /oblikom/ zrna. Krajnji rezutat je da zrna malih dijametra obično imaju niže vrednosti BC od zrna većih prečnika.
Kako je nastao BC…
BC koji danas važi kao faktor skaliranja /zvanična mera/ je nastao krajem XIX i početkom XX veka.
U principu je definisan kao etalon mera da bi se kod dizajniranja bilo kog novog oblika /siluete/ mogla proračunati i izmeriti razlika od etalon zrna. Kao etalon je uzet metak težine 1 kilogram, kalibra 25.4 mm sa dužinom od 38.1mm za šiljati luk /kupa, vrh – špic zrna/. Ovaj studijski metak je dobio faktor 1. Matematikom se iskristalisalo da kalibri do 12.7 mm uglavnom imaju koeficijente manje od 1 i obrnuto. Tako da zrno koje u lovačkoj konfiguraciji ima oznaku /recimo/ 0.490 se smatra balistički vrlo stabilnim i poželjnim zrnom. U odnosu na ovaj model, koji se zove po izumitelju Basfortu, isti je dorađivan i matematičkim putem, uzimajući u obzir koliko, u zavisnosti od brzina aerodinamična sila usporenja, utiču na balistička svojstva zrna.
Daleko od toga da je ’etalon’ metak čudo od aerodinamike, naprotiv, ali od njega počinje računanje na recipročan način. Matematička formula /koju ne želimo da objašnjavamo jer je dosadna / bazira se na preračunu u odnosu na etalon metak koji u literaturi nosi oznaku G1 i dan danas je skoro identičan od svog nastanka. Međutim, vojne agencije Velikih Sila odavno koriste savremene merne instrumente kod projektovanja i merenja novih projektila a u odnosu na zadatu temu /brzine, namene, konfiguraciju oružja, željene trajektorije, posebni kalibri i sl/. Tako da se kod njih balističko usporavanje meri i definiše posebnom metodom, njima znanom. Nama lovcima i za potrebe sve vrste streljaštva BC se obračunava istom metodom /etalonskom/ i to poštuju svi proizvođači lovačke municije i projektila na svetu. Tako, hteli ili ne hteli, lovci su ostali čuvari tradicionalnog načina definisanja balističkih koficijenata zrna za svoje potrebe.
BC za lovce
E sad dolazimo na naš teren. Šta neposredno, u praksi, nama lovcima znači BC. Već smo rekli da
što je nominalno veći koeficijent, zrno je bolje, stabilnije i sa manje otpora leti kroz vazduh. Rezultat se vidi na meti kod upucavanja ili kod preciznijeg pogodka na divljači. Na početku, da pojasnimo neke uzročno-posledične veze. Zrno-projektil sa visokim BC će putovati dalji i položenijom putanjom, pod manjim otporom vazduha i time će sporije gubiti brzinu sa pređenim putem. U prevodu, sva zrna sa visokim BC-om smanjuju efekat greške u proceni udaljenosti do cilja. U zavisnosti od daljinje pucanja, pad zrna može biti manji od par santimetara /na 100 met./ do preko 10-15 cm za prihvatljive lovačke daljine do 300 met. Zatim, veći BC zrna uvek daje i srazmerno veću preciznost kod grupisanja pogodaka u razlicitim atmosverskim uslovima i na većim daljinama. Takođe, veće početne brzine koje nam daje bolji BC, znači da naše odabrano zrno donosi i veću energiju i na kraćim i na dužim distancama. Pored svega, veći BC zrna pruža i veću otpornost na uticaj bočnog vetra koji je kod preciznog hica vec posle 150 met. prava noćna mora za odstrel u vitalnu zonu. Da pogledamo kroz par primera kako to funkcioniše kod nekih kalibara.
Primer
Ove primere bi bilo dobro uraditi na municiji i sa zrnima našeg proizvođača PPU-a u par uobičajenih kalibara koje srećemo po našim lovištima. Međutim, za razliku od ostalih svetskih proizvođača, PP-u na svojim pakovanjima i katalozima ne daje BC za svoja zrna. Dali iz nebrige, odsustva pažnje za domaće korisnike ili ko zna čega, tek našem lovcu je uskraćena ova bitna informacija. A naši Užičani prave skoro za svaki kalibar različite tipove zrna u različitoj težini.. Šteta što nemaju više osećaja za savremene trendove u informisanju korisnika. No, za komparaciju ćemo uzeti neka od zrna svetskih lidera poput Hornadija, Noslera, RWS-a.
Obično se unapređenje BC dobija tako što se kod dizajniranja projektila vrše korekcije na ogivu /špicastom zaobljenju/, obliku samog vrha – repu zrna i rasporedu masa unutar tela. Tako smo već navikli na izraze BT-’boat tail’ /suženi rep zrna/ zatim, HP- ’hollov point’ /rupica na vrhu zrna/ ili SP-’soft point’ /mekani-olovni zaobljeni vrh/. Pomenimo i tipove poput RN-’round nose’ /skroz zatupasti nos metka/ ili PP-’plasic point’ /špicasti plastični-polimerni vrh/. Pa da vidimo mini pregled u cal.243 win.
.243 win. Hornaddy A-mah 6.8 grama BC .500 SD .254
.243 win. Hornady Interlock 6.5 grama BC .381 SD .242
.243 win. Nosler Accubond 5.8 grama BC .376 SD .218
.243 win. Nosler Partition 5.5 grama BC .315 SD .206
.243 win. RWS Kegelspitz 6.2 grama BC .294 SD .192
Iz priloženog se vidi kako masa utiče na poprečno opterecenje /SD/ i koeficijenat /BC/ a sve u zavisnosti od konstrukcije oblika zrna. Pobednik u ovom poređenju je A-mah zrno, izrazito dugo i špicasto sa suženim repom i polimerskim vrhom. Pri tome je pravljeno za takmičenja. Ujedno, to je i najteže zrno u poređenju dok je RWS-ov Kegelspitz ubedljivo najlošiji ’avijatičar’ zbog staromodnog oblika projektila. Pri tome nije i najlakši. Međutim, sada dolazimo do onoga što smo rekli da nećemo ovde raspravljati. A to je učinak zrna na telu divljači. Od svih navedenih zrna, iskustveno, najbolji učinak ima Noslerov Accubond pošto je po prirodi polutvrdo zrno i sačinjeno je za odstrel telesne mase do 80 kg. Zrno koje je najbrže, dobro penetrira, zadržava masu a ne šteti tkivo divljači. Takođe, vreme je reći i još jednu zakonitost. Obično zrna sa izrazito dobrim BC, u datom kalibru, nisu i najbolji po uticaju na telu divljači. Ali su najprecizniji. Vec znamo, da nema dovoljno dobrog zrna, ni kalibra, za loš pogodak a da je i naj prosečnije zrno dobro za dobar pogodak u vitalnu zonu.
Jos neki primer
U nastavku, da bi dodatno, ogledno objasnili BC, uzećemo na poređenje kal. 308 Win. ili zrna koja se prave za njega od strane više proizvođača.
.308win. Sieera Game King 11.7 grama BC .506 SD .271
.308win. Hornady A-max 10.8 grama BC .475 SD .253
.308win. Hornady SST 9.0 grama BC .415 SD .226
.308win. RWS H-Mantel 11.7 grama BC .356 SD .219
.308win. RWS Kegelspitz 9.7 grama BC .329 SD .208
Iz ovog pregleda se prepoznaje da kod većih dijametara/kalibara, masa zrna ima značajniju ulogu za što bolji balistički koeficijent. U isto vreme je indikativno da kod težih zrna – oblik, aerodinamična konstrukcija daje veliki BC. Šta znači veći BC već smo objasnili i zanimljivo je da se jedan gigant poput RWS-a još ne odriče zastarelih konstrukcija. Zato se iz tabele može prepoznati da Sieera ’šije’ RWS-a i pobija logiku BC-a, do duše ne i matematičkom prikazu. Zašto, pitaćete se? Verovatno što su pomenuta zrna RWS-a sa dobrim učinkom na biomasi. To što nisu BT /Boat tail/ ili VLD /zrna sa boljim prodorom kroz vazduh ili manjim usporenjem ništa ne znači ako su daljine pucanja male. Svakako, to je i indikativno za lovce. Za one koji ne pucaju preko 150 met. cela priča o BC je pomalo isprazna kod lova izuzetno krupne divljači. Međutim, veliki faktor BC-a za odstrel srneće divljači, muflona, lopatara, lisice, šakala, divokoza, antilopa, mora se debelo uzeti u obzir. Jer dobar pogodak je samo precizan pogodak.
Tu dolazimo do dokazane zakonitosti da dijametri projektila izmedju 6.5 i 7 mm /.264, .277, .284/ imaju najbolji odnos poprečnog opterećenja i BC-a. Pridodali bi tu i cal.30. Pa da pogledamo jedan kratki zbirni uporedni pregled proizvođača Hornady… U poslednjoj koloni su vrednosti za BC.
proizvođač l
kalibar težina tip zrna SD BC
| Hornady | .264 | 129 | SST | .264 | .485 | ||||||
| Hornady | .264 | 129 | Interbond | .264 | .485 | ||||||
| Hornady | .264 | 140 | A-MAX | .287 | .550 | ||||||
| Hornady | .264 | 140 | SST | .287 | .520 | ||||||
| Hornady | .277 | 130 | SP | .242 | .409 | ||||||
| Hornady | .277 | 130 | SST | .242 | .460 | ||||||
| Hornady | .277 | 130 | Interbond | .242 | .460 | ||||||
| Hornady | .277 | 140 | BTSP | .261 | .486 | ||||||
| Hornady | .277 | 140 | SST | .261 | .495 | ||||||
| Hornady | .277 | 150 | SP | .279 | .462 | ||||||
| Hornady | .277 | 150 | SST | .279 | .525 | ||||||
| Hornady | .277 | 150 | Interbond | .279 | .525 | ||||||
| Hornady | .284 | 139 | BTSP | .246 | .453 | ||||||
| Hornady | .284 | 139 | Interbond | .246 | .486 | ||||||
| Hornady | .284 | 139 | SP | .246 | .392 | ||||||
| Hornady | .284 | 139 | SST | .246 | .486 | ||||||
| Hornady | .284 | 154 | SP | .273 | .433 | ||||||
| Hornady | .284 | 154 | SST | .273 | .525 | ||||||
| Hornady | .284 | 154 | Interbond | .273 | .525 | ||||||
| Hornady | .284 | 162 | A-MAX | .287 | .625 | ||||||
| Hornady | .284 | 162 | BTSP | .287 | .514 | ||||||
| Hornady | .284 | 162 | SST | .287 | .550 | ||||||
| Hornady | .264 | 129 | SP | .264 | .445 | ||||||
| Hornady | .264 | 129 | SST | .264 | .485 | ||||||
| Hornady | .264 | 129 | Interbond | .264 | .485 | ||||||
| Hornady | .264 | 140 | A-MAX | .287 | .550 | ||||||
| Hornady | .264 | 140 | SST | .287 | .520 | ||||||
| Hornady | .264 | 140 | SP | .287 | .465 | ||||||
| Hornady | .277 | 130 | SP | .242 | .409 | ||||||
| Hornady | .277 | 130 | SST | .242 | .460 | ||||||
| Hornady | .277 | 130 | Interbond | .242 | .460 | ||||||
| Hornady | .277 | 140 | BTSP | .261 | .486 | ||||||
| Hornady | .277 | 140 | SST | .261 | .495 | ||||||
| Hornady | .277 | 150 | SST | .279 | .525 | ||||||
| Hornady | .277 | 150 | Interbond | .279 | .525 | ||||||
| Hornady | .284 | 139 | BTSP | .246 | .453 | ||||||
| Hornady | .284 | 139 | Interbond | .246 | .486 | ||||||
Na kraju, umesto zaključka, jedan savet. Kada sledeći put budete nabavljali municiju pogledajte sve karakteristiki koje su vam potrebne, za željenu vrstu odstrela, ali ne zaboravite da pogledate i BC koji stoji uz tip metka ili zrna. Pravilno izabrano zrno, u željenoj gramaži koju najbolje ’nosi’ vaša puška, uz dobar BC može vam otvoriti sasvim nove vidike o efikasnosti vašeg karabina. I ne zaboravite, ukoliko vam je potreban pouzdan karabin za daleki odstel, potražite ga u rasponu zrna od 6.5-7,2 mm. Nećete pogrešiti.
Predrag Đurđev
