Lovac kao nomad u kamenom dobu preko antike srednjeg veka do danas uspravno stoji kao način života, ljubav prema prirodi, metod i sport, najjači u čoveku od iskona do današnjih dana, Nama blizak i najdraži kako kaže Kenan Tatar u našoj Srbiji, a pogotovo u mestu gde on lovi malom gradu Prijepolju.. i pre je bilo reči o njemu Kenanu, šta reći da nije već rečeno i da drugi nisu rekli, čovek za kog bi se moglo reći pasionirani Bon Vivan, onaj koji voli prirodu i ono šta ona predstavlja, najviše živi svet divljač i lov u šumi i oko nje.
Lovac koji od rane mladosti lovi mnoge vrste divljači al najviše Lisicu kao najbrojnijeg predatora u šumi, a verovatno i najveću štetočinu kad su u pitanju zečevi lanad i fazani, može se reći da je tu vrstu i taj način lova ispekao’ do tančina, pa su se mnogi drugi Lovci kolege zaljubljenici lova i čudili uspehu i broju odstrela, kako on reče prevashodno je potrebno zdravlje fizičko, mentalno, ljubav prema lovu, strpljenje i tišina na mestu lova i kao kruna oprema, od garderobe lovačkog oružja do samog metka, koji je presudan, što reče stari lovac ne odstreljuje lisicu lovac ni puška nego dobar metak. Sve je to dakle potrebno za uspešan lov lisice, kako leti sa čeke, tako jako hladnim danima zimi u pogonu i sa kerovima(goničima).. Obično lovi lisicu sa sačmom 4mm, neretko i sa 3.5mm. Patroni su uglavnom papirni Češki S&B, nekada dok čeka srndaća lovi i karabinom 5.6mm. Sva ta dešavanja i čari lova u prirodi krase kako reče Tatar i druženja, dugo već i preko dve decenije lovi sa svojim kolegama Zlatanom i Faškom, to su im nadimci od milošte, a uvek mu je rad susret u lovu sa najstatarijim lovcem njegovog mesta Dedom Radoslavom koji je odvažni član i počasni lovac. A dje kako reče da ne spomene svoga teču Fahka, strastvenog lovca koji ima svoje tople čeke u planinama i sa kojim nekad skupa izadje u lov…
Nikada se u svojoj lovačkoj karijeri nije fotografisao pored tudjeg odstrela i trofeja, osim ako je grupnaa fotografija, isključivo sa svojim odstrelom, dok su neki mladi lovci koristili njegov Kenanov ulov odstrel pa da se fotografišu i jeftino prozirno pripišu sebi. A dje kako reče da ne spomene svoga Teču Fahka strastvenog lovca koji ima svoje tople čeke u planinama i sa kojim nekad skupa izadje u lov…
U lovu zimi nije sam tu je uz nogu i dalje od noge njegov pas, bosanski Barak, Žućo, veran, uporan ponekad i lenj, al su tu i psi od kolege Faše i njegovog Sina, koji često odrade filmski… Pored odstrela nemali broj puta čak i redovno Kenan Tatar iznosi žito, so a i motornu pilu te raskresuje šumske putiće, čeke, busije i sve ono što lov čini komotno i komforno, ali zapaža da je sve manje onih koji to isto rade.. Strahuje da lov kao najlepši način stapanja sa prirodom i kao najstari sport i veština idu ubrzano u komercijalne tokove i turbulencije gde se gubi svetlost i pravi užitak lova… Pre svih ovih nemilih dešavanja u državi oko zakona o oružju i lovu, uspeo je da preko svog iskrenog prijatelja penzionisanog državnog službenika po preporuci dodje do stare a zapravo nove CCCR iž43 Bajkal puške koja je 1980god i koja je u svojoj kutiji u sefu stajala sa sve cenom papirima remnikom. A da nikada nije bila sklopljena.. Sa njim često ide u lov na lisicu i ona mu je najdraža,,, Bilo je reči o opravdanom zasluženju za lovački orden koji je zaradio izbacivši iz lovišta bezbroj štetočina, i obećanja za orden od strane lovačkih organizacija i ljudi sa najviših nivoa, ali kako to i biva kod nas ljubomora uvek najvjerovatnije prevagne pa se od toga ništa nije desilo, ali ko zna možda greši pa se i desi te mu se uputi iz Prestonice zasluženi orden za lov i brigu u lovištu… Pored velikog broja odstreljenih lisica zna Kenan Tatar da dočeka i odstreli lepe jedinke srndaća svinje kune zeca i jazavca. Ali najdraža i kako reče najbolja lovna igra je lisica…
Hvala mu na svemu. A on svim istinski pravim lovcima Srbije poručuje Dobar pogled i Mirna ruka.
