Piše: Dr. Dimitrije Maric, spec.vet.
Obično primetimo da nas ljubimac ima problem sa
ušima kada je upala već uzela maha. Našta trebamo
obratiti pažnju i šta raditi u takvoj situaciji…
Upala spoljnog ušnog kanala je veoma često oboljenje koje pogađa najčešće pse duge dlake, ali nisu pošteđeni ni ostali. Po definiciji otitis externa predstavlja oboljenje ušnog kanala koje se karakteriše akutnom ili hroničnom upalom epitela spoljašnjeg slušnog kanala, pri čemu ušna školjka može ali i ne mora biti promenjena.
Za ovo oboljenje postoje brojni predisponirajući faktori kao što su rasa psa, tj. oblik i građa uha pojedinih rasa pasa, povećana vlažnost, pojačano stvaranje cerumena ( ušne masti), delovanje pojedinih lekova i ono što je najčešće za lovačke pse- letnji lov u visokoj travi. Uzročnici mogu biti primarni i sekundarni. Primarni uzročnici su mikroorganizmi, ektoparaziti, poremećaj rada žlezda, strana tela, neke autoimune bolesti…
Sekundarni uzročnici su bakterije, najčešće iz roda Staphylococus spp., Proteus spp. Pseudomonas spp. i Escherichia spp. i neke vrste gljivica koje naseljavaju ledirani epitel spoljašnjeg uha i dovode do komplikacija primarne bolesti.
Simptomi koji prate ovo oboljenje su najčešće trešenje glavom, krivljenje glave na obolelu stranu, pojačano stvaranje cerumena, neprijatan miris koji se oseća iz uha, bolna palpacija ušne školjke, promenjen izgled u smislu edematoznog zadebljanja ušne školjke, nervoza psa i pokušaji da šapom otkloni nešto iz uha. Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike i otoskopskog pregleda, a laboratorijskim pregledom se tačno determiniše uzročnik. Kod lovačkih pasa najčešći uzročnik je strano telo koje dospeva u uho tokom lova. Seteri, kokeri , špringeri su posebno prijemčivi zbog svoje duge dlake u koju se lako zabijaju travke kao što je npr. popino prase koje se pasivno kreće napred i dospeva u ušni kanal, oštećuje ga i otvara vrata za mikrobe. Takođe barski lov može biti opasan jer prljava voda dospeva u uho i donosi mikroorganizme koji mogu prouzrokovati upalu.
Lečenje je potrebno započeti što pre i to uklanjanjem stranog tela ukoliko je prisutno uzimanjem brisa uha radi određivanja uzročnika i antibiograma tj. lekova na koji je taj uzročnik osetljiv. Distribucija leka u regiju spoljašnjeg slušnog kanala je veoma slaba tako da treba biti uporan i terapija može biti dugotrajna. Iz mog iskustva, najteži slučajevi otitisa su bili oni kod kojih nije sprovedena terapija do kraja, već se sa zalečenjem i nestankom inicijalnih simptoma prekidalo sa terapijom.
Neophodna je kombinacija parenteralne i spoljašnje terapije, uz obavezno otklanjanje viška cerumena i ispiranje uha. Za parenteralnu terapiju se najčešće koriste antibiotici iz grupe aminoglikozida( gentamicin, garamicin..), a ukoliko je potrebno daju se i cefalosporini ( longacef), dok se za spoljnu terapiju najčešće koriste antibiotske kapi sa dodatkom kortikosteroida koji imaju zadatak da smanje upalu i otok. Ukoliko je u brisu izolovana neka od gljivica (candida spp. npr.) dodaju se i antimikotici. Pozitivni rezultati su ostvareni i sa promenom ph vrednosti u spoljašnjem uhu, kao i dodatkom kiselog rastvora laktobakterija koje postaju konkurencija patogenim bakterijama a nesmetano se razvijaju na niskim ph vrednostima.
Ukoliko je zapušten, otitis se jako teško leči, tako da ostaje samo radikalna hirurška terapija u vidu ekstirpacije (uklanjanja, vađenja) celog spoljašnjeg slušnog kanala pri čemu se odstranjuje i bubna opna obolelog uha. Pas posle ove intervencije gubi sluh na tom uvetu tako da treba preuzeti sve da ne dođe do ovoga.
Lovcima preporučujemo kratak površni pregled psa posle povratka iz lova, i neodložan odlazak kod veterinara ukoliko se jave prvi simptomi mogu sprečiti neželjene i teške posledice i uštedeti mnogo novca i živaca. Uho je veoma osetljiv organ i sve intervencije( uključujući i čišćenje uha) treba prepustiti veterinaru. I da ne zaboravimo, vodite permanentno racuna o higijeni vaseg vernog lovackog pomocnika.
Dr. Dimitrije Maric, spec.vet.
