Mladi i neiskusni lovci često prave greške, nevodeći dovoljno računa, gde će pogoditi životinju. Strast ih ponese i samo misle na trofej, zanemarujući vrednost mesa, posebno visoke divljači. Pogodak treba da bude siguran i u mesto trupa koji omogućuje trenutnu smrt. Time se sprečava stres a iskrvarenje se obavlja brzo ali i druge operacije kao što je vađenje utrobe, deranje i slično.
Najbolji je pogodak u vrat. Pri njemu se najmanje oštećuje meso a životinja na mestu pada. Nije loš pogodak i u plećku jer se smrt doživljava trenutno ali se oštećuju, u pravilu, obe plećke, koje predstavljaju mesnate delove trupa. Najlošije mesto pogotka je stomak životinje. Pri tome se crevni sadržaroj izliva i konaminira velikim brojem mikroorganizama. Životinja nedoživljava trenutnu smrt već se izgubi u šumi ili polju.Ona pri tome preživljava veliki stres, iznuruje se, pri čemu nestaju i poslednje količine glikogena. Srce intenzivno radi i putem krvi raznosi mikroorganizme razorene utrobe u mišićno tkivo i tako upotpunosti kontaminira meso. Potraga za životinjom traje nekoliko sati a ponekad se pronađe sutradan ili nakon nekoliko dana. Upotreba ovako dobijenog mesa je krajnje rizična.
Pogodak u butove životinje predsavlja loše postupanje lovaca. Oštećuje se najvredniji delovi mesa a životinja nedoživi trenutnu smrt te daleko odnese. Pri tome nastaju posledice slične pogotku u stomak.
Životinju koja je doživela smrt treba preklati oštrim nožem kako bi došlo do potpunog is krvarenja. Zadržavanje krvi u mesu povećava opasnost za razvoj bakterija, zbog njene lake kvarljivosti. Ali ostaci krvi veoma ružno deluju u komadima mesa.
Dr Dragan Tešanović
