Piše: Dragan Dragin, dipl.pravnik
LOVNA OSNOVA I GODIŠNjI PLAN GAZDOVANjA NISU NORMIRALE PITANjE REŠAVANjA UPOTREBE HEMIJSKIH SREDSTAVA U LOVIŠTU JER LICA SA LICENCOM KOJA IZRAĐUJU PLANSKA DOKUMENTA NEMAJU POTREBNA ZNANjA U OBLASTI PRAVA
Zakonom o zaštiti bilja koji više ne važi bilo je taksativno pobrojana obaveza obaveštavanja korisnika lovišta o tretiranju pesticidima, dok je novim zakonom o sredstvima za zaštitu bilja uopšteno navedeno da se obaveštavaju vlasnici susednih parcela i koristi reč životinje.
Što znači da korinik livšta može bisti obavešten samo od vlasnika susednih pracela ako ima poljoprivredno zemljište u svom vlasništu, dok za ostale parcele nema obaveze. Divljač se kreće po celom lovištu bez obzira da li su u pitanju njive sa grunotvnim ili vangruntovnim vlasništvom registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, zadruga ili velikih agro kompleksa.
Novim propisaima nema više ove obaveze iz člana 72 stav 4 da najkasnije 48 časova pre upotrebe pesticida ili đubriva korisnik je obavezan da obavesti držaoce pčela i korisnike lovišta.To je meko pravo bez sankcije i svodilo sa samo na svest ljudi.U praksi su ga primenjivali samo lovci koji su radili u velikim agro kompleksima, jer su znali kava je razorna moć pesticida. Po zakonu o obligacionim odnosima svako je obvavezan da se uzdrži od činjenja štete drugome i to mora pismeno da obavesti potencijalnog štetnika. Tako da sada korisnici lovišta treba pismeno da upozore sve veće vlasnike parcela koji koriste pesticide. Naročito je to bitno kod trofejnih grla srneće divljači koji stradaju na štetu lovaca koji članarinom finansiraju rad lovačkog udruženja.
Delovanje van morala radi lične koristi je najrasprostanjeniji oblik korupcije koji razara društvo u celini i dugotrajnom upotrebom stvara običajno pravilo da se o tim problemima ćuti.
Naša stvar je prevod italijanske reči KOZA NOSTRA u kojoj je odminatan oblik ponašanja zavera ćutanja. Naš lovac koji uživa u lovu nije kako to sama srpska reč kaže, već ono što rusi kažu ohotnjik u prevodu zadvoljnik, jer uživa uprirodi. Dok oni koji koriste hemijska sredstva to rade, radi sticanja profita bez obzira da li nekom prave štetu. Pri čemu su korisnici lovišta prosto van režima zaštite, jer je kretanje divljči i lovaca preko poljoprivrednog zemljišta jedna vrsta službenosti prava prelaska preko tuđeg vlasništva.
Tek posle 2000.godine u kod nas se počelo razvijati ekološko pravo, ali su se kao najdominantniji pobornici ovoga prava najviše istakle nevledine organizcaije čije finasirnje uglavnom nije iz članrine ko što je slučaj kod lovačkih nevladinih organizacija lovačkih udruženja, lovačkih društava i lovačkih saveza. U tom smislu lovačke organizacije uglavnom ostaju po strani a divljač biva prepuštena na milost ili nemilost onih koji obrađuju poljoprivredno zemljište.
Pitanje odgovrnosti pravnih lica je relativno skorijeg datuma u našem zakonodavstvu jer je tek od 2008 godine moguće pokrenuti krivični postupak načešće za krivična dela zagađenje životne sredine čl.260 Krivičnog zakonika i čl.261 nepreduzimanje mera zaštite životne sredine Krivičnog zakonika, ali je zatajila praksa jer lica sa licencom lovočuvari i upravnici lovišta nemaju potrebno znanje za započnu i privedu kraju eventualni krivični postupak protiv zagađivača koji su najčešće velika pravna lica spremna da koruptivnim ponašnjem osujete podnošenje krivične prijave i čuvanje materijalnih dokaza (uginula grla). Nije tajna da se velike štete koje nastaju na ovaj način najčešće završavaju bogatim gozbama uz lovački paprikaš ili tek ponekada vansuskim poravnanjem koje je po pravilu manje od pričinjene štete.
Zato je pravo pitanje ko je ovlašćen da štiti lovce i divljač od štetnih hemijskih sredstava kad oni sami nemaju potrebna znanja i svet da je to ne samo njihovo pravo već obaveza i ustavna dužnost zaštite životne sredine.
Dakako ovde nismo otvorili temu stručnosti onih koji apliciraju pesticide na njivama. Nismo otvorili ni temu nabavke, posebno sa gledišta da izbor pesticida koji će biti unet u naša lovišta bira sam vlasnik parcele iako za to nema nikakva potrebna znanja. Konsultacije sa poljoprivrednim službama najčešće izostaju jer prosto mi svi sve znamo. Nedopustivo je da kupovina preparata za prskanje bude u rukama ljudi koji nisu kvalifikovani za posao zaštite bilja. Ali tako je u praksi pa otuda ne treba se čuditi što sve češće imamo za posledicu trovanje divljači. Naravno nismo otvorili ni temu kakvo to meso divljači koje jedemo posle ovoliko hemije i prskanja. Naravno pri tome tvrdimo da je meso divljači izuzetno zdravo. Možda za primer da se zapitamo kada srknemo ukusnu fazansku supicu šta smo zapravo uneli u sebe. Nismo mnogo toga otvorili ali polako, otvorićemo.
Pa da zaključimo, dakle sa naše lovačke strane imamo službe koje nisu pravno obučene šta u situacijama kada do trovanja dođe i naravno sa druge strane potpuno neodgovorno ponašanje vlasnika poljoprivrednih zemljišta. Bez obzira da li se radi o ratarskoj ili voćarskoj proizvodnji.
I rezultat je poznat. U ostalom pogledajte naše priloge i najvažnije detalje iz Zakona o zaštiti bilja. Pogledajte i razmislite. Naravno dobro razmislite.
Zakon o zaštiti bilja
Zakon je objavljen u „Službenom listu SRJ“, br. 24/98 i 26/98.
Član 72.
Pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice koje upotrebljava pesticide, odnosno đubrivo dužno je:
1) da se stara da pesticid prilikom upotrebe ne dospe:
– u vodu, osim pesticida, odnosno đubriva koje ima dozvolu za primenu u kanalima i ribnjacima;
– na gajeno bilje i zemljište koje se ne tretira tim pesticidima, odnosno đubrivom;
– u skladišta poljoprivrednih proizvoda;
– u objekte za preradu poljoprivrednih proizvoda;
– u objekte za uzgoj i čuvanje domaćih životinja;
2) da se stara da upotreba pesticida, odnosno đubriva ne ugrožava zdravlje i život ljudi, domaćih životinja, vodenih organizama, pčela, divljači i drugih korisnih organizama, ili da izazove oštećenje ili zagađenje (kontaminaciju) gajenih biljaka;
3) da ne upotrebljava pesticid, odnosno đubrivo koje je opasno za pčele u vreme kada postoji najveća opasnost za trovanje pčela (za vreme cvetanja biljaka);
4) da, najdocnije 48 časova pre upotrebe pesticida, odnosno đubriva obavesti držaoce pčela i korisnike lovišta i divljači o predstojećoj primeni pesticida na tom području.
Ne važi više
ZAKON O SREDSTVIMA ZA ZAŠTITU BILjA
(„Sl. glasnik RS“, br. 41/2009)
Obaveze korisnika
Član 46
Korisnik mora biti stručno osposobljen za primenu sredstava za zaštitu bilja.
Korisnik je odgovoran za sve aktivnosti i mere predostrožnosti u vezi sa primenom sredstava za zaštitu bilja, a koje se odnose na zdravlje ljudi i životinja i životnu sredinu.
Korisnik je dužan da obavesti vlasnike parcela koje se graniče sa parcelom koja će biti tretirana o primeni sredstava za zaštitu bilja, najmanje 24 sata pre početka primene tih sredstava.
Korisnik je dužan da Ministarstvu dostavi podatke o žetvi, odnosno berbi bilja koje obavlja pre isteka karence.
Bilje, odnosno biljni proizvodi iz stava 4. ovog člana, moraju se posle žetve, odnosno berbe skladištiti odvojeno od drugog bilja, odnosno biljnih proizvoda i ne mogu se koristiti, odnosno staviti u promet kao hrana dok se ne ispitaju i dok se ne utvrdi njihova bezbednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje bezbednost hrane.
Ministar propisuje program stručnog osposobljavanja korisnika.
Važeći zakon
KRIVIČNI ZAKONIK
(„Sl. glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013 i 108/2014)
KRIVIČNA DELA PROTIV ŽIVOTNE SREDINE
Zagađenje životne sredine
Član 260
(1) Ko kršeći propise o zaštiti, očuvanju i unapređenju životne sredine zagadi vazduh, vodu ili zemljište u većoj meri ili na širem prostoru, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno iz nehata, učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
(3) Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana došlo do uništenja ili oštećenja životinjskog ili biljnog sveta velikih razmera ili do zagađenja životne sredine u toj meri da su za njegovo otklanjanje potrebni duže vreme ili veliki troškovi,
učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom.
(4) Ako je usled dela iz stava 2. ovog člana došlo do uništenja ili oštećenja životinjskog ili biljnog sveta velikih razmera ili do zagađenja životne sredine u toj meri da su za njegovo otklanjanje potrebni duže vreme ili veliki troškovi,
učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.
(5) Ako izrekne uslovnu osudu za dela iz st. 1. i 4. ovog člana, sud može odrediti obavezu učiniocu da u određenom roku preduzme određene propisane mere zaštite, očuvanja i unapređenja životne sredine.
Nepreduzimanje mera zaštite životne sredine
Član 261
(1) Službeno ili odgovorno lice koje ne preduzme propisane mere zaštite životne sredine, ili ne postupi po odluci nadležnog organa o preduzimanju mera zaštite životne sredine, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno iz nehata, učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(3) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog člana došlo do zagađenja životne sredine,
učinilac će se kazniti za krivično delo iz člana 260. ovog zakonika.
(4) Ako izrekne uslovnu osudu za dela iz st. 1. i 2. ovog člana, sud može naložiti obavezu učiniocu da u određenom roku preduzme određene propisane mere zaštite, očuvanja i unapređenja životne sredine.
ZAKON O ODGOVORNOSTI PRAVNIH LICA ZA KRIVIČNA DELA
(„Sl. glasnik RS“, br. 97/2008)
Deo prvi
I OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona
Član 1
Ovim zakonom uređuju se uslovi odgovornosti pravnih lica za krivična dela, krivične sankcije koje se mogu izreći pravnim licima i pravila postupka u kojem se odlučuje o odgovornosti pravnih lica, izricanju krivičnih sankcija, donošenju odluke o rehabilitaciji, prestanku mere bezbednosti ili pravne posledice osude i izvršenju sudskih odluka.
Krivična dela za koja odgovaraju pravna lica
Član 2
Pravno lice može odgovarati za krivična dela iz posebnog dela Krivičnog zakonika i drugih zakona, ako su ispunjeni uslovi za odgovornost pravnog lica predviđeni ovim zakonom.
