Piše: Predrag Đurđev
….retko ste do sada pisali o dvokuglarama. Imam u planu da svoju vitrinu dopunim ovakvom puškom pa vas molim da u nekom od narednih brojeva predstavite ovakvu vrstu lovačkog oružja . Cako Ferenc, Becej
Gospodine Ferenc,
hvala vam na predlogu i na strpljenju. Pored vas, više desetina čitalaca se obratilo našoj redakciji sa istim zahtevom. U prilici smo da u ovom broju napišemo neke osnovne karakteristike vezane za dvokuglare, kao posebne koncepcije lovačkog naoružanja. Tema je opširna i nadamo se da će mo uspeti da dočaramo barem delic onoga što traje već tri kalendarska veka.
Neke stvari nikada ne izlaze iz mode. Pored bezvremenskog izgleda i funkcionalnosti, takvi predmeti obično imaju nezamenjivu upotrebnu vrednost. Podsetimo se Zipo upaljača, Rejban naočara, preklopnog “švajcarca” nožića, … Postaju nam verni životni saputnici i ponekad nismo ni svesni koliko nam znače, bez obzira na svoju materijalnu vrednost. Iz lovačkog ugla, dvokuglare su isto to samo što se za njih broji veća suma novaca. Lovački alat je po prirodi skup ali to ne sprečava poklonike ovog tipa oružja da nabave svoj nedosanjani san. Kada san postane java a dvokuglara bude u vitrini, na nju se gleda kao na člana familije, investiciju, zaveštanje lovačkom nasledniku i uzdanicu koja uliva samopouzdanje. U ostalom, tako je od davnina i ova se filozofija ne menja već generacijama. A što se tiče mode, dvokuglare znaju da vlasnika “otvaraju “u struku naročito u jesenjem i zimskom periodu.
Malo istorije
Prve dvokuglare datiraju još sa kraja XVII veka. Aktivno počinju svoj životni vek onog trenutka kada je na oružarsku scenu stupila ožljebljena cev. U početku to behu kremenjače sprednjače /nabijače/ kasnije nabijače sa kapislom a tek pojavom sjedinjenog metka /kapisla čaura, barut i zrno/ dvokuglare počinju da izgledaju onako kako ih znamo danas. U tom periodu su carovale orozare da bi se početkom XX veka prešlo na modele sa skrivenim čekicima /hamerles/ a vrhunac su modeli sa odvojivim pločicama – bočnim vatrama. Uz par konstruktivnih sitnica, dvokuglare od pre sto godina i danas izgledaju isto. Razlika je samo u materijalima i robusnosti konstrukcije koja mora da izdrži savremenu municiju i jake pritiske. Jedina bitna razlika kod dvokuglara počinje sa modom “bock’ sistema pedesetih godina prošlog veka. Do tada su carovale položare i po mnogima to je neprevaziđena konfiguracija za sve tipove lovačkog naoružanja sa više cevi. Većina lovaca “priznaje” kugla-kugla sistem samo ako su cevi ‘side-b-side’-jedna pored druge.
Definitivno, položare su doživele svoj uspon zahvaljujući engleskim konstrukcijama, čuvenim proizvođačima i lovu u Africi. Od osamdesetih godina XIX veka pa do tridesetih godina XX veka u Africi se lovilo dvokuglarama naveliko. U Evropi ta era počinje posle Prvog svetskog rata i zlatno doba traje do posle II rata. Tada primat u Africi preuzimaju obrtnočepni karabini. Ne zato što su bolji ili upotrebniji, već zato što su troduplo jeftiniji i lakši za celodnevno nošenje. U Zapadnoj i Srednjoj Evropi, od svoje pojave, kugla-kugla nikada nije izlazila iz mode. Primećena ekspanzija korišćenja počinje ’80-tih godina prošlog veka kada je optički nišan postao obavezni deo dvokuglare. Današnji, XXI vek je renesansni period u kome pomenute puške postaju obavezni alat svakog lovca koji drži do sebe. Nostalgija, viteštvo ili upotrebna vrednost, ko će znati, ali populacija savremenih lovaca sve češće zagovara ovaj model oružja. I po pravilu su bock sistemi rezervisani kao izbor za mlađu populaciju, dok su položare izbor onih koji znaju šta hoće. Lov na divlje svinje u šumskim uslovima i gustoj vegetaciji se smatra uspešno mogućim ukoliko u ruci nosite dvokuglaru. Trend ili ne, etika ili nostalgija, tek ovo mišljenje zastupa sve veći broj evropskih lovaca. O Amerikancima džaba trošiti reči. Od kad po prerijama nema bizona njih puno ne fascinira ovakv alat. Čast izuzetcima i ljubimcima aristokratskih lovova.
Konstrukcije
Kugla –kugla je vrlo operativna puška. Uopšteno, sve prelamače se odlikuju sigurnim konstruktivnim sistemima, moguće je brzo prepuniti, i ispaliti dva brza metka. Zato ih i zovu “EXPRESS” puške. Obično su to kalibri koje koristi u “R” izvedbi koji perfektno ulaze u komoru cevi. Kažemo uobičajeno ali ne i isključivo. Uz to se lako vizitira u smislu sigurnosti i manipulacije punim oružjem. Iz ugla dugovečnosti, dvokuglare imaju dve cevi, dva sistema okidanja i napinjanja, i konstrukcijom garantuju veliki broj ispaljenih metaka jer sve se deli na 2. Takođe imaju mnogo manje funkcionalnih delova koji mogu da zataje u odnosu na klasičan karabin. Posete puškarima su uglavnom na nivou servisa. Jednostavno, dugovečnost im je zagarantovana. Pored svega navedenog, prelamače su lake za transport, brzo se rastavljaju i malog su gabarita. I kod čišćenja su u prednosti nad obrtnočepnim konstrukcijama koji su poprilično zahtevni za operaciju “održavanja higijene”.
Postoji još jedan razlog zašto lovci više vole sistem položare od sistema bokerica kod dvokuglara. Već smo rekli da se sa dvokuglarom mogu ispaliti dva brza metka. Toliko brza, da je i kod poluatomata to sporije a kod klasičnih karabina da i ne pominjemo. Međutim, kod prepunjavanja, ulaganje metka u komore se za jednu trećinu vremena brze prepunjava položara nego bokerica. Razlog je ugao donje cevi i položaj komore koji je tik uz baskulu kod bokerice. Poznato je da je dvokuglara “zakon “ u opasnim lovovima gde ranjena divljač ili zver mogu naškoditi lovcu. Naročito u Africi. Zato je brzina prepunjavanja izuzetno bitna. Inače, za neupućene, brže se iz položare ispali 5 metaka nego iz obrtnočepnog karabina. Još jedna zanimljivost. Kod sačmenih dvocevki automatski izbacivači ne igraju posebnu ulogu već su više konforna mogućnost, dok su kod dvokuglara selektivni ejaktori nezaobilazni faktor brze prepune zbog sigurnosti.
Express puške imaju bravljenja kako to dolikuje svim ozbiljnim prelamačama. Manje više to su pojačani, već poznati sistemi kakve srećemo kod sačmarica. Mada izgleda čudno na prvi pogled, ali poređenja radi, lovački patron u magnum verziji cal. 12/76 zahteva identičnu konstrukciju bravljenja kao i za dvokuglaru u .375H&H. U poslednjih sto godina srećemo sve poznate sisteme bravljenja poput Pardija, Grinera, Bosa, Vestli Ricardsa, Anson Deleja, Browninga… ili kombinacije i modifikacije istih.
Jedna od vaznih odlika express pušaka su otvoreni mehanički nišani. Zbog načina i metoda lova, kao i namene oružja za pucanje do max.100 metra, ovakve puške imaju brze ili “ekspres” nišane koji su lako uočljivi, brzo pronalaze cilj i neskrivaju vidno polje okolo njih. Ovo je jako važno tamo gde se love opasne životinje i gde preglednost igra važnu ulogu. Loviti lava ili leoparda u Africi, u dubokoj savani, na odstojanju od 50-60 metara, je iluzorno ili pogibeljno sa optičkim nišanom gde se vreme reagovanja meri sa desetinkama sekundi. Isti je slučaj i sa lovom crne divljači na prosekama, ili u šumi sa jakim podrastom, gde je situacija identična ali daleko bezbednija. Nišani na dvokuglarama su obično nalik na pištoljske /samo su veći/ ili su zadnji u obliku širokog slova “V” gde je prednji u obliku perle treba nabaciti na prorez. Postoji više tipova “brzih” nišana i svima je svrha da se oni instiktivno postavljaju u osu nišanjenja bez prethodnog fokusiranja svakog posebno. Brzi indikatori se posmatraju kao jedan , jedinstven objekat. Po pravilu, ovakve nišanske sprave nisu preterano precizne ali obezbeđuju siguran pogodak na 100met. u krugu od 20 cm, pucano iz sigurne ruke.. Pošto se nalaze na pušci za krupnu divljač, ovaj rastur je više nego prihvatljiv.
Kundak
Već smo dotakli podatak da su kugla-kugla puške za bliska odstojanja i za brzo i instiktivno pucanje. Kod ovakve namene vrlo je važno da kundak bude adekvatan vašim fizičkim proporcijama, udobnom i dobrom “ležanju” u ramenu. Ova konstatacija važi bez obzira dali koristite optički ili mehanički nišan pošto oba definišu oblik i ergonomiju kundaka. Nekada su se dvokuglare naručivale sa kundakom po vašoj meri. Današnja hiper industralizacija je izbacila taj običaj /osim kod extremno skupih ručnih radova/ te nam preostaje da biramo oblik od ponuđenih a koji nam najviše odgovara. Engleski, bavarski, monte karlo, princ od velsa, american,.. samo su neki od modela koji se nude. Uvek odaberite onaj koji vam pruža najbržu i najbolju nišansku sliku a ne onaj koji vam se najviše sviđa. Ovo pravilo važi za sve konfiguracije pušaka ali se efekat dobrog ili lošeg kundaka najbolje očitava kod express prelamača. Za dvokuglare se po praviru bira kvalitetna i lepa orahovina. Ova graciozna i pre svega lepa puška zahteva savršenu doradu i poliranje. Godovi ili šara koja ne prati istu liniju podkundaka i kundaka se smatra neprihvatljivom. Da ne zaboravimo, express prelamača je skupa igračka i njena “stolarija” podrazumeva samo najbolje.
Optika
U poslednjih četrdeset godina se pod obavezno proizvode dvokuglare koje na cevima već imaju urađenu pripremu za prihvat optičkog nišana. Za nosače optike važi jedinstveno pravilo, da se uvek koriste oni koje je proizveo oružar koji je sačinio i prelamaču. Sve ostalo su improvizacije koje obično rezultiraju razočarenjem. Bez obzira na kalibar koji se nalazi u vašoj kuglari uvećanja optike nisu velika jer ste limitirani daljinom pucanja. Iskustvo nas uči da Express puške koriste max. uvećanja od 4x. Sve veće od toga je nepotrebno i komplikovano za manipulaciju. Varijabila od 1.5-4.5×32 se smatra idealnom. Uvećanje 1.1-4×24 je takođe dobitna kombinacija. Poslednja prihvatljiva konfiguracija se smatra fiksno uvećanje od 4x. Formula dobrog izbora je… optika sa što manjim uvećanjem a širokog vidnog polja. Holo ili kolimatorski nišani fiksnog uvećanja od 1x su takođe dobrodošli. Nijihova najveća mana je da svojom postavkom narušavaju lepi izgled dvokuglare. Optike niskog cenovnog i slabog energetskog razreda nisu poželjne. Za korišćenje optike na kuglarama mora se uzeti u obzir još jedan empirijski podatak. Sa optikom vam treba duplo više vremena za plasiranje prvog metka nego bez nje. Međutim, ako ste na čeki i imate vremena, bolje je sa njome. Na kraju, odlučite sami.
Kalibri i upucavanje
Kad se kaže dvokuglara /duble rifles/ Englezi odmah pomisle na položare /side-by-side/ u nekom od njihovih imperijalnih kalibara kao .416 rigby, .404 jeffery, .425 westley richards, .450NE, .470NE, .500/465NE, 500NE, 505 gibbs i naravno .375H&H. Iz priloženog se vidi da se radi o kalibrima preko 10 mm dijametra zrna i da su namenjena afričkom lovu. Kada Nemcu pomenete dvokuglaru oni će odmah prepoznati kalibre poput 6.5x57R, 6.5x65R, 7x57R, 7x65R, 30R blaser, 8x57IRS, 9,3×64, 9.3X74R, .45 blaser. Ljubitelji evropskog kontinentalnog lova će dodati još par, kao što su .30-06, .300 win.mag. 9,3X62. Amerikanci polako ali stidljivo prihvataju dvokuglare i uglavnom su ljubitelji germanske linije 9.3kalibara ili .375H&H kao osvedočeni izbor. Sve u svemu, evropljani vole da pucaju svinju, jelena, medveda, losa i obično je to izbor kalibra izmedju 7-8 mm dijametra kugle ili najčešće iz 9.3x74R.
Ako ste dovoljno bogati preporuka je da se preleti kanal i zakuca na vrata jednog Boss-a, Holland i Holland-a, Purdy-ja i ostalih predstavnika “londonske škole” puškarstva. Cene su prava sitnica. Od 25.000 do 100.000 funti po pušci. Za ove pare ne dobijate lordovsku titulu ali će te se osećati tako. Ako ste malo praktičniji, posetićete salone Blaser-a, Heym-a, Krieghoff-a, Merkel-a, J.P.Sauer-a, Beretta-e, Sabbati-ja, Fabarm-a i sličnih, i za 2700-5000 eura izabraće te nedosanjani san svojih snova. Da ne zaboravimo i braću Ruse. Njihove MC dvokuglare su pravi dragulji ali se retko viđaju i bas ih nema u ponudi svaki dan. Pisac ovih redova bi rado video jednu u kal. 7.62x54R u svojoj vitrini.
Upucavanje prelamaca kugla-kugla je mala umetnost. Ovaj čin traži posvećenje i strpljivost. U čemu je caka? Dvokuglare su slatka muka kompromisa. Spajanje ožljebljenih cevi su same po sebi posebno zanatstvo jer one trebaju da na određenoj daljini pogađaju istu tačku. Dakle, ne postoji saosnost cevi.
Sledeći problem su temperaturne dilatacije. Obe cevi nisu u jednakim temperaturnim sredinama prilikom opaljenja metka. Posle opaljenja prve, temperatura se prenosi na drugu cev . Tim činom su poremećeni jednaki uslovi ispaljivanja oba metka. Sve pomenuto rezultira različitom grupom pogodaka /položaja nanosa/ iz svake cevi. Proizvođaci usaglašavaju i traže najbolju grupu pogodaka sa više vrsta municije i više težina zrna i preporučuju najbolju kombinaciju koja odgovara njihovom proizvodu. Kod pojedinih modela se može vršiti korekcija na spoju cevi gde se može posebnim vijkom širiti ili skupljati spoj. Naravno, ovo se radi o delićima milimetara. Dobro upucana dvokuglara se smatra ako se iz obe cevi ispale meci u razlici do 5 sec. a da se oba zrna na meti nađu u krugu od 7-8cm, na daljini od 100 met. Ovo važi za pucanje sa optičkim nišanom sa naslona.
Očekivanja
Bez obzira dali se radi o stepi, tundri, savani, preriji, ritu, šumi ili forlandu, dvokuglara će savršeno
odraditi svoj posao ako je koristite za ono zašta je namenjena. Njen zadatak je da sa dva brza metka obori krupnu divljač na razumnoj daljini sa pucanjem preko mehaničkih nišana ili optike sa malim uvećanjem. To je spretna puška koja rešava pitanje odstrela na bliskim odstojanjima. Ne tražite od nje “skidanje” srndaća na 200 met., gađanje goluba u niskom letu ili lisice u trku na 150 metara. Za ono zasta je dizajnirana ona savršeno obavlja posao.
Dipl.Ing Predrag Đurđev
