Eksplozija populacije divlje svinje preti blokadom mnogih lovačkih udruženja

Piše: Dipl.ing Ljubiša Marinović

Foto: Predrag Kostin

Eksplozija visoke brojnosti  d.svinja praćena nesrazmernim štetama u poljoprivredi, kao i štetama u prirodi i uticaju na druge vrste faune, uslovljena je pucanjem reprodukcionih parametara populacije. Biologija razmnožavanja d.svinja uslovljena je nizom faktora, kao  ranije normalno sazrevanje polnih organa i uticajem ekoloških faktora na njihovu funkcionalnost i povećanu produkciju. Parenje i prašenje se dešava malte ne cele godine naroćito je znaćajno kod prasadi i nazimadi od 6-12meseci, koje imaju kašnjenje u reprodukciji tokom leta i dovodi do drugog vrhunca prašenja od juna do septembra. Uticaj pozitivnih eko faktora(klimatske promene i povećanje prosečne temperature) na vrstu, povezuje sa skraćenjem anoestrusa, uzrokovanim obiljem hrane tokom leta. Eksplozija populacije u svim zemljama Evrope dovela je do povećanog odstrela, koji u Francuskoj dostiže 600 hiljada,u Češkoj prošle godine blizu 250 hiljada, Bugarskoj 82 hiljade grla.

Povećanje brojnosti d.svinja zapaža se kontinuirano i kod nas u Srbiji, a takođe i povećanje šteta u poljoprivredi, koje posebno utiču na pozitivno poslovanje korisnika lovista. Velika želja određenog broja lovaca koji love d.svinje u potpunosti ne primećuje nestanak sitne divljači sa istih terena, koje im je crna divljač ekspanzijom zauzela. Neracionalno korišćenje populacije svinja sa narušenim odnosom polova u korist ženskih grla i starosnom strukturom sa ¾ mladih kategorija uslovilo je eksploziju populacije. Takođe neadekvatan način lova, stalnim uznemiravanjem na velikim površinama od čoveka  i predatora podstaklo je ekspanziju populacije migriranjem u čisto poljska lovišta. Neispunjenje realnih planova lova, kao i nizak obračun koeficijenta prirasta u planovima(u prosečnim godinama svaka oplođena  svinja odgoji prosečno 5,5-6,5 praseta uz činjenicu da se u proseku 30% nazimica pari već prve godine)), ostavlja višak divljači u lovištima svake godine  i automatski kontinuirano povećanje populacije iznad normirane brojnosti. Sve ovo dovodi do neplaniranih šteta na različitim površinama u totalnom iznosu i blokadu  poslovanja korisnika lovišta.