Da žive u najlepšem mestu u Sremu, Erdevičani nikada nisu krili. A kako bi i mogli da sakriju tu činjenicu kada se za to postarala i priroda i Rimljani i svi potonji narodi koji su dolazili i prolazili ovim prostorom. Konačno, ovde su se lečili rimski legionari u za to vreme čuvenoj erdevičkoj banji Kulina čiji izvor i dan danas postoji.
Padine Fruške gore koja se talasasto spušta do 140 metara nadmorske visine na kojoj se Erdevik uzdigao, pogodne su za uzgoj vinove loze. Za to se znalo još od vremena rimskog imperatora Probusa, rođenog Sirmijanca, koji je ovim krajevima vladao u III veku. Tradicija gajenja vinove loze i pravljenja vina održala se do XIX veka, a onda je 1826. godine, knez Livije Odeskalki izgradio podrum i uzdigao vinsku kulturu tako da se i danas Erdevik prepoznaje prvo kao vinski kraj.
Erdevik prema popisu iz 2002. godine, ima 3316 stanovnika čime je i najveće selo opštine Šid. Draž mestu sigurno daju tri crkve: pravoslavna posvećena prenosu moštiju Sv. Nikole sagrađena je 1804. godine u duhu klasicizma, katolička župna crkva svetoga Mihaela sagrađjena 1890. godine po projektu Hermana Bolléa i slovačka evangelička crkva završena 1902. godine. Predstavnici Srba, Slovaka, Hrvata, Mađara, Rusina, Crnogoraca, Makedonaca, Slovenaca, Jugoslovena i drugih naroda i narodnosti prisutnih u Erdeviku, izvršili su snažan kulturni uticaj na raznovrsnost običaja i tradiciju ovog mesta. Erdevičani vole da se pohvale da je raznorodnost uticaja doprineli njhovom ličnom opštem bogatstvu. Šarenilo nošnji, kuhunja, rukotvorina, cene se i neguju, a žene ovog kraja, okupljene u udruženja, čuvene su diljem Srbije po svojoj umešnosti.
I nekako u ovim opisima sela Erdevik fali priča o lovu i njegovom sadržaju. Zaboravlja se da je ovde nekada voljeni Tito sagradio jedno od najlepših lovišta u tadašnjoj Yugi, Vorovo. Ostaci i danas postoje, u sred lovišta kojim gazduje Nacionalni park “Fruška Gora” postoji aktivna lovačka kuća kojom upravlja Vlada Republike Srbije.
A Lovačko društvo, tek odnedavno Lovačko udruženje “Kulina”, e to je tek posebna priča. Sastavljeno je iz tri sela u okolini, Ljuba, Bingula i Erdevik. Imaju tek nešto više od 100 lovaca koji love na površini lovišta od svega 7.500 hektara. Reklo bi se malo udruženje aliii….
Pa nije malo. Ako stvari merite pravim parametrima onda bi otišlo u gradaciji mnogo višlje. Jer ovde osim onih standardnih vrsta diivljači, fazana, zeca ima i divljih svinja, divljih pataka a zaluta valjda i poneki jelen. Tek, ovo je jedno od najatraktivnijih lovišta u Vojvodini. Ko će ga znati, možda i šire, u Srbiji. Ili možda da pomenemo jedan kuriozitet, ovo je trenutno jedino lovačko udruženje u Vojvodini u kome broj lovaca raste i to mladih lovaca.
– Da, to je istina, u odnosu na prethodnu godinu imamo više dvadesetak lovaca i ono što je posebno dobro radi se o mladim ljudima. Ako analiziramo zašto je to tako onda je sigurno da je razlog što lovište kojim mi upravljamo predstavlja pravo bogastvo u brojnosti i vrstama divljači. To je onda atraktivno i izazovno da brojsnost članstva raste, reče nam za početak predsednik Lovačkog udruženja “Kulina” Erdevik Branko Bertić.
A Branko Bertić je mlad čovek, pun entuziajzma i volje da se unapredi i stvori više.
– Ako moram odgovoriti na pitanje gde su pravi razlozi našeg napretka i prepoznatljivosti onda ću biti iskren, mislim das u stvorili uslovi za bolje onog momenta kada se ujedinila mladost, mlad predsednik i mlad upravnik lovišta. Naime, mi smo potpisali ugovor o saradnji sa JP Nacionalni park “Fruška Gora” koje nam je dalo mladog i sposobnog upravnika lovišta uz naravno izuzetno profesionalnu lovočuvarsku službu. To je dalo rezultat, dobro gazdovanje i naravno skoro iskorenjen krivolov. To je rezultiralo povećanjem brojnosti divljači a onda i naglim povećanjem brojnosti članstva. Valjda bi to trebao biti recept i za druge, kaže nam predsednik Berić.
Da je tako uverili smo se u nedelju, 6 novembra 2016 godine kada su Erdevičani organizovali lov na zeca. Prvi ove godine i veoma uspešan. U lovu je učestvovalo 23 lovca a odstreljeno je 24 zeca. Taman koliko treba. U gostima su im bili pobratimi iz Lovačkog udruženja “Semberija” iz Bijeljine i Lovačkog društva Voganj u okviru Lovačkog udruženja “Sremac” Ruma.
Lov jeste bio povod da ispričamo ovu priču o malom, velikom divu. Možda za kraj da kažemo, svako lovačko društvo ima svoj lovački dom, tu je veliko prihvatilište za fazane u Lovačkom društvu Ljuba, površine 1000 metara kvadratnih, iznesu skoro dvadeset tona hrane za divljač iii.. e priču ćemo nastaviti posle Nove godine, taman kada prođe veliki gostinski lov na divlje svinje koju Erdevičani redovno organizuju pred samu Novu godinu. Pa malo je ovo papira da ispričamo sve odjednom o tako moćnom lovačkom udruženju.
I da za kraj ove storije da ne zaboravimo, posle lova Erdevičani su se pobrinuli za dobar lovački paprikaš, mešano divlja svinja i srneće meso, uz naravno vina koja u ovom podneblju imaju Božanski ukus. Živeli!
J.T.
