Neverovatno je koliko se članaka i filozofije ispričalo poslednjih sto godina o uticaju kundaka na preciznost, efikasnost pucanja, brzo reagovanje i udobnost kod korišćenja. Medjutim, lovački kundaci i za ožljebljene i ne ožljebljene cevi izgledaju manje-više isto već vek i kusur… sve do poslednjih desetak godina. U kom grmu leži zec?
Piše: Predrag Djurdjev
Zavrzlama koja se zove „kundak“ ima nekoliko definicija svog postojanja. Ne postoji idealna, tvorevina izgleda jer je kundak ništa drugo do čedo kompromisa. I to ne samo par kompromisa, već bezbroj a u zavisnosti koliko zahteva unosite u jednačinu kojom definišete idealni oblik i funkcionalnu namenu ovog dela oružja. Ti zahtevi, u stvari, definišu vaš kundak po više osnova. Za početak, hajde da nabrojimo samo neke od relavantnih činioca koji će uticati na negov dizajn.
Rekli smo samo neke činioce, jer bi nam bilo malo papira u ovom tekstu da nabrojimo sve. Počnimo od namene oružja, pa preko vrste materijala za izradu, zatim dimenzija, pa težine, ergonomije i balansa, konfiguracije ocevljenog mehanizma, stava iz kojeg se puca, kalibra, uslova eksploatacije, oblika, stilizacije, afiniteta vlasnika itd. Zato, mislimo da je definicija kundaka ništa drugo no niz faktora koji moraju biti od svega po malo a u stvari je to konglomerat svega i svačega. Na kraju, u rukama uvek držimo idealno čedo proseka a po ukusu tržišta i budućeg vlasnika. Verujemo da je to realna definicija kundaka. Ako se uopšte može jasno definisati..?
Upravo zbog toga je nemoguće bitno promenuti osnovni izgled siluete vaše uzdanice i u glavnom se akcenat stavlja na opštu ergonomiju, uz što precizniju izradu, par vrsta materijala i malo šminke u vidu lepog drveta i površinske zaštite. Ova tvrdnja važi kod proizvoda izradjenih od oraha, laminata i polimera. Kako vreme čini svoje, danas su polimerni kundaci rezervisani za osnovne cenovne modele oružja /čitaj…jeftinije verzije/ dok drvo postaje „lux“ kategorija. Drvo kao drvo.. traži dorade i puno rada a to košta dok polimer iz kalupa ide pravo na ugradnju. A detaljno o prednosti i manama jednog ili drugog, drugom prilikom.
Medjutim, jedno je sigurno, oblik i silueta kundaka kod klasičnih lovačkih sačmara teško da će evoluirati nešto bitno u bliskom periodu. Osnovni ili prosti razlog za tu tvrdnju je da se one upotrebljavaju uglavnom za gadjanje iz stojećeg stava i da se njome neretko puca brzo i instiktivno. Sve u svemu, još dugo će dizajn lovačkih sačmarica biti ništa drugo do prilagodjavanje dimenzija telu korisnika /ukoliko ga namenski pravite/ ili će biti tipizirana fabrička ergonomija za široke narodne mase. Ovo znači da je uzeta prosečna visina lovca 178 cm i težina oko 80 kg. I eto… opet smo na proseku. Kod karabina je situacija već nešto drugačija a pojavom optičkih nišana se mnogo toga promenilo izuzev uprosečnosti.
Trendencije
To nimalo ne čudi kada se zna da se poslednjih 30 godina kundaci u fabrikama oružja izrađuju serijski, skoro bez ručnih dorada. I za sačmare i za karabine. Kod ovih drugih, naročito. Nove tehnoligije u proizvodnji tog vrlo značajnog dela puške /kompjutersko projektovanje, mašinska masovna proizvodnja, upotreba polimera i laminata, jeftina izrada/, doveli su do toga da je sve više nezadovoljnih korisnika ili da svi kundaci liče jedan na drugi samo se razlikuju po izvornim tipovima nastanka. Medjutim, svi smo svesni jedne činjenice. Lovci su ljudi različite građe i visine, sa rukama, ramenima i vratom različite dužine. Osim toga, nišani svako na svoj način. Oružje drži pod različitim uglom u odnosu na rame. Sve to utiče kakav bi oblik idealan kundak trebalo da ima. Napraviti takav je kao sašiti idealno odelo koje će dobro pristajati samo onome za koga je šiveno. Inače, ova engleska definicija je želja svakog lovca da ima kundak po meri ali iskustva govore i drgačije. Dali je personalizacija jedini uslov da vaša puska i vi funkcionišete savršeno.? Verovatno da, ali uglavnom u sportskim disciplinama lovnog streljaštva. Kod uobičajenih lovnih situacija je važnija činjenica da se lovac prilagodi i srodi sa svojom puškom, čitaj kundakom. To se postiže permanentnim „druženjem“, pucanjem na strelištu, u prepoznavanju vrlina i mana serijskih kundaka. Prevedeno… isto kao i u vojsci. Zamislite, da karikiramo, da je čuveni Kalašnjikov ergonomski pravio AK-47 u sto miliona različitih primeraka. Pomenuti AK-47 je sve sem dobro stilizovana puška i oličenje „dobrog ležanja“ ali joj to nije smetalo da se dobar deo sveta otima o nega.
Kad smo već u pasusu „tendencije“ pomenimo da je svetski trend u oružarstvu marketing, čitaj dopadljivost i funkcionalnost celog oružja sa tipiziranom namenom /a Boga mi i kalibri/ te da je sve ponudjeno tržištu da kupuje očima i statusom a manje izvornim detaljima koji definišu perfektan kundak. Važno je kompletno „pakovanje“. Istini za volju, današnji tipizirani kundaci imaju ergonomske detalje koji nisu bili aplicirani pre više desetina godina ali i dalje je osnov isti. Takodje, orahovina polako izlazi iz upotrebe /ili postaje statusni simbol, bolje rečeno/ jer je sve skuplja a pri tome pravi više problema kod pasovanja i preciznosti u eksploatacionom periodu. Danas, sve više dolazimo u dodir sa karabinima koji imaju dvodelne kundake. Nešto zbog novih konfiguracija oružja sa mogućnošću promene cevi, nešto zbog novog dizajna i i rešavanja problema kad kundak „radi“ili „žvaće“ kako se to kolokvialno naziva. Pored svega, uočeno je da se karabin koristi iz svih mogućih stavova i da ergonomija mora biti prilagodjena i takvoj upotrebi. I opet smo na filozofiji uprošćenosti ili od svega po malo. Ali oružari su shvatili jednu bitnu stvar. Tržište sve više traži precizno oružje. A osnov preciznosti, izmedju ostalog, je prihvat metala sa kandakom. Danas se mnogo više polaže računa na vezu ocevljenog mehanizma sa kundakom /jedan od osnova preciznosti je uležištenje – beding/ nego dali neko ima veću ili malo manju šaku.
Nove forme
Da ne bude zabune… Današnji velikani oružarstva nisu zaboravili da u svoje serijske kundake utkaju „svaki detalj koji kundak znači“ ali na globalnom planu. Čekiranje je lasersko, može se birati više dimenzija amortizer gume, uz pušku dobijete i distancere kojima se reguliše udaljenost okidača od pete kundsaka, može se birati model sa nemačkim, ravnim ili monte karlom siluetom. Ima tu i Weatherby u Sako izgleda, jednodelni ili dvodelni Mallnicher oblik ali u principu… sve već vidjeno. Površinska zaštita je uradjena sa silikonskim premazima ili lakiranjem poliureatan ili akrilnim lakom ukoliko je kundak od drveta. Ukoliko je od polimera, dobijate sve isto ali u par boja ili kamuflažnoj verziji. Upravo ti, pomenuti polimeri, će biti veza sa budućim i izgledima i konstrukcijom lovačkih pušaka.
Budući izgled lovačkog kundaka možemo predvideti jedino u obliku totalno skeletizovane forme čija će konstrukcija omogućiti totalnu podešljivost u 3D formatu poput savremenih vojnih jurišnih pušaka. Verujte, takve lovačke primerke karabina već stidljivo vidjamo na tržištu. Verovatno će to biti ogoljena forma, lišena topline i elegancije ali sa elementima mogućnosti lične personalizacije svakog korisnika prema svojim telesnim merama. Prve takve primerke već srećemo u sportskom streljaštvu poslednjih petnaestak godina. Do duše, u početku stidljivo a poslednjih pet, vrlo agresivno. U tom slučaju će kundak verovatno biti kompilacija lakih metala, polimera, karbona i čelika sa nezaobilaznom šasijom ugradjenom u kundaku.. Drvo će biti prisutno samo u delu detalja koje će biti stilska veza starog i novog principa kundačenja ocevljenog mehanizma. Mlade generacije već preferiraju ovakav izgled u svakodnevnom načinu življenja i upotrebnih predmeta koji ih okružuju. U prilog ovoj tvrdnji možemo se podsetiti na današnji izgled automobila, nameštaja, arhitekture i sl. Prisetimo se samo kako su izgledale vojne jurišne puške pre 50 godina a kako izgledaju danas. Hteli mi to ili ne, ulazimo u „compact eru“ gde se sve može smanjiti i povećati sa promenom forme. U ostalom, danas oružje sve više liči na sklop principa „lego kockica“. Možda izgleda smešno, ali je vrlo moguće da će se lovačka puška IŽ -27 ili zastavin karabin M-70 za 50 godina prodavati kao „suva klasika“, možda i na aukcijama kao deo istorijata lovačkog naoružanja. Pitanje je koliko će onda koštati neka Pardijeva položara.
Kundak i preciznost kod karabina
„Cev gadja a kundak pogadja“ je dobro poznata puškarska maksima koja je delimično tačna. Dok se ne dese neke drastične izmene u stilu i obliku kundaka, pozabavimo se pitanjem onih kundaka koje posedujemo i kako možemo intervencijama na njemu /i oko njega/ unaprediti preciznost naših uzdanica ili otkloniti manjkavosti kod istih. Ovde nas ne interesuje izgled, ergonomija, vizuelna dopadljivost već suva i prosta funkcionalnost i preciznost. Jer, preciznost oružja je u direktnoj vezi sa mnogo elemenata pa ćemo isključiti greške strelca i posvetiti se ovom veoma interesantnom pitanju. Odmah nakon kvaliteta cevi kao prvog faktora koji utiče na preciznost oružja, pomenućemo upasivanje cevi i sanduka u kundak. Sanduk puške je centralni deo oružja u koji se uvrće cev, bravi zatvarač, učvršćuje mehanizam za zapinjanje i okidanje i spaja magacin sa štitnikom obarača. Od jedinstvenosti spojeva sanduka i ostalih delova doslovno zavisi funkcionisanje oružja i preciznost istog. Verujem da će lovcima biti od koristi da obrate pažnju na neke detalje. Proizvođači nude u distribuciju oružje koje često nije fino naštelovano ili natjunovano, kako se to danas kaže. Razlog je cena i izostanak ručne dorade koja je skupa. Možda je i sreća da je tako, jer da je sve kako treba, o čemu bismo mi sada pričali a i Zastava bi koštala 1000 eura. Pored svega, na tržištu je masa polovnih karabina sa većim ili manjim stepenom očuvanosti.
Prva provera koja treba da se uradi je provera čvrstoće pritegnutosti šrafova koji dotežu magacin /ili štitnik obarače/ za sanduk. Prilikom ove provere poslužite se odvijačem koji nije zaobljen ili oštećen. Samo jasno obrušen i kvadratičan vrh, koji je u dimenziji šrafa smemo da koristimo za ovu proveru i dotezanje. Uži odvijač ima manju površinu i slabije doteže a širi će da ošteti metal. Ne zaboravite staru izreku „ svaki šraf ima svoj šrafciger“. Šrafovi magacina moraju da budu jako uvrnuti ali bi bilo veoma korisno da ih pre pritezanja izvrnete napolje i podmažete odgovarajućom masti. Obavezno pogledajte da li imaju predviđene podloške. Naredni postupak je prosta provera komadom debljeg papira ili vizit karticom koju ćemo pokušati provući između cevi i kundaka. Cev ne sme nikada da se dodiruje sa podkundakom tako da papir mora nesmetano da prođe. U slučaju da se cev dodiruje sa kundakom, na tom mestu će se prilikom opalenja metka kreirati tačka neujednačene i nepravilne oscilacije cevi. Potpuno je logično da će u ovakvom slučaju svaki pojedinačni metak imati sasvim drugačiju sliku kretanja sila na celokupnom oružju te drugačiju sliku pogodka na meti.
Detaljno ćemo obratiti pažnju na precizno upasivanje metala u kundak kao način da umirimo oružje i izbegnemo novo-kreirane spregove sila. Za lovački karabin se ovde priča završava i lako ćemo osloboditi cev da „diše“. Veoma prosto ćemo proširiti kolevku cevi /podkundak/ komadom brusnog papira koji je namotan na običnu staklenu okruglu teglicu za lekove odgovarajućeg prečinka cevi.
Nažalost, kod nas je još uvek postupak provere da li je cev slobodna u rangu inovativnog rada. Glavni razlog toga je u nemogućnosti lovaca da koriste svoje oružje na strelištima tokom i van lovačke sezone. Skoro da većinu problema uočimo dok se puca na divljač. A odstrel nije trening, zar ne.? Radni vek cevi u Srbiji se ne meri brojem opaljenih metaka nego po broju kišnih dana u lovnoj sezoni i lošem održavanju.
Bedding
Jedan od postupaka upasivanja, američki strelci / alii lovci/ su nazvali barrel bedding (barrel – cev, bedding – postavljanje nečega u kolevku). U Srbiji se to zove ukopavanje. Ko je imao priliku da pravi kundak /ili da gleda pravljenje/ veoma dobro zna koliko je teško upasovati metal u drvo na tačnu-preciznu meru. Od ove tačnosti i tesnog pripajanja metala na drvo svakako zavisi i konačna preciznost puške. Kompaktan spoj koji će biti dovoljno čvrst da onemogući pomeranja metala prilikom trzaja je značajan faktor na koji su strelci obratili pažnju. Dugotrajna obrada drveta, ugradnja prihvatnika trzaja i beskrajni sati proba su jedinstvena tortura pa su dosetljivi strelci odlučili da se posluže kompozitnim materijalima i jednostavnim odlivcima epoksidne mase u kolevku kundaka. Ovaj postupak je nazvan „glass bedding“. Epoxy masa, kojom se radi, poprima jedinstveni oblik popunjavajući prazni prostor u kojem ne dolazi do pomijeranja sanduka. Na taj način dolazi do savršenog naleganja metala na kundak u punoj površini. Jedinstvena celina oružja garantuje istovetnost trzaja celog orudjašto svakako utiče na preciznost . Epoxy masa spaja fiksni deo ležišta metka za kolevku – podkundak a oscilirajući deo cevi je apsolutno slobodan. Pored brojnih varijacija na temu dodirnih tačaka metala i drveta ili polimera, možemo se rukovoditi dokazanim pravilom da oscilirajuće delove oslobodimo kontakta sa kundakom a fiksne tačke učvrstimo do maksimuma. Empiriski je dokazano da ukoliko je cev i ležište metka u dobrom stanju a uradi se dobro pasovanje u kundaku sa bedingom, uz adekvatnu municiju, mogu se postizati grupe pogodka od 20-25 mm. u zavisnosti od strelca, optike, kvaliteta municije, vremenskih uslova i sl.
Ovim tekstom smo želeli da vam dočaramo sliku koliko je kundak kompleksna stvar i da njegov izgled nije uvek u direknoj korelaciji sa njegovom očekivanom lepotom i stilom. Džaba nam kundaci po meri, personalizacija, skupi orah, ako majstor ne zna da upasuje metal u kundak. U zemlji Srbiji ima dosta njih koji znaju da dopadljivo sačine kundak, pa čak i ergonomiju ali malo njih koji mu ujedno urade i osnovnu funkcionalnost a to je dobro ukopavanje i pasovanje. Sa druge strane, pre glasam za fabrički unificiran kundak sa dobrom vezom ocevljenog mehanizma i doradjenim bedding-om ili šasijom… nego domaću, pa čak i Ferlašku radinost koja „žvaće“ na sve strane. Mislite o tome…
Predrag Djurdjev
