Lovci iz Vranja, Vladičinog Hana i Leskovca tvrde da godinama unazad imaju probleme na planini Kukavici sa „Srbijašumama“, koje ih “terorišu i vrše pritisak na njih“ smanjujući im lovišta.
Čije li su naše šume? FOTO S. Tasić/OK RadioLovišta na Kukavici supodeljena, jednim delom njima gazduju „Srbijašume“, a drugim Lovački savez Srbije, čiji su korisnici lokalna lovačka udruženja.
Srđan Stamenković, član udruženja „Jelen“ iz Vladičinog Hana, navodi da jesuština problema između “Srbija šuma”i lovačkih udruženja sporne granice lovišta kojim gazduje ovo preduzeće i lovišta kojima gazduju udruženja iz ova tri grada.
– Granice su jasno preciziranepo kotama, i to je objavljeno u„Službenom glasniku“. Onda iznenada, nečijom voljom, počelo je sankcionje lovaca, koji se nalaze na našoj teritoriji, u vidu pretnji da smo na teritoriji „Srbijašuma“, da će oni zvati policiju, usledile su i visoke novčane kazne,oduzimanje oružja i slično.
Pređašnji direktor „Srbijašuma“ iz Vranja podneo je preko 200 prijava protiv lovaca – pojašnjava Stamenković.
– Obrazložili su da na njihovoj teritoriji nedostaje 6.000 hektara površine, koju moraju da nadomeste sateritorije našeg lovišta.Formirali smo radnu grupu, obavestivši i lovnog ispektora, otišli smo do ŠU u Hanu, tražimo pomoć lokalne samouprave i imamo podršku „Lovačkog saveza“. Iz „Srbijašuma“ smo dobili predlog da rešimo problem, ali mi nemamo problem, već oni jer su ušli nanašu teritoriju – izričit je Stamenković.
Nebojša Jović iz udruženja „Fazan“ u Vranju kaže da je pre tri godine na teren izašla mešovita komisija, koja je utvrdila razgraničenje lovišta po „Službenom glasniku“ i postavila table.
– Međutim, zimus „Srbijašume“ su pomerile granice i negirali to ranije razgraničenje. Uhvatili su neke naše lovce, uzeli im oružje i podneli prijave.Videćemo šta će dalje biti – kaže Jović.
Slična iskustva imaju i u LU „Zec“ iz Leskovca. I sa te strane Kukavice problemi se svode na spor oko granica između lovačkih udruženja i „Srbijašuma“.
Dejan Jovanović , direktor „Šumskog gazdinstva“ u Vranju, pojašnjava da su optužbe lovaca neosnovane, i da „Srbijašume“ samo brane svoju teritoriju.
– Ništa od toga što lovci tvrde nije tačno. Mi radimo po planskim dokumentima. Imamo lovnu osnovu,svoje karte i radimo po „Službenom glasniku“.Oni samo pokušavaju da prošire svoja lovišta koja su ionako mnogo veća od naših.Mi to ne smemo da dozvolimo i samo štitimo ono čime gazdujemo.Ministarstvo nam je dalo ta planska dokumenta i površinu kojom gazdujemo, tako da ne smemo da pustimo lovce u ono što je naše. Ranije su lovci radili šta su hteli, išli u naša lovišta. E sada je došao neki novi tim ovde u gazdinstvu, a tonekima smeta – zaključuje Jovanović.
Kako sada stvari stoje lovačka udruženja iz Vranja, Hana i Leskovca i „Srbijašume“ će se još dugogledati na nišanu, jer su i jedni i drugi najavili zaštitu svojih prava, makar i kod sudskih instanci.
Izvor: OK radio
То је само један од многих оспоравања између корисника ловишта у Србији.
Не треба се чудити, томе доприноси и чињеница, да ресорно министарство за ловство, односно ресорни министар није извршио своју обавезу утврђену Законом о дивљачи и ловству, донетом, не тако давно 2010. године и установио ловишта јужно од Саве и Дунава до данас, као и Влада Републике Србије, која није донела Стратегију развоја ловства и Програме развоја ловних подручја (рокови истекли 2012. године). Корисници ловишта у делу Србије јужно од Саве и Дунава су: ЈП „Србијашуме“, Национални паркови и Ловачки савез Србије, који газдује ловиштима преко ловачких удружења, која су члан Ловачког савеза Србије- одредбе претходног Закона о ловству примењују се до установљавања ловишта по Закону о дивљачи и ловству(2010). И овде није испоштован пропис, јер нека ловачка удружења, који нису чланови ЛСС су наставила коришћење ловишта уз благослов ресорног министарства. Спорења око граница ловишта су само један сегмент проблема у ловству Србије, јер за ловство Србије чак и не постоји рупа на свирали Владе и ресорног министарства. То ловци и ловни радници Србје веома добро знају и свакодневно трпе последице таквог стања.
Strategija razvoja lovstva je prošle godine odbačena na sednici Vlade Srbije uz pitanje premijera ,,Da li je LSS učestvovao u izradi iste“,iako po ZODL Strategiju razvoja lovstva izradjuje Ministarstvo.Samim tim poništen je i konkurs za izradu programa razvoja lovnih područja,i stopirano je ustanovljavanje i dodela lovišta koji su trebali da se obave nakon toga.Pa je zatim na inicijativu LSS je započeta izmena ZODL koji još nije ni sproveden do kraja.Iako Uprava za šume snosi veliku krivicu što joj je trebalo 5 godina da Strategija dođe na sednicu Vlade i što nije ustanovila i dodelila lovišta,najveću krivicu snose oni koji su sve to stopirali prošle godine,a lovci neka prošetaju do Beograda i Kragujevca, čisto da se raspitaju ko je sve to stopirao.